Dubravka Stajić

Prikaz knjige: Škodrić, Ljubinka. 2020. Žena u okupiranoj Srbiji 1941 – 1944. Beograd: Institut za savremenu istoriju i Arhipelag, biblioteka „Vreme i priča“, 593 str.

Miloš Žikić: Aprilski rat u Moravskoj banovini: Peta armija Jugoslovenske vojske u ratu 1941. Beograd: Institut za savremenu istoriju, 2020. 343 str.

Prikaz knjige: Bojan Dimitrijević: Ranković drugi čovek, Beograd: Vukotić medija, 2020, 451 str.

Istoriografskom metodom razmatraju se stanovišta marksističke misli i radničkog pokreta o značaju nejednakosti (pojedinca, klase i države) kao jedan od bitnih uslova nastanka i održavanja koloijalizma. Marksova tvrdnja da nije moguća sloboda pojedinca dok se ne oslobodi potčinjena klasa i potčinjeni deo sveta bila je razvijana i dovođena u pitanje tokom pola veka, do kraja Prvog svetskog rata. Prva internacionala je u celosti odbacivala kolonijalizam kao najviši oblik nejednakosti. Druga internacionala je dovela u pitanje ovu bazičnu hipotezu, spuštajući pitanje na nivo dnevne politike i interesa evropske radničke klase, koja je trošila deo ekstraprofita stečen u kolonijama i svoj položaj sticala na krajnjoj nejednakosti svih kolonijalnih radnika. Promene kapitalizma su bitno uticale na njegovo kretanje – višak kapitala morao je da se izvozi u kolonije. Te promene objasnili su u svojim delima Hilferding, Lenjin i Roza Luksemburg. Na pitanjima ratnih kredita došlo je do rascepa u radničkom pokretu, to je bio uslov za nastanak Treće – Komunističke internacionale. Ona je u praksi ostvarivala politički program pomaganja revolucija u kolonijama, sa opštom idejom oslobađanja svih kolonija i ukidanje ekonomskih, političkih i kulturnih pretpostavki nejednakosti.

Prikaz knjige: Марија Обрадовић, Хроника транзиционог гробља Приватизација друштвеног капитала у Србији 1989-2012. године, Београд, Нова српска политичка мисао и Институт за новију историју Србије, 2017, 580 стр.

Prikaz knjige : Nada Novaković, Radnički štrajkovi i tranzicija u Srbiji od 1990. do 2015. godine. Institut društvenih nauka i Fondacija Roza Luksemburg, Beograd, 2018, 400 str.

Prikaz knjige: Zoran Vidojević, Demokratija na zalasku, Beograd, Službeni glasnik, Institut društvenih nauka, Beograd, 2010, str. 345.

Dragan Subotić, Srpski socijalista Dr Živko Topalović (1886-1972), Institut za političke studije, Beograd 2011, str. 267.

Rad se u istoriji modernog kapitalizma javlja kao uslov za materijalne proizvodnju i stvaranje kapitala, i za život i egzistenciju većine ljudi u jednoj državi. Nakon perioda izrabljivanja radnika u 19. veku, radnički pokret, podrazumevajući pod tim i sindikate, uspeo je da stvori bolje uslove života za radnike: plaćene odmore i mere štednje za radnike, državnu kontrolu rada, nove zakone o radu, zaštitu žena za vreme trudnoće i posle porođaja, te zdravstveno i penziono osiguranje. Jaka uloga socijalne države posle Drugog svetskog rata omogućila je period socijalnog mira, razvoja i mira između radnika i njihovih poslodavaca u industriji. Globalizacija otvara sva ova pitanja: postoji pravo na rad, radni ugovor ima najjaču pravnu snagu među društvenim ugovorima, „projekti“ su postali važniji nego stalno zaposlenje. Pravo na rad ne znači i pravo pojedinca na zaposlenje, a globalizacija prikazuje tu istinu otvoreno i surovo. Autor zaključuje da mi ne možemo da znamo budućnost ljudskog rada, tako da navedena pitanja ostaju otvorena za dalja razmatranja.

Prikaz knjige: Aleksandra Mirović, Petar Matić, Izazovi i paradoksi globalizacije, Beograd, Institut za političke studije, 2007, str. 162.

Pravo na socijalno pravičnu zaradu je jedan od rezultata razvoja Evropske Unije. Moderni sistem kolektivnih ugovora razvija se zajedno sa Unijom. Finansijska kriza i recesija u SAD i Evropi dovodi u pitanje radno zakonodavstvo i praksu. Zarade već opadaju u većini zemalja-članica Unije. Srbija je potpisnik Socijalne povelje Evropske Unije, koja sadrži odredbu o “socijalno pravičnoj zaradi, koja obezbeđuje dostojanstven život radniku i njegovoj porodici”. Posle osam godina od početka tranzicije u Srbiji, građani gube poverenje u političke stranke i sindikate kao aktere poboljšanja njihovog standarda.

Proces tranzicije u Srbiji se približava kraju. Postoje problemi nezaposlenosti i siromaštva. Svetska ekonomska kriza opet otvara pitanje socijalne države. Postoje različiti teorijski stavovi domaćih autora o mogućnosti postojanja socijalne države.

Demokratska funkcija institucija socijalnog dijaloga je u krizi, kao posledica privatizacije, siromaštva građana i slabe privrede. Uzrok nije svetska ekonomska kriza. Socijalna funkcija države je rezidualna, u skladu sa neoliberalnom ideologijom. Tumačenje socijalne politike u leksikografskom obliku. Nezadovoljstvo građana u Srbiji može dovesti do socijalnog bunta koji institucije više ne mogu kontrolisati.

Autor dokazuje tezu da je politička kontrola procesa privatizacije imala odlučujuću ulogu u njenim rezultatima: neefikasnoj domaćoj privredi, slabom domaćem kapitalu, deindustrializacii, regionalnim nejednakostima, nezaposlenosti. Osiromašenje je pogodilo većinu stanovišta, a otpuštanja u stranim kompanijama od početka 2009. godine zbog svetske ekonomske krize. U Srbiji se stvara koncentrisan socijalni pokret protiv neoliberalnog ka­pitalizma. To je nov oblik društvenog i ekonomskog reagovanja na političke sukobe koji su generalisani otuđivanjem imovine preduzeća od strane političkih stranaka, posebno u manjim gradovima u Srbiji. Razvoj ovog procesa u sadašnjoj etapi (septembar 2009) je nepredvidiv.

Prikaz knjige: Dragan Marković, Demokratija i partokratija, Beograd, Institut za političke studije, 2009, str. 140.

Autor razmatra problem razvoja politikologije kao naučno-ideološke discipline u periodu dvojne podele sveta nakon Drugog svetskog rata. Podela sveta na socijalizam i kapitalizam dovela je do niza pozitivnih procesa u razvoju društvenih nauka, pa i politikologije: legitimacija sistema, razvoj kako teorijskih tako i empirijskih metoda istraživanja, izdvajanja države za istraživanja u oblasti političkih nauka, pozitivna selekcija kadrova, razvoj naučnih časopisa i organizacija međunarodnih naučnih skupova. Dokazivanje ideološko-političke superiornosti sistema doprinelo je razvoju istraživačke i izdavačke delatnosti kakva nije postojala u prethodnim fazama razvoja društva.

Osvrt na knjigu: Dragan Marković: Selo na marginama politike, Beograd, Institut za političke studije, 2009, str. 182.

Autor komentariše tridesetjedan član Revidirane evropske socijalne povelje, koju je Republika Srbija potvrdila juna 2009. godine. Komentar sadrži uže i šire pravno tumačenje, ekonomski ambijent u kome socijalna prava treba da se ostvaruju, kao i istorijat razvoja socijalnih prava u toku razvoja Unije. Ova prava predstavljaju najviši stepen pravne civilizacije i pravne svesti u razvoju Evropske Unije. Istovremeno, ona nemaju zaštitu međunarodnog suda. Takođe, njihova implementacija zavisi od ekonomske snage privrede jedne zemlje članice Evropske Unije, ili kandidata za člana. Svetska ekonomska kri­za otežava mogućnost primene socijalnih prava, ili dovodi do njihovog bitnog sužavanja.

Autor otvara pitanje mogućnosti konstituisanja pravne države u Srbiji, koja je izložena (is exposed) dvostrukom pritisku: završetku procesa privatizacije i globalizaciji. Teorijska društvena misao u Srbiji je većinski zasnovana na porodični neoliberalizam. Takav model je primenjen u privatizaciji, koja je imala teške posledice za srpsku privredu: deindustrijalizacija praćena dugotrajnom nezaposlenošću, regionalne nejednakosti u ekonomskom razvoju. To su interne posledice neoliberalnog modela razvoja. Država mora da interveniše. Osnovni stub pravne države je nezavisno pravosuđe, usvajanje strategije razvoja, kao i kontrolne funkcije: inspekcija rada, finansijska i fiskalna kontrola. Nezavisno pravosuđe je uslov razvoja demokratske nacionalne države, ali i uslov prijema u Evropsku Uniju.

U članku se dokazuje teza da je država najodgovorniji faktor za rezultate privatizacije u Srbiji, i za stanje privrede u procesu pridruživanja Evropskoj Uniji. Ukazuje se da je već Zakon o privatizacii (2001) sadržao jednu neusklađenost: socijalni program za bivše radnike društvenog preduzeća sprovodi novi vlasnik preduzeća, a ne država. Time je suštinski izigrana socijalna uloga države, jer socijalna politika nije izmeštena iz preduzeća u po­stupku privatizacije, već je ostala u preduzeću. U daljoj fazi privatizacije nije ostvarena kontrolna funkcija države, u meri koja bi obezbedila transparentnu privatizaciju preduzeća. Nisu predviđene ne­ke funkcije Agenciji za privatizaciju Vlade Republi­ke Srbije. Pravna država postoji tek u začetku, pa su se nezakonitosti umnožavale. Krajnji ishod pokazuje se kroz nezadovoljstvo onih koji plaćaju najveću cenu tranzicije, a to su industrijski radnici. Zato su njihovi štrajkovi obeležili prethodni period tranzicije u trajanju od deset godina. Štrajkovi su dvostruki dokaz: nemoći radnika i sindikata i nedovoljan kapacitet institucija države u procesu priprema za prijem u članstvo Evropske Unije.

Autor je naveo osnovne hipoteze, varijabile, cilj i sredstva istraživanja u okviru makroprojekta In­stituta za političke studije. Osnovna hipoteza istraživanja polazi od empirijskog uvida i teorijskog saznanja da preduzetnici stvaraju kapitalizam u tranzicionim društvima, a da bazu preduzetničke klase u Srbiji čine mali i srednji preduzetnici. Ne postoji homogena preduzetnička klasa, već više društvenih grupa unutar te klase. Kao preliminarno istraživanje na malom uzorku ispitanika obuhvaćena je kontrolna grupa, koju čine rukovodioci i sindikalni aktivisti Industrijskog sindikata Srbije. Ovo je tipična grana za sve bivše socijalističke privrede u kojoj je ugašeno najviše preduzeća, a čime je započeo proces dezindustrijalizacije, kako na globalnom svetskom planu, tako i u Srbiji.

Prikaz knjige: Čedomir Štrbac, Zapisi iz Indije (1997­-2002), Beograd, Službeni glasnik, Akademija za diplomatiju i bezbednost, 2011. str. 911.

Autor razmatra značaj malih i srednjih preduzeća za nastanak i razvoj preduzetništva u Srbiji po­sle 1990. godine, a posebno u periodu aktuelne krize Evropske unije i evropskog monetarnog sistema. Zakonodavac je prepoznao značaj malih preduzeća za razvoj preduzetništva, te su već 1991. godine doneti Zakon o privatnim preduzećima i Zakon o preduzetnicima. Ovim je otvorena mogućnost privatne inicia­tive za fizička lica kao pojedince, ortačka društva i preduzeća sa različitim oblicima udruživanja ka­pitala. Država je u aktuelnoj krizi dužna da stvori ambijent, koji je povoljan za poslovanje malih preduzetnika, kako u oblasti normativnog regulisanja, tako i realnih mera. Takve podsticajne mere tiču se putne mreže u Srbiji, kao jednog od uslova za tran­sport robe, posebno izvoz proizvoda malih preduzetnika i svih drugih privrednih subjekata.

Milan Koljanin, Jevreji i antisemitizam u Kraljevini Jugoslaviji 1918-1941, Beograd, Institut za savremenu istoriju, 2008, 549 str.

Autor vrši analizu, naučnu evaluaciju i moguće prognoze uloge i mesta u društvu i u političkom životu Socijaldemokratske partije Srbije, osnovane decembra 2009. godine u Beogradu. Tranzicija u Srbiji je, uprkos upozorenjima brojnih stručnjaka, sprovedena po visokoj ceni deindustrijalizacije, visoke i trajne nezaposlenosti, siromaštva. najveću cenu platili su industrijski radnici. Privatizacija sprovedena po modelu Zakona o priva­tizacii nije omogućila jedan od strateških ciljeva privrede: jak domaći sektor malih i srednjih preduzeća (MSP), već je stvore­na zavisna privreda sa monopolom multinacionalnih kompanija. Izvoz je stagnirao i zbog delovanja svetske ekonomske krize, te se zaduženost zemlje posle 2008. godine drastično povećava. U takvim okolnostima osnovana je nova, Socijaldemokratska partija Srbije, čije programske dokumente usvojene na osnivačkom kongresu autor ovde analizira i ocenjuje.

Prikaz knjige: Jovica Trkulja, Nepodobni profesor. Slučaj Stevana Đorđevića, Dosije studio i Centar za kulturu dijaloga, Kikinda, 2016, 300 str.

Prikaz knjige: Dragomir Bondžić, Između ambicije i iluzije: Nuklearna politika Jugoslavije 1945-1990, Institut za savremenu istoriju, Društvo istoričara Srbije, Beograd, 2016, 461 str.