Дубравка Валић Недељковић
ДИСКУРСНЕ СТРАТЕГИЈЕ ИЗВЕШТАВАЊА О ИЗБОРУ ЧЛАНОВА ЗА НАЦИОНАЛНЕ САВЕТЕ МАЊИНА У СРБИЈИ: ИЗБОРНИ ЦИКЛУСИ 2014. И 2018.
Предмет овог истраживања је квалитет извештавања о изборима за националне савете националних мањина, како у медијима на мањинским језицима, тако и у медијима на српском језику. Новосадска новинарска школа је у оквиру опсежних мониторинга пратила медијско извештавање о овој теми у претходна два изборна циклуса (2014. и 2018), што отвара простор да се на једном месту сагледају и деконструишу уочени трендови, приступи и дискурсне стратегије. Истраживање је спроведено на основу критичке анализе текстова и прилога објављених уочи избора 2014. и 2018. године, као и на основу дубинских интервјуа са шесторо медијских професионалаца из мањинских заједница. Резултати истраживања показују да се извештавање о изборима за националне савете одликује пасивношћу, неинформативношћу, бирократизацијом и поједностављивањем, а како би се предуслови за извештавање о овој теми побољшали до наредних избора, 2022. године, потребно је подићи ниво проактивности, едуковати новинаре и обезбедити механизме којима би били спречени политички утицаји и утицаји националних савета на извештавање медија о предизборној кампањи.
ПРЕДСЕДНИЧКИ ИЗБОРНИ ЦИКЛУС У МЕДИЈСКОМ ТУМАЧЕЊУ, СРБИЈА 2017
Предмет овог истраживања је дискурс централних информативно-политичких емисија Радио-телевизије Србије (Дневник 2), РТВ Пинк (Национални дневник) и ТВ Н1 (Дневник) о кампањи за председничке изборе 2017. године. Циљ рада је деконструкција извештавања ових медија о активностима 11 председничких кандидата, са фокусом на (не)толерантност, (не)балансираност, односно (не)равноправан медијски третман кандидата. Истраживање показује како је кандидат владајућих странака користио позицију премијера за креирање низа псеудодогађаја у служби самопромоције, при чему посматрани медији нису имали довољну дистанцу према таквој врсти прикривеног маркетинга. Неравноправне предиспозиције утицале су и на коначну дистрибуцију времена унутар централних информативних емисија, те је кандидат владајућих странака имао вишеструко више медијског простора од било ког опозиционог кандидата. Осим тзв. „кампање ван кампање“, карактеристичне по темпирању церемонијалних догађаја и важних дипломатских посета у складу са потребама власти, а у служби њене самопромоције, кампању је одликовао и изразито негативан тон, утркивање кандидата у прикупљању подршке јавних личности, као и одређивање према догађајима чије су се годишњице поклопиле са периодом кампање: убиство Зорана Ђинђића, смрт Слободана Милошевића, тзв. „мартовски погром“ на Косову, као и годишњица почетка бомбардовања.
