Ивана В. Пешић
КАД ПРЕДНОСТИ ПОСТАНУ НЕДОСТАЦИ: ПРИМЕР ЗАЈЕДНИЧКЕ ВАЛУТЕ - ЕВРА
У раду се анализира утицај заједничке валуте - евра на кризу Европске монетарне уније. Имајући у виду да се комплексност кризе у евро зони огледа у узајамном прожимању више облика криза, неопходно je сагледати и њихове заједничке одлике са циљем да се укаже на један од најважнијих, ако не и најважнији аспект европске кризе - органску кризу самог евра. Коришћењем аналитичко-синтетичког приступа, критички су разматране раније потврђене предности увођења евра са циљем да се покаже у којој мери су те предности постале недостаци. Анализа дугорочног тренда коришћена je за адекватну интерпретацију макро-економских и финансијских индикатора, док je синтеза постојеће литературе коришћена у циљу потпоре ауторовог критичког разматрања. Увођење евра je директно и индиректно допринело конвергенцији цена финансијских актива и значајном повећању прекограничног финансирања у оквиру евро зоне. Међутим, конвергенција цена финансијских актива и позитивна перцепција инвеститора прикривала je или умањивала стварне ризике који се базирају на економским фундаментима, што је у крајњој линији имало за резултат погоршање биланса банака, тј. инвеститора, на једној страни, те западање у дужничку кризу земаља примаоца капитала, на другој страни. Такође, увођење евра имало је значајан утицај на додатно повећање економског дисбаланса између земаља чланица евро зоне. Кроз додатни раст интра-регионалне размене захваљујући заједничкој валути, неке чланице монетарне уније додатно су погоршале своју платно-билансну позицију. Наиме, повећани прекогранични прилив капитала услед ниских каматних стопа имао је делимичан утицај на раст реалних зарада, раст инфлације и реалну апресијацију у земљама примаоцима капитала, чиме je додатно угрожена њихова платно-билансна позиција и конкурентност.
КАД ПРЕДНОСТИ ПОСТАНУ НЕДОСТАЦИ: ПРИМЕР ЗАЈЕДНИЧКЕ ВАЛУТЕ - ЕВРА
У раду се анализира утицај заједничке валуте - евра на кризу Европске монетарне уније. Имајући у виду да се комплексност кризе у евро зони огледа у узајамном прожимању више облика криза, неопходно je сагледати и њихове заједничке одлике са циљем да се укаже на један од најважнијих, ако не и најважнији аспект европске кризе - органску кризу самог евра. Коришћењем аналитичко-синтетичког приступа, критички су разматране раније потврђене предности увођења евра са циљем да се покаже у којој мери су те предности постале недостаци. Анализа дугорочног тренда коришћена je за адекватну интерпретацију макро-економских и финансијских индикатора, док je синтеза постојеће литературе коришћена у циљу потпоре ауторовог критичког разматрања. Увођење евра je директно и индиректно допринело конвергенцији цена финансијских актива и значајном повећању прекограничног финансирања у оквиру евро зоне. Међутим, конвергенција цена финансијских актива и позитивна перцепција инвеститора прикривала je или умањивала стварне ризике који се базирају на економским фундаментима, што је у крајњој линији имало за резултат погоршање биланса банака, тј. инвеститора, на једној страни, те западање у дужничку кризу земаља примаоца капитала, на другој страни. Такође, увођење евра имало је значајан утицај на додатно повећање економског дисбаланса између земаља чланица евро зоне. Кроз додатни раст интра-регионалне размене захваљујући заједничкој валути, неке чланице монетарне уније додатно су погоршале своју платно-билансну позицију. Наиме, повећани прекогранични прилив капитала услед ниских каматних стопа имао је делимичан утицај на раст реалних зарада, раст инфлације и реалну апресијацију у земљама примаоцима капитала, чиме je додатно угрожена њихова платно-билансна позиција и конкурентност.
