- Насловна
- Истраживачи
- Горан Н. Бошковић
Горан Н. Бошковић
Криминалистичко-полицијска академија, Београд
КОРУПЦИЈА У ЈАВНОЈ УПРАВИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ - СПЕЦИФИЧНОСТИ И ИНСТИТУЦИОНАЛНИ МЕХАНИЗМИ ЗА СПРЕЧАВАЊЕ
У раду се најпре претежно синтетички одређују појам и специфичности корупције у јавној управи. Потом се, у складу са актуелном стратегијом и стањем у Србији анализирају институционални механизми спречавања (и сузбијања) корупције. Теза је аутора да се једино јаким политичким институцијама и снажним административним институционалним механизмима корупција може држати под контролом. У Републици Србији постоје институционални механизми за борбу против корупције, међутим њихова делотворност није на завидном нивоу. Разлог томе је делимично нормативне природе (проблеми са применом новијих „антикоруп-цијских“ закона, недостатак ауторитативних овлашћења Агенције за борбу против корупције, и др.), а у већој мери то је, у начелу, недостатак импулса политичке власти. Могуће решење је у перманентном оснаживању државних институционалних механизама за супротстављање корупцији, као и ефективном оживотворењу антикорупцијских стратегија које упућују на одговарајући законски оквир и наоптималније моделе мера за спречавање корупције. Коначно, у раду се дају и конкретни предлози за јачање институционалних капацитета за супротстављање корупцији.
ПРАВНО-ПОЛИТИЧКИ АСПЕКТИ ОДУЗИМАЊА ИМОВИНЕ СТЕЧЕНЕ КРИМИНАЛОМ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ
Последице које собом носи организовани криминал, не произлазе само из конкретних криминалних радњи, већ су оне далекосежне и огледају се у могућности његовог утицаја на доношење државних одлука у сфери економије или политике, па чак и на међународне односе у целини. Теза је аутора да je стицање финансијске користи један од основних мотива за вршење тешких кривичних дела, а да нелегално стечена средства служе за финансирање нових криминалних активности, или се перу у циљу инфилтрације у легалне економске токове, чиме се остварује не само економска, већ најчешће и политичка моћ организованих криминалних група. У том контексту, аутори посебно апострофирају неопходност одузимања имовине стечене криминалом, као мере sui generis, која је моћно средство слабљења финансијске базе криминалних структура, којом се онемогућава њихово активно деловање и стратешки руше економске полуге моћи организованог криминала. Коначно, у раду се дају и конкретни предлози за јачање институционалних капацитета у борби против организованог криминала и повећање нивоа ефикасности система одузимања имовине стечене криминалом.