Дејан Дашић
ГЛАСИНЕ КАО ВИД СИМБОЛИЧКЕ МОЋИ - МЕДИЈИ ИЗМЕЂУ ИСТИНЕ И МАНИПУЛАЦИЈЕ
У раду се излажу различити аспекти гласина, како настају, када се појављују, на који начин се може живети са гласинама или на који начин их употребити. Ослањајући се на постмодерну теорију Бодријара, покушаћемо да докажемо да уз помоћ медија, гласине, непрестаним понављањем постају чињенице. Захваљујући интернету, који обезбеђује мултиплицирано ширење порука, гласине се шире невероватном брзином, готово у реалном времену. Данас је за многе информације веома тешко сазнати извор, а пропраћене слањем слика, добијају невероватну моћ.
ХУМАНОСТ И ХЕРОЈСТВО СРПСКЕ ВОЈСКЕ У ВЕЛИКОМ РАТУ
Поразом Османског царства и завршетка балканских ратова сви релевантни фактори у Аустроугарској били су за рат са Србијом. Сама идеја појавила се много раније, а своју пуну афирмацију добила је 1908. године током анексионе кризе, а недуго затим и првог ултиматума Србији. Сада, поједини историчари покушавају умањити обим и величину страдања српског народа и наметнути кривицу Србији за избијање Првог светског рата. Рад има за циљ доживљај једног херојског времена, безграничног пожртвовања у борби за слободу, у намери да се никада не заборави херојство и хуманост српског народа у Великом рату. И у најтежим тренуцима, када се могла очекивати оправдана освета за зверства која су непријатељски војници чинили над српским војницима али и над цивилним становништвом, старима, женама и децом, српски војник и цео народ одликовао се великом хуманошћу и човекољубљем. У раду се анализира став британске, француске али и аустроугарске и бугарске штампе за време Балканских ратова и на самом почетку Великог рата, о српској војсци, њеним војничким успесима, али и хуманом односу према заробљеним војницима. Полазећи од уверења да смо народ који мало зна своју историју, нека нам служи као опомена, да није било српске породице која није мртве оплакивала и да разумемо прави смисао херојског пожртвовања Србије за слободу своју и свих југословенских народа.
