- Насловна
- Истраживачи
- Данило Б. Шуковић
Данило Б. Шуковић
Институтут друштвених наука, Београд.
ЕКОНОМСКИ ЕФЕКТИ СТАРЕЊА СТАНОВНИШТВА
У раду се анализирају крупне демографске промене код нас и у свету, које се првенствено огледају у перманентном процесу старења становништва. Посебно се разматрају економски аспекти старења популације. Због погоршаног односа броја оних који раде према онима који примају пензије, дошло је практично до краха пензионог система. Неповољне демографске тенденције у Србији већ ће у овој деценији проузроковати смањење становништва радног узраста од око 8%, што ће се негативно одразити на функционисање тржишта рада, односно на радни потенцијал будућег привредног раста. Потенцијални и расположиви људски капитал ће се смањити, а наставак старења становништва ће појачати већ ионако велики притисак на систем социјалне заштите, нарочито на пензије и здравство. У раду се указује не само на проблеме постојећег пензионог система, већ и на могућности превазилажења економских проблема насталих због старења становништва и то првенствено нужном пензионом реформом, као и разматрањем могућности за укидање званичне старосне границе пензионисања. На крају се даје и краћи осврт и на веома значајне позитивне економске ефекте које доноси продужење очекиваног животног доба.
НОАМ ЧОМСКИ И НЕОИМПЕРИЈАЛНЕ АМБИЦИЈЕ ВЕЛИКИХ СИЛА НА РАЗМЕЂУ МИЛЕНИЈУМА
Глобализација представља jeдан комплексан процес пун противречности, који свакодневно мења структуру и динамику савременог друштва. Овај процес свакодневно показује своје Јанусово лице којим утиче на судбину савремених светских друштава. Неолиберални концепт глобализације и њено асиметрично испољавање у савремености су, нажалост, потпуно гурнули у други план њену еманципаторску улогу. Један од нејзначајнијих теоретичара који се беве овим проблемом јесте свакако Ноам Чомски чији су живот и рад обележили већи део XX и почетак XXI века. Овај велики борац за мир и демократију је добар пример тога да је перо најмоћније оружје од свих. Он се у својим радовима жестоко бори против рата и неолибералног концепта глобализације, критикујући притом у највећој мери остваривање спољне политике Сједињених Америчких Држава, и у томе не посустаје ни данас. Поред анализе теоријског доприноса Ноама Чомског за разумевање неоимперијалног концепта глобализације, овај рад има за циљ да укаже и на значај и улогу интелектуалаца у савременом друштву, као и да истакне неопходност свакодневног критичког преиспитивања за разумевање савремених друштвених процеса.
СВОЈИНСКИ ОДНОСИ И ДЕМОКРАТСКИ КАПАЦИТЕТИ ПОЛИТИЧКИХ ИНСТИТУЦИЈА
Основни циљ рада је да коришћењем теоријски провереног научног метода аргументовано покаже да су карактер и демократски капацитет политичких институција одувек били у директној зависности од карактера својинских односа. Закључује се: да је промена својинских односа увек представљала прекретницу у развоју друштва, а посебно политичких институција; да савремена демократизација својинских односа кроз развијање радничког акционарства и задругарства има за циљ да путем побољшања својинског статуса произвођача повећа њихову мотивацију која је основни чинилац економске ефикасности у свим историјским условима; да се демократизација друштва и политичких институција у Србији не може замислити без суштинске промене својинских односа која подразумева да најшири слојеви становништва управљају друштвеном репродукцијом.
КОРУПЦИЈА И ЕКОНОМСКИ РАЗВОЈ
У раду се анализира веома сложени феномен корупције са аспекта њеног утицаја на економски развој. Показује се колико велика ендемска корупција, која је заступљена и у Србији, наноси велике штете привреди и друштву, разара институције система и онемогућава економски развој. Поред тога што се анализирају размере негативног утицаја корупције на инвестиције и развој, анализирају се и ефекти корупције на пословне резултате компанија које врше подмићивање. Посебан осврт у раду се даје на могућу и нужну борбу против корупције, како би се свела у друштвено прихватљиве оквире и тако престала бити велика препрека економском и друштвеном развоју. Висока корупција у Србији је резултат неуспешних и спорих реформских процеса, као и слабих и неизграђених институција. Поред тога пропадање средње класе је такође погодовало експанзији корупције у Србији. На крају се, имајући у виду ове узроке корупције, указује на могуће мере за њено сузбијање.