Изабери језик:

Јована Миловановић

  • Адреса: /
  • Email: /
  • Телефон: /
  • LinkedIn: /

Београд

периодика

ПОЈЕДИНИ РАЗЛОЗИ ЗА УВОЂЕЊЕ МОДЕЛА НЕПОСРЕДНО БИРАНОГ ГРАДОНАЧЕЛНИКА У ГРАДУ БЕОГРАДУ

Овај рад бави се анализом положаја градоначелника у систему извршне власти на нивоу града Београда и подељен је на три дела. У првом делу приказују се компаративна искуства из европских градова и општина у којима се градоначелник бира на директним изборима. Анализи организације извршне власти у граду Београду, у другом делу рада, приступићемо кроз испитивање следећих параметара: нормативни оквир, надлежност градоначелника у области финансија, тип изборног система, политичка култура и ниво партиципације грађана. Циљ ове компаративне анализе је да укаже да је прерасподела извршних овлашћења између градоначелника и Градског већа изазвала знатно слабљење положаја градоначелника у систему извршне власти, и то у периоду кад је градоначелник биран непосредно, а нарочито од поновног увођења посредног начина избора. Стога, у трећем и последњем делу рада износимо предлог за поновно увођење модела јаког градоначелника уз елиминисање недостатака идентификованих у периоду од 2004-2008. године и у периоду од 2008. године до данас, како би српска престоница имала одговорнију, ефикаснију и ефективнију извршну власт оличену у директно бираном градоначелнику.

периодика

ЕКОЛОШКИ И ФЕМИНИСТИЧКИ ПРИСТУП ЈАВНОЈ УПРАВИ

Рад се фокусира на анализу еколошког и феминистичког приступа јавној управи као научној и наставној дисциплини третирајући је као мултидисциплинарно поље. У првом делу рада указујемо на потребу мултидисциплинарног проучавања јавне управе кроз визуру и еколошког и феминистичког приступа. Други део рада односи си се на еколошки приступ јавној управи и улогу oкружења у њеном проучавању. Феминистичком приступу, у трећем делу рада, приступићемо кроз испитивање: рода и родне мотивација за рад у јавној управи. У последњем делу рада износе се предлози за примену еколошког и феминистичког приступа у јавној управи као наставне дисциплине. Циљ овог рада је да укаже на значај примене еколошког и феминистичког приступа јавној управи као научној и као наставној дисциплини како би овај динамични подсистем државе одговорио на потребе савременог друштва.

периодика

ЛИБЕРАЛИЗАМ И БЕЗБЕДНОСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ: ЕВРОПСКА БЕЗБЕДНОСНА ЗАЈЕДНИЦА НА ЗАПАДНОМ БАЛКАНУ

Либерализам доприноси разумевању међународних односа и безбедности истичући колико идеје и идеали (људска права, слобода, демократија, институције) и друштвене силе (капитализам, тржишта) имају ефекте на односе између држава. Либерална концепција безбедности узима демократске савезе и остале видове удруживања држава у организације регионалног карактера као нужност за безбедност и дугорочни мир. Европска унија је таква једна (безбедносна) заједница која је емпиријски приближна најнапреднијим заједницама описаним у литератури. Такву безбедносну заједницу треба да одликује заједничка перцепција вредности и норми и одређени ниво колективног идентитета. Такође, одликује је и усаглашена безбедносна политика ван заједнице. Међутим, сарадња на темељима либерализма је често праћена сукобима унутар ЕУ. Тако је безбедносна сарадња понекад била у сенци сукоба око пољопривредне политике, учешћа у буџету и војних интервенција, што доказује колико су државе осетљиве више на релативне добитке него на нормативне вредности либерализма. Тиме је на примеру Европске уније јасно да је либерализам неопходан, али не и довољан фактор за успостављање безбедносне заједнице. Са друге стране, Западни Балкан је регион где ЕУ има најјачу мотивацију да прошири своју безбедносну заједницу. Државе региона као објект политичког условљавања ЕУ интеграција, још од самита ЕУ-Западни Балкан одржаног у Загребу 2000. године, интензивно хармонизују своје право са acquis communautaire, врше дубоке измене институционалног оквира и трансформишу целокупну политичку културу према нормама и вредностима либерализма. Међутим, економска криза, миграциона криза, украјинска геополитичка криза и референдум о изласку Велике Британије из ЕУ су се наметнули као ризици за даљу интеграцију земаља Западног Балкана. То може напослетку да доведе до будућег продубљивања, уместо проширивања интеграције ЕУ као својеврсни вид ширења “либералне зоне мира”. Поред тога, поверење између земаља Западног Балкана је изузетно ниско и комуникација између њих се непрестано нарушава. Међутим, услови растуће напетости између Запада и Русије могу занемарити нормативну страну интеграције и послужити баш као мотивација унији да гледа на балканско проширење из геополитичке перспективе као што је био случај са Румунијом и Бугарском.