Izaberi jezik:

Jovana Milovanović

  • Adresa: /
  • Email: /
  • Telefon: /
  • LinkedIn: /

Beograd

PERIODIKA

POJEDINI RAZLOZI ZA UVOĐENJE MODELA NEPOSREDNO BIRANOG GRADONAČELNIKA U GRADU BEOGRADU

Ovaj rad bavi se analizom položaja gradonačelnika u sistemu izvršne vlasti na nivou grada Beograda i podeljen je na tri dela. U prvom delu prikazuju se komparativna iskustva iz evropskih gradova i opština u kojima se gradonačelnik bira na direktnim izborima. Analizi organizacije izvršne vlasti u gradu Beogradu, u drugom delu rada, pristupićemo kroz ispitivanje sledećih parametara: normativni okvir, nadležnost gradonačelnika u oblasti finansija, tip izbornog sistema, politička kultura i nivo participacije građana. Cilj ove komparativne analize je da ukaže da je preraspodela izvršnih ovlašćenja između gradonačelnika i Gradskog veća izazvala znatno slabljenje položaja gradonačelnika u sistemu izvršne vlasti, i to u periodu kad je gradonačelnik biran neposredno, a naročito od ponovnog uvođenja posrednog načina izbora. Stoga, u trećem i poslednjem delu rada iznosimo predlog za ponovno uvođenje modela jakog gradonačelnika uz eliminisanje nedostataka identifikovanih u periodu od 2004-2008. godine i u periodu od 2008. godine do danas, kako bi srpska prestonica imala odgovorniju, efikasniju i efektivniju izvršnu vlast oličenu u direktno biranom gradonačelniku.

PERIODIKA

EKOLOŠKI I FEMINISTIČKI PRISTUP JAVNOJ UPRAVI

Rad se fokusira na analizu ekološkog i feminističkog pristupa javnoj upravi kao naučnoj i nastavnoj disciplini tretirajući je kao multidisciplinarno polje. U prvom delu rada ukazujemo na potrebu multidisciplinarnog proučavanja javne uprave kroz vizuru i ekološkog i feminističkog pristupa. Drugi deo rada odnosi si se na ekološki pristup javnoj upravi i ulogu okruženja u njenom proučavanju. Feminističkom pristupu, u trećem delu rada, pristupićemo kroz ispitivanje: roda i rodne motivacija za rad u javnoj upravi. U poslednjem delu rada iznose se predlozi za primenu ekološkog i feminističkog pristupa u javnoj upravi kao nastavne discipline. Cilj ovog rada je da ukaže na značaj primene ekološkog i feminističkog pristupa javnoj upravi kao naučnoj i kao nastavnoj disciplini kako bi ovaj dinamični podsistem države odgovorio na potrebe savremenog društva.

PERIODIKA

LIBERALIZAM I BEZBEDNOSNE ZAJEDNICE: EVROPSKA BEZBEDNOSNA ZAJEDNICA NA ZAPADNOM BALKANU

Liberalizam doprinosi razumevanju međunarodnih odnosa i bezbednosti ističući koliko ideje i ideali (ljudska prava, sloboda, demokratija, institucije) i društvene sile (kapitalizam, tržišta) imaju efekte na odnose između država. Liberalna koncepcija bezbednosti uzima demokratske saveze i ostale vidove udruživanja država u organizacije regionalnog karaktera kao nužnost za bezbednost i dugoročni mir. Evropska unija je takva jedna (bezbednosna) zajednica koja je empirijski približna najnaprednijim zajednicama opisanim u literaturi. Takvu bezbednosnu zajednicu treba da odlikuje zajednička percepcija vrednosti i normi i određeni nivo kolektivnog identiteta. Takođe, odlikuje je i usaglašena bezbednosna politika van zajednice. Međutim, saradnja na temeljima liberalizma je često praćena sukobima unutar EU. Tako je bezbednosna saradnja ponekad bila u senci sukoba oko poljoprivredne politike, učešća u budžetu i vojnih intervencija, što dokazuje koliko su države osetljive više na relativne dobitke nego na normativne vrednosti liberalizma. Time je na primeru Evropske unije jasno da je liberalizam neophodan, ali ne i dovoljan faktor za uspostavljanje bezbednosne zajednice. Sa druge strane, Zapadni Balkan je region gde EU ima najjaču motivaciju da proširi svoju bezbednosnu zajednicu. Države regiona kao objekt političkog uslovljavanja EU integracija, još od samita EU-Zapadni Balkan održanog u Zagrebu 2000. godine, intenzivno harmonizuju svoje pravo sa acquis communautaire, vrše duboke izmene institucionalnog okvira i transformišu celokupnu političku kulturu prema normama i vrednostima liberalizma. Međutim, ekonomska kriza, migraciona kriza, ukrajinska geopolitička kriza i referendum o izlasku Velike Britanije iz EU su se nametnuli kao rizici za dalju integraciju zemalja Zapadnog Balkana. To može naposletku da dovede do budućeg produbljivanja, umesto proširivanja integracije EU kao svojevrsni vid širenja “liberalne zone mira”. Pored toga, poverenje između zemalja Zapadnog Balkana je izuzetno nisko i komunikacija između njih se neprestano narušava. Međutim, uslovi rastuće napetosti između Zapada i Rusije mogu zanemariti normativnu stranu integracije i poslužiti baš kao motivacija uniji da gleda na balkansko proširenje iz geopolitičke perspektive kao što je bio slučaj sa Rumunijom i Bugarskom.

ç