Izaberi jezik:

Dragan M. Jevtić

  • Adresa: /
  • Email: /
  • Telefon: /
  • LinkedIn: /

Univerzitet odbrane, Beograd

HLADNI RAT I DRŽAVOCENTRIČNI KONCEPT BEZBEDNOSTI: ISKUSTVA I PARALELE

U radu se obrađuje tema Hladnog rata kao posebnog sistema međunarodnih odnosa u periodu od 1945. do 1991. godine, koncept bezbednosti i odnosi velikih sila i blokova. Struktura međunarodnog sistema tokom Hladnog rata bila je bipolarna, pošto nije bilo dovoljno jakih drugih velikih sila da organizuju multipolarni sistem. Postojale su i države koje su bile izvan domašaja supersila, ali je preovlađujuća struktura međunarodnog sistema bila bipolarna. Procedure koje su bile opšte prihvaćene su zastrašivanje (odvraćanje) i upravljanje krizama da ne bi eskalirale u nuklearni sukob širih razmera. Hladni rat kao poseban međunarodni sistem oličen je dominantnim okvirom u kome se organizuju i dešavaju međunarodni poslovi ali i unutrašnja politika, koji ne oblikuje sve ali oblikuje mnoge stvari. Koncept bezbednosti u Hladnom ratu bio je državocentrični. Autori stoga analizirajući Hladni rat i državocentrični koncept bezbednosti zaključuju da se danas u vreme multipolarnog sveta pojavljuju njegovi „obrisi“, a katkad se stiče utisak da još uvek traje sa svim svojim obeležjima i principima. U godini u kojoj se obeležava trideset godina od zvaničnog kraja Hladnog rata (raspad SSSR decembra 1991. godine) autori skreću pažnju naučne i stručne javnosti na važnost njegovog proučavanja i rezimiranje iskustava i paralela.

PERIODIKA

SUKOBI U INFORMACIONOM PROSTORU IZ UGLA SAVREMENE VOJNE MISLI U RUSKOJ FEDERACIJI – ISKUSTVA ZA BEZBEDNOST REPUBLIKE SRBIJE

Savremene države, usled masovne primene informacione tehnologije u oblasti komunikacija, suočavaju se sa problemom efikasne kontrole i zaštite nacionalne informacione sfere, a samim tim i nacionalne bezbednosti. Informacije se od davnina koriste u manipulative svrhe i kao sredstvo za vođenje sukoba, a savremeno informaciono doba je samo dodatno aktuelizovalo informacioni prostor kao borbeni prostor savremenog globalnog društva. Aktuelizovana je upotreba dezinformacija i lažnih vesti u okviru kocepta „hibridnog i informacionog ratovanja“, kao načina vođenja geopolitičkih sukoba između velikih sila, ali i kao sredstva uticaja i pritiska na male države. S tim u vezi, u radu je izvršena analiza teorijskog i konceptualnog pristupa bezbednosnih i vojnih teoretičara Ruske Federacije u vezi odbrane od pretnji iz informacione sfere. Rezulati analize ukazuju da je teorijski pristup Ruske Federacije u ovoj oblasti primenljiv za Republiku Srbiju koja je u svojim aktuelnim strategijskim dokumentima iz oblasti odbrane i bezbednosti naglasila potrebu da razvija sistema odbrane od pretnji iz informacionog prostora.

PERIODIKA

ISLAMSKI FAKTOR U ATLANTISTIČKOJ GEOPOLITIČKOJ KONCEPCIJI

Prostor Evroazije je oduvek bio poligon za nadmetanje sila mora i sila kopna, o čemu nam dokaze daje istorija, a ukazuje Spajkmenovo, Mekinderovo i shvatanja drugih autora geopolitičkih teorija povezanosti evroazijskog prostora u borbi za svetsku dominaciju. Civilizacijski stereotipi o ideološkoj i tradicionalnoj sukobljenosti hrišćanske i islamske civilizacije ne mogu u dovoljnoj meri objasniti povremene partnerske aranžmane između velikih sila zapadne (post)hrišćanske civilizacije i versko-političkih centara islamske civilizacije. Ključ za razumevanje povremenog sklapanja geopolitičkih saveza velikih sila sa islamskim faktorom (islamske države, islamski nedržavni akteri), nalazi se, pre svega, u razumevanju prirode odnosa velikih sila na globalnom i regionalnom nivou. Oni su rezultat stalne geopolitičke borbe, u kojoj je ulog ceo svet, a delovanje na pojedinim geografskim prostorima definiše se u odnosu na opšti cilj. U takvim uslovima, politike velikih sila, ali i njihovi saveznici, često se menjaju u raznim regionima sveta. Uvažavajući civilizacijske postavke u objašnjavanju društvenih pojava, objašnjenje ovog fenomena trebalo bi, ipak, potražiti u sferi racionalnih i realnih geopolitičkih interesa velikih zapadnih sila usmerenih ka različitim svetskim prostorima, kao i na ulogu islamskog faktora u njihovim geopolitičkim koncepcijama, u ostvarenju globalne dominacije i kontrole svetskih energenata. Stoga, ovaj rad, putem analize uticaja pojedinih aspekata atlantističke geopolitičke koncepcije i njenih nosilaca na islamski faktor, u stvarnosti, nastoji da kroz interese i ciljeve osmotri i bliže objasni značaj islamskog faktora.

ç