Бојан Урдаревић

Рад преко платформи представља атипични, нови облик рада, који је омогућила дигитална технологија. Одликује се. најчешће, тројним правним односом између дигиталне платформе, радника на платформи и клијента. Пошто се појављује у различитим облицима, тренутно представља проблем на пољу радног законодавства, социјалне заштите и опорезивања у националним оквирима. Несумњиво да је платформски рад допринео диверсификацији тржишта рада. Нови радни задаци који се обављају преко дигиталних платформи као што су „Uber”, „Deliveroo” или „Foodora” постављају нове услове за раднике који на крају не могу да буду јасно класификовани ни као „запослени” ни као „самозапослени”. Ван сваке сумње је да данас послодавци и запослени желе више флексибилности у организацији рада, што им дигитализација омогућава. Међутим, уз позитивне, постоје и негативне последице овакве флексибилности, која се огледа, пре свега, у интензивирању радних задатака и постепеног укидања граница између породичних и радних обавеза. Употреба нових облика рада, који се данас обављају преко различитих дигиталних платформи је у сталном порасту. Стога је од суштинског значаја да уочимо овакве промене, позабавимо се проблемима које оне носе и не оставимо да се саме од себе проблеми реше. У овом раду биће представљени најзначајнији облици платформског рада, као и његове врсте и истовремено ће бити указано на поједине нормативне изазове са којима се скоро све савремене државе сусрећу.

У овом раду аутори покушавају да сагледају проблем примене и функционисања социјалних права у условима глобализације и оштре међународне конкуренције. У првом делу рада анализира се утицај глобализације на концепт социјалне државе и наглашава се да је неопходно да се реформише социјална држава, тако што ће се учинити способном да одговори новим изазовима, а нарочито онима који су настали променама у глобалном контексту и структури друштва. У другом делу рада, предмет истраживања је остваривање социјалних права у условима глобализације и све веће флексибилизације и дерегулације радног права. Наиме, поставља се питање како радно право и друштво уопште, могу ефикасно да одговоре на све присутни тренд смањивања нивоа социјалне заштите? Овај напад на социјална права, и настојање да радни односи све више поново постану сасвим слободно, тржишно регулисани односи, представља и напад на посебност и самосталност радних односа у целини. Такође, у овом делу рада аутори ће укратко анализирати и тренутну ситуацију у погледу остваривања и заштите социјалних права у Републици Србији.

На почетку рада аутори разматрају семантичка и појмовна одређења злостављања на раду и констатују да се ради о глобалној појави која превазилази границе појединих држава, професија и радног окружења. Процес глобализације прате све значајније промене у сфери рада и радних односа. Оштра конкуренција, организационе промене, рецесије, кретања на тржишту рада и несигурност радних места доводе до погоршања услова рада, али и међуљудских односа уопште. Спроведена емпиријска истраживања из ове области показују да су готово сви запослени у току свог радног века изложени конфликтима, који, под одређеним условима, могу да прерасту у поједине облике злостављања на раду. У вишегодишњој примени Закона о спречавању злостављања на раду Републике Србије отворила су се многа питања пред судовима и арбитрима, а нека од најзначајнијих су обрађена у овом раду. Поред дефинисања основних појмова, аутори анализирају и сва три облика заштите запослених од злостављања на раду у Републици Србији и указују на одређене процесно-правне проблеме који настају, или могу настати, у пракси арбитражног решавања спорова. На крају, закључују, да законско регулисање злостављања на раду у домаћем праву представља пример добре праксе који даље треба развијати и предлажу одговарајућа решења како би се поступак по основу злостављања на раду учинио ефикаснијим и делотворнијим.