Božidar M. Banović

Cilj ovog istraživanja bio je, da se sagleda kaznena politika i efikasnost sudova u vođenju krivičnog postupka protiv punoletnih učinilaca krivičnih dela razbojničke krađe, razbojništva i iznude. Istraživanje je dizajnirano kao studija preseka. Uzorak su činile sve odluke sudova za krivična dela razbojničke krađe, razbojništva i iznude na teritoriji Republike Srbije, za koje je postupak okončan, u periodu od 2007 do 2012. godine. Podaci su preuzeti od Republičkog zavoda za statistiku i odnose se na statističko istraživanje kriminaliteta, praćenjem optuženih i osuđenih lica za ova krivična dela. Rezultati pokazuju nedovoljnu efikasnost sudova u vođenju krivičnih postupaka i veliku disproporciju između kaznene politike zakonodavca u vidu zaprećene kazne i kaznene politike sudova u iskorišćenosti propisanih kaznenih raspona.

Autori u radu obrazlažu problem lišenja života iz samilosti, kao jednog od najkompleksnijih pravnih, medicinskih, religijskih, etičkih i socijalnih pitanja. Iako nije sporno da se o ovoj temi vode brojne rasprave širom sveta, te da se mu se posvećuje različita pažnja, a što zavisi od države do države, te od kulture kojoj pripada predmetna država. Autori, pak, ovom pitanju prilaze sa drugačijeg stanovišta, povezujući više različitih pitanja u jednu celinu. Na prvom mestu, autori objašnjavaju krivično delo lišenja života iz samilosti prema Krivičnom zakoniku Republike Srbije, a potom prelaze na obrazlaganje prava na dostojanstvenu smrt koje je predviđeno Nacrtom Građanskog zakonika Republike Srbije, koje bi neminovno, usvajanjem ovog zakonika, dovelo do izmena u Krivičnom zakoniku. Na kraju, autori daju rezultate empirijskog istraživanja koje je sprovedeno u Kliničko-bolničkom centru u Kragujevcu, a u vezi sa predmetnom problematikom.

Značaj energije za život modernog čoveka i države, ali i ograničenost i neobnovljivost većine energenata, kao i njihova kontinuirana potencijalna ugroženost (prirodnim nepogodama, tehničko-tehnološkim akcidentima i destruktivnim ljudskim ponašanjem), neminovno su i opravdano uslovili razvoj teorijske misli i prakse ekonomsko-energetske bezbednosti, pri čemu se posebna pažnja posvećuje njihovoj vezi sa ekološkom bezbednošću. Republika Srbija uvidela je da se unapređenjem energetske, unapređuje i nacionalna bezbednost. Međutim, u nacionalnoj energetskoj politici ima prostora za poboljšanje. Naime, naša zemlja je uvoznica energenata i energije te je, u tom smislu, i energetski zavisna, a samim tim i „politički ranjiva“. Istovremeno, nisu iskorišćeni brojni potencijali alternativnih i čistih izvora energije kojima Srbija obiluje, a realizovanjem obaveza koje je preuzela potpisivanjem Kjoto protokola unapredio bi se položaj Srbije na putu evrointegracija. Geostrateška pozicija značajnog transregionalnog energetskog konektora morala bi da podstakne nacionalnu politiku koja stimuliše infrastrukturne projekte državnog i međunarodnog značaja, što donosi „i profit i političke poene“. Najzad, država bi morala da, u saradnji sa nevladinim sektorom, unapredi mehanizme bezbednosti energetskih resursa. Tako bi dobit od razvoja energetskog sektora bila najmanje trostruka: unapredila bi se nacionalna ekonomija, poboljšao bi se međunarodni položaj Srbije i zaštitila bi se životna sre­dina, čime bi se unapredila i nacionalna bezbednost.