Ивица Љ. Ђорђевић
КОРУПЦИЈА КАО ОБЛИК УГРОЖАВАЊА ЉУДСКЕ БЕЗБЕДНОСТИ: ПОЛИТИЧКА, ЕКОНОМСКА И ЗДРАВСТВЕНА ДИМЕНЗИЈА
Корупција се у фокусу овог рада налази због својих ефеката на функционисање заједнице и квалитет живота њених чланова. Она представља глобални безбедносни проблем, јер се испољава у свим државама савременог света без обзира на њихов ниво развоја и демократске традиције. Постоје одређене варијације у односу на ефекте корупције што зависи од снаге државе и њених институција да се обрачунају са овом негативном појавом. Развијене земље нису имуне на корупцију, али у њима постоје функционални механизми који је држе под контролом. Корупција се највише испољава у системима који су у функцији задовољавања јавних интереса. Концепт људске безбедности представља добар аналитички оквир који може да допринесе утврђивању нивоа корупције, њеним ефектима и узроцима. У раду смо изабрали три димензије људске безбедноси које најбоље отсликавају узроке и последице коруптивне праксе. На основу резултата истаживања може се рећи да постоје одређени узрочно-последични односи између карактера политичког система и економских прилика који погодују развоју корупције. Најзначајнија последица корупције је смањење јавних фондова што се најдрастичније манифестује у функционисању здравственог система.
НАЦИОНАЛНА МОЋ У УСЛОВИМА ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ
Расправе о глобализацији су обележиле друштвену мисао након пада Берлинское зида. Међутим, мало је радова посвећених анализи односа на релацији глобални процеси државне институције. Циљ аутора je да укажу на промењену улогу државних институција у условима глобализације. Анализом доступних извора из предметне области аутори су дошли до закључка да је моћ утицаја на ток догађаја којом располажу државе cвe мања. Један од главних узрока дефицита моћи je глобализација финансијских токова. Са губљењем контроле над финансијским операцијама државе остају без значајног дела својих прихода. Потреба да се надокнаде изгубљени приходи оптерећује локално становништво и приходе што доводи до унутрашњих напетости и нестабилности система. Губи се органска веза између државних институција и интереса грађана. Ситуација посебно погодује продору предаторских транснационалних корпорација које користе постојеће околности за реализацију својих интереса. У поменутом контексту посебно су угрожене мале и неразвијене земље које би дефицит моћи требале да решавају путем склапања међусобних аранжамана и инсистирањем на изградњи глобалних институционалних механизама.
