Izaberi jezik:

Bratislav Teinović

  • Adresa: /
  • Email: /
  • Telefon: /
  • LinkedIn: /

Muzej Republike Srpske, Banja Luka

PERIODIKA

AUSTROUGARSKE „ZADNJE NAMERE” U PODIZANJU KATOLIKA NA USTANAK U HERCEGOVINI LETA 1875.

Rad baziran na svedočenjima savremenika i rezultatima dosadašnjih istraživanja najrelevantnijih domaćih i stranih istoričara, dokazuje politiku „zadnjih namera” bečke vlade u podizanju katolika na ustanak leta 1875. u Hercegovini. Viševekovne teritorijalne pretenzije Habzburške monarhije na Bosanski ejalet kulminirale su u završnici Velike istočne krize, kada su sa jasno definisanim tajnim planom austrougarskog državnog vrha s proleća na leto 1875. otpočele oružane borbe hrišćana protiv turske vlasti u Hercegovini. Ranije pripremljena pobuna katolika u južnoj Hercegovini organizovana i vođena uz podršku pogranične vojske u Dalmaciji, trebala je evropskoj javnosti i velikim silama da dokaže nužnost austrougarske pacifikacije pobunjenih oblasti, a potom i okupaciju celog Bosanskog ejaleta.

PERIODIKA

NACIJA I NACIONALIZAM

Prikaz knjige: Kosta Čavoški, 2021, Nacija i nacionalizam, Beograd: Catena mundi, str. 261

PERIODIKA

TOMO KOVAČEVIĆ (1820–1863): BORAC ZA SRPSKI NACIONALNI INTERES U BOSANSKOM EJALETU

Tomo (Josip) Kovačević, rođen 1820. u Bosanskoj Posavini u katoličkoj porodici bio je pripadnik poslednje generacije bosanskih franjevaca koji su u mladosti prihvatili srpsku nacionalnu ideju, ostajući njen sledbenik do kraja života. Po svršetku studija katoličke teologije na Peštanskom Univerzitetu doselio se u Beograd, prešao na pravoslavlje, preselio se u Loznicu, a potom u Šabac i bio tokom 1840/50–ih godina najpoverljivije lice Ilije Garašanina, Matije Bana i Franje Zaha za konspirativni propagandni nacionalno–politički rad u Bosanskom ejaletu. Kao borac za srpski nacionalni interes, skrivajući se iza pseudonima Tomo Radivojević, Josip Radivojević, Radivoje Radivojević, sastavio je dva tajna plana o oslobođenju Bosanskog ejaleta i objavio jednu knjigu. Život je okončao 1863. kao kaznačej beogradskog okružnog načelništva i sahranjen uz najveće crkvene i državne počasti.

PERIODIKA

„KOMPLOT“ VELIKIH SILA I USTANCI 1830–TIH U BOSANSKOM EJALETU

Rad ima za cilj da predstavi perfidnu ulogu Austrije u „komplotu“ velikih sila protiv ustaničkih pokreta Srba i muslimana tokom 1830–tih u Bosanskom ejaletu. Reč je o tri ustanka: muslimanskom Husein–kapetana Gradaščevića 1830–1832. protiv centralne turske vlasti, srpskom popa Jovice Ilića 1834. i ponovo muslimanskom protiv Ibrahim–bega Firdusa 1836. godine. Dva muslimanska ustanka, Gradaščevićev i anti-Firdusov Austrija nije podržala zbog dobrih odnosa sa Portom, a srpski Ilićev zato što nije tolerisala stvaranje veće srpske države na svojim južnim granicama. Ustanaka bosanskih katolika nije bilo, budući da su franjevci slepo slušali instrukcije bečke vlade u kojoj je ključnu ulogu imao šef diplomatije knez Klemens Meternih.

ç