Драгана Стоецкел
СУИЦИД И ПАНДЕМИЈА ТОКОМ ПРВЕ ГОДИНЕ ПАНДЕМИЈЕ КОВИДА 19 У СРБИЈИ: ИЗМЕЂУ СТРАХА, ПОРОДИЧНОГ НАСИЉА И УСАМЉЕНОСТИ
Здравствена криза изазвана глобалним ширењем вируса Ковид-19, има бројне негативне импликације на све друштвене сфере и ставља бројне државе, системе, али и појединце, пред вишеструке изазове. Рестриктивне мере које су владе земаља доносиле од почетка пандемије са циљем спречавања (неконтролисаног) ширења вируса имају негативне ефекте не само на глобалну економију и појединце који су у повећаном ризику, већ и ментално здравље целокупне популације. Несигурност запослења, губитак посла, константо присуство осећања страха за сопствено, али и здравље блиских људих, депресија и усамљеност су само неки од фактора ризика који су у позитивној корелацији са стопом самоубиства. Стога је општи предмет овог рада анализа утицаја пандемије током прве године на стопе самоубиства у Србији кроз призму фактора ризика за ментално здравље који су се јавили, односно нарочито интензивирани као последица примена мера које су имале као циљ заштиту здравља становништва и растрећење здравственог система. Циљ рада се огледа у компарацији броја самоубиства у годинама које су претходиле пандемији и током 2020. годинe, када су и предузете мере, као што су забрана и/или ограничење кретања и контаката и социјална изолација, биле најрестриктивније са становишта људских права и слобода. У раду је дата анализа на који начин и у ком интезитету су потенцијално ове мере утицале на ментално здравље популације, као и какве су пројекције утицаја ових фактора ризика на суицид у Србији у предстојећем периоду.
