- Насловна
- Истраживачи
- Хатиџа Бериша
Хатиџа Бериша
Министарство одбране РС
ПРИМЕНА ВЕШТАЧКЕ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ У САВРЕМЕНОМ РАТОВАЊУ
Вештачка интелигенција (ВИ) има потенцијал да утиче на све врсте и нивое извођења војних активности, на стратегијском, оперативном и тактичком нивоу. С тим у вези, предмет рада је разматрање како системи ВИ, и у ком обиму, могу утицати на припрему и извођење различитих нивоа војних операција. Рад разматра импликације ВИ у контексту стратегије, доктрине, војних планова, правила ангажовања и наређења за извођење операција. Наведено истраживачко питање захтева широк угао анализе примене нових технологија у војној делатности, технолошком развоју савремених армија, као и разматрање политичких, војних, правних и етичких перспектива премене ВИ у оружаним снагама. Сходно томе, рад идентификује могућности, изазове и отворена питања у вези наведене теме, али и даје свеобухватна запажања. Рад се завршава оценом да основа одговора истраживачког питања лежи у интеракцији људског фактора и ВИ. Рад пружа и смернице за унапређење даљег истраживања и креирања политике о одговарајућој интеграцији, управљању и употреби ВИ у војним операцијама.
НЕОЛИБЕРАЛНА ВИЂЕЊА ИЗАЗОВА НАЦИОНАЛНЕ ДРЖАВЕ МОДЕРНОГ ДОБА
У раду се полази од тога да је савремено доба, период од потписивања Вестфалског уговора до данас, те да је постојећи глобални систем колективне безбедности довољан гарант очувања суверенитета националне државе у савременом свету. Он може представљати истрајност за државу, а истрајност са којима се суочава држава биће разматрани у политичкој и економској димензији у периоду након Хладног рата. Ауторке кроз рад полазе са теоријским одређењем националне државе, односно изношењем кључних карактеристика по чему се држава разликује од ранијих облика политичког организовања. Ауторке у раду идентификују основе истрајности са којима се суочила национална држава у периоду након Хладног рата, са тежиштем на економске и политичке изазове, након чега указују на улогу Организације Уједињених нација у чувању међународног мира и безбедности у постхладноратовском периоду.
ВЕРСКИ СУКОБ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ И ПОСЛЕДИЦЕ ПО БЕЗБЕДНОСТ
Међуетничке напетости које су на територији БиХ кулминирале ратним сукобима 1992-1995. године биле су, по многим мишљењима, потенциране и религиозним набојима и симболизмом, а динамика и интензитет сукоба је био додатно подржан верским елементом. С обзиром на изузетан утицај које верске заједнице имају на простору Западног Балкана, потребно је објаснити узроке настанка овог феномена и негативне последице таквих односа који су још и даље снажно присутни. Циљ рада је да се кроз историјски преглед генезе и узрока, дају одговори на питања, да ли је у БиХ дошло до верског сукоба због кога је угрожена њена безбедност? Колика је била улога религије и верских заједница при ескалацији сукоба, и да ли је угрожавање безбедности било искључиво на верској основи? Указује се на неопходност објективног сагледавања изазова, ризика и претњи који могу да утичу на развој мултикултуралног и мултирелигијског босанскохерцеговачког друштва и безбедности БиХ. Јасно је да без активног позитивног односа верских заједница, истински суживот и помирење нису могући, па стога истичу њихову велику одговорност и утицај на стање безбедности БиХ.
ЗАЈЕДНИЧКА БЕЗБЕДНОСНА И ОДБРАМБЕНА ПОЛИТИКА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ - ИЗМЕЂУ МЕКЕ И ТВРДЕ МОЋИ
Спровођењем Заједничке безбедносне и одбрамбене политике засноване на заједнички утврђеним принципима, механизмима и институцијама Европска унија жели преузме већу одговорност и улогу у европској безбедности и одбрани и ојача свој утицај и углед у решавању бројних питања у погледу мира и безбедности у свету. Управо ослонац на тврду, меку и нормативну моћ чини Европску унију респектибилним фактором у односу на друге наднационалне организације. ЕУ унутрашњом трансформацијом намерава да, кроз прагматичан приступ, искористи компаративну предност у капитализовању меке моћи у односу на НАТО, као и да испољи значајнији војно-цивилни потенцијал за очување мира и безбедности у региону и свету. Такође жели да новим и потенцијалним чланицама Европске уније наметне заједничке нормативне оквире и вредности за које се залаже како би ојачала своје позиције у увећала своју моћ за деловање на међународном плану. У том контексту анализа показатеља меке моћи Немачке, водеће чланице Европске Уније и Србије, кандидата за учлањење у ЕУ, указује на важност овог сегмента моћи посебно имајући у виду дугорочне аспирације Републике Србије ка пуноправном чланству ЕУ.
ГЛОБАЛНИ ЏИХАДИЗАМ – ТЕОРИЈСКА ПОЛАЗИШТА СУПРОТСТАВЉАЊА ПРЕТЊИ
Џихадизам као идеолошки и политички покрет представља глобалну претњу за међународни светски поредак и демократске вредности савременог друштва. Управо због своје блискости са Исламизмом и Исламским фундаментализмом, неразумевања западног, превасходно хришћанског и секуларизованог друштва, погрешне и несмотрене политике великих сила у региону Блиског Истока и Северне Африке, џихадизам је ношен таласом глобализације попримио неслућене размере. Замрзнути сукоби на простору Блиског истока и Африке, дуготрајна политичка и друштвена транзиција, лоше економске реформе и варварска приватизација потпомогнута корупцијом и организованим криминалом, произвели су велика друштвено-економска раслојавања и недостатак предвидиве друштвене перспективе посебно за мањинске и угрожене друштвене групе. Тиме су створени повољни предуслови за регрутацију и мобилизацију незадовољних и разочараних појединаца од стране исламских џихадиста. У раду ће се разматрати теоријска полазишта концепта за супротстављање глобалном џихадизму, који подразумева свеобухватно и дугорочно ангажовање државе и друштва у борби против ове глобалне претње.
ОДНОС РУСКЕ ФЕДЕРАЦИЈЕ, СЈЕДИЊЕНИХ АМЕРИЧКИХ ДРЖАВА И НАТО ПРЕМА ВОЈНОЈ НЕУТРАЛНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
Свака држава на свету у обавези је да сагледава и процењује изазове, ризике и претње по њену безбедност. На основу те процене и Република Србија усклађује своје спољнополитичке активности са државама које имају интерес изградње стабилне безбедности на свим нивоима. У политичко-безбедносном смислу показало се да су мале државе покушавале да осигурају сопствену безбедност и кроз партиципирање у војним савезима. Као војно неутрална земља Србија се определила за сарадњу и са НАТО савезом и са Организацијом договора о колективној безбедности (ОДКБ), чиме се њен политичко-безбедносни положај знатно усложио. Међутим, основни политичко-безбедносни проблем Србије јесте, што и даље покушава да спроводи Југословенску стратегију „балансирања“ која је била делотворна у биполарном свету и за време „Хладног рата“. Анализом Устава и других законских и подзаконских аката уочава се да је Република Србија у Резолуцији Народне скупштине Републике Србије о заштити суверенитета, територијалног интегритета и уставног поретка од 26. децембра 2007. године унела и пасус о војној неутралности Србије.Овој одлуци није претходила јавна и стручна расправа, сходно демократској пракси, и овако битна одлука донета је у једној реченици, у документу који се начелно односи на нешто друго. Осим тога, неутралност се не спомиње ни у другим законским и подзаконским актима, па је чињеница да је читава спољнополитичка и безбедносна оријентација државе дефинисана само једном проширеном реченицом.