Борис Милинковић
СОЦИЈАЛНИ КАРАКТЕР МИСИЈЕ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У ПЕРИОДУ 1918. – 2018.
Узевши у обзир ријечи Господа Исуса Христа које нам преноси Јеванђеље по Матеју (Мт. 22, 38-40), видимо да једна од двије основне идеје хришћанства, јесте љубав према ближњима. Ова чињеница представља полазну тачку за свако евентуално разматрање на тему улоге Цркве у рјешавању социјалних проблема било којег друштва које баштини хришћанске вриједности. Како бисмо препознали основне елементе социјалног карактера мисије Српске Православне Цркве у периоду од 1918.-2018. године, обратили смо пажњу на неке од кључних момената у том периоду. Први моменат је свакако улога Српске Православне Цркве у периоду након великих страдања у Првом свијетском рату. Након тога обратили смо пажњу на положај и могућности деловања Цркве у времену Другог свијетског рата и послије њега. Следећи моменат највећих изазова за Српску Православну Цркву у периоду 1918.-2018. свакако су ратови деведесетих година XX вијека на простору бивше СФРЈ и социјални проблеми са којима се суочавамо у последњих двадесетак година, а који су директно или индиректно последица ратних сукоба. Из те перспективе смо се и позабавили анализом социјалног дјеловања Српске Православне Цркве у таквим приликама у стогодишњем периоду који је обиљежен великим страдањима српског народа, које је директно условљавало потребу за социјалним служењем свих елемената друштва, а самим тим и Цркве. На самим примјерима харитативне дјелатности Српске Православне Цркве у наведеном периоду, указали смо на то у чему је посебност Цркве у том сегменту у односу на друге организације које се баве рјешавањем социјалних проблема друштва. Осим тога, поставили смо као додатно питање за проучавање какав је утицај ширења и јачања јеванђељског учења у српском народу на рјешавање истих.
