Ivana V. Pešić
KAD PREDNOSTI POSTANU NEDOSTACI: PRIMER ZAJEDNIČKE VALUTE - EVRA
U radu se analizira uticaj zajedničke valute - evra na krizu Evropske monetarne unije. Imajući u vidu da se kompleksnost krize u evro zoni ogleda u uzajamnom prožimanju više oblika kriza, neophodno je sagledati i njihove zajedničke odlike sa ciljem da se ukaže na jedan od najvažnijih, ako ne i najvažniji aspekt evropske krize - organsku krizu samog evra. Korišćenjem analitičko-sintetičkog pristupa, kritički su razmatrane ranije potvrđene prednosti uvođenja evra sa ciljem da se pokaže u kojoj meri su te prednosti postale nedostaci. Analiza dugoročnog trenda korišćena je za adekvatnu interpretaciju makro-ekonomskih i finansijskih indikatora, dok je sinteza postojeće literature korišćena u cilju potpore autorovog kritičkog razmatranja. Uvođenje evra je direktno i indirektno doprinelo konvergenciji cena finansijskih aktiva i značajnom povećanju prekograničnog finansiranja u okviru evro zone. Međutim, konvergencija cena finansijskih aktiva i pozitivna percepcija investitora prikrivala je ili umanjivala stvarne rizike koji se baziraju na ekonomskim fundamentima, što je u krajnjoj liniji imalo za rezultat pogoršanje bilansa banaka, tj. investitora, na jednoj strani, te zapadanje u dužničku krizu zemalja primaoca kapitala, na drugoj strani. Takođe, uvođenje evra imalo je značajan uticaj na dodatno povećanje ekonomskog disbalansa između zemalja članica evro zone. Kroz dodatni rast intra-regionalne razmene zahvaljujući zajedničkoj valuti, neke članice monetarne unije dodatno su pogoršale svoju platno-bilansnu poziciju. Naime, povećani prekogranični priliv kapitala usled niskih kamatnih stopa imao je delimičan uticaj na rast realnih zarada, rast inflacije i realnu apresijaciju u zemljama primaocima kapitala, čime je dodatno ugrožena njihova platno-bilansna pozicija i konkurentnost.
KAD PREDNOSTI POSTANU NEDOSTACI: PRIMER ZAJEDNIČKE VALUTE - EVRA
U radu se analizira uticaj zajedničke valute - evra na krizu Evropske monetarne unije. Imajući u vidu da se kompleksnost krize u evro zoni ogleda u uzajamnom prožimanju više oblika kriza, neophodno je sagledati i njihove zajedničke odlike sa ciljem da se ukaže na jedan od najvažnijih, ako ne i najvažniji aspekt evropske krize - organsku krizu samog evra. Korišćenjem analitičko-sintetičkog pristupa, kritički su razmatrane ranije potvrđene prednosti uvođenja evra sa ciljem da se pokaže u kojoj meri su te prednosti postale nedostaci. Analiza dugoročnog trenda korišćena je za adekvatnu interpretaciju makro-ekonomskih i finansijskih indikatora, dok je sinteza postojeće literature korišćena u cilju potpore autorovog kritičkog razmatranja. Uvođenje evra je direktno i indirektno doprinelo konvergenciji cena finansijskih aktiva i značajnom povećanju prekograničnog finansiranja u okviru evro zone. Međutim, konvergencija cena finansijskih aktiva i pozitivna percepcija investitora prikrivala je ili umanjivala stvarne rizike koji se baziraju na ekonomskim fundamentima, što je u krajnjoj liniji imalo za rezultat pogoršanje bilansa banaka, tj. investitora, na jednoj strani, te zapadanje u dužničku krizu zemalja primaoca kapitala, na drugoj strani. Takođe, uvođenje evra imalo je značajan uticaj na dodatno povećanje ekonomskog disbalansa između zemalja članica evro zone. Kroz dodatni rast intra-regionalne razmene zahvaljujući zajedničkoj valuti, neke članice monetarne unije dodatno su pogoršale svoju platno-bilansnu poziciju. Naime, povećani prekogranični priliv kapitala usled niskih kamatnih stopa imao je delimičan uticaj na rast realnih zarada, rast inflacije i realnu apresijaciju u zemljama primaocima kapitala, čime je dodatno ugrožena njihova platno-bilansna pozicija i konkurentnost.