Ивана Бараћ
-RETRACTED- БИОМЕДИЦИНСКИ ПОТПОМОГНУТО ОПЛОЂЕЊЕ – ИЗА КУЛИСА ПРАВНИХ НОРМИ
-RETRACTED- Рад је настао као резултат намере ауторке да освртом на позитивне прописе Републике Србије као и ставове теорије о области биомедицине, изложи потенцијалне проблеме који су уочени и предложи измене закона који регулише БМПО. У уводном делу, пажња је усмерена на репродуктивну аутономију, да би се потом указало на позитивне прописе Републике Србије који гарантују право на слободно одлучивање о рађању детета. Потом је спроведена анализа одредби Закона о биомедицински потпомогнутој оплодњи које дају одговор на питање ко су корисници права на БМПО. Ауторка испитује оправданост норме закона којом се у односу на (ван)брачне парове као кориснике права на БМПО предвиђа обавеза спровођења процене њихове подобности да врше родитељску дужност, те предлаже измене којима би се проблематична одредба закона потенцијално уредила. Надаље се обрађује питање целисходности норме којом се жени која живи сама признаје право на БМПО, без обзира на њен (ин)фертилитет. Ауторка износи мишљење да би овакво право жени требало признати, али уз одговарајуће услове који би подразумевали и потребу процене најбољег интереса детета. Напослетку, у раду је изложено и питање утицаја пандемије на остваривање права на БМПО, с обзиром на обуставе рада комисије и обуставе спровођења поступка вештачке оплодње услед вируса САРС-КоВ-2. Ипак, анализом се утврђује да је наш правни систем потенцијалне проблеме избегао, постављањем одредби које воде рачуна о ванредним околностима изазваним пандемијом. Иако не спорећи постојеће недостатке законских решења, долази се до закључка да је правни систем Републике Србије решавању проблема инфертилитета приступио на прогресиван и толерантан начин.
БИОМЕДИЦИНСКИ ПОТПОМОГНУТО ОПЛОЂЕЊЕ И ДЕМОГРАФСКА ПОЛИТИКА
Рад је настао као резултат намере ауторке да освртом на позитивне прописе Републике Србије као и ставове теорије о области биомедицине, изложи потенцијалне проблеме који се рефлектују и на демографску политику. У уводном делу, пажња је усмерена на репродуктивну аутономију, да би се потом указало на позитивне прописе Републике Србије који гарантују право на слободно одлучивање о рађању детета. Након тога се спроводи анализа одредби Закона о биомедицински потпомогнутој оплодњи које дају одговор на питање ко су корисници права на БМПО. Ауторка испитује оправданост норме закона којом се у односу на (ван)брачне парове као кориснике права на БМПО предвиђа обавеза спровођења процене њихове подобности да врше родитељску дужност, те предлаже измене којима би се проблематична одредба закона потенцијално уредила. Надаље се обрађује питање целисходности норме којом се жени која живи сама признаје право на БМПО, без обзира на њен (ин)фертилитет. Ауторка износи мишљење да би овакво право жени требало признати, али уз одговарајуће услове који би подразумевали и потребу процене најбољег интереса детета. Закључује се да је Република Србија решавању проблема инфертилитета приступила на прогресиван и толерантан начин што и јесте у духу прогресивне демографске политике наше државе. Имајући у виду постојеће мере популационе политике као и Стратегију подстицања рађања, те измене законских норми на начин који омогућава ефикасније остваривање права на БМПО, неспорно се може говорити о томе да држава предузима одговарајуће мере у циљу усклађивања демографске слике становништва и остваривања индивидуалних права појединаца.
