Анида Дудић
HABITS AND FREQUENCY OF (ONLINE) GAMBLING AMONG YOUNG PEOPLE IN BOSNIA AND HERZEGOVINA
Gambling of young people as a risky behavior is an increasingly current social problem, but also the subject of numerous researches. The gambling industry is one of the fastest-growing industries in the world, and a significant increase in availability has taken place in the Bosnian and Herzegovinan society. Young people in BiH are entering the world of gambling more often and easier. Bad economic situation, social unrest, high poverty and unemployment rates contribute to this situation. World statistics show that the increase in gambling was significantly affected by the COVID-19 pandemic. Omnipresent digitalization during the pandemic, movement restrictions, but also existential uncertainty have opened a new path to online gambling. Therefore, an research was conducted in which the habits of young people (N=174) and their frequency of (online) gambling were examined. The questionnaire results showed that 70.5% of respondents had played games of chance at least once in their lives. Young people usually play one-time tickets and sports betting. Of particular concern is the fact that individuals play online games of chance on a daily basis. They usually invest a smaller amount of money and more than half of the respondents have lost money on betting at least once. The data show that gambling is most often out of boredom, fun and socializing, and they do not consider such behavior to be problematic. According to self-assessment, only 5.9% of respondents believe that their gambling is somewhat or completely problematic, while 3.7% state that the degree of gambling addiction is so high that they need professional help. On the other hand, Bosnia and Herzegovina lacks prevention programs aimed at problematic youth gambling, which is why they remain deprived of professional support. All of this suggests that serious investment in public health and social policies is needed to offer quality prevention and psychoeducational programs.
СОЦИЈАЛНИ РАД У ЈАВНОМ ДИСKУРСУ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ
Социјални рад у Босни и Херцеговини као релативно млада професионална дјелатност различито је прихваћена од стране институција, радних организација и јавности. Иако изгледа да је друштвени значај ове професије неоспоран и да постоји изразита потреба за постајањем ове професионалне дјелатности, у пракси се јављају мања или већа неразумијевања, предрасуде и стереотипи. На овај начин социјални радници као стручњаци су изложени неразумијевању, што води ка честим неутемељеним критикама и професионалном неуважавању. Предрасуде о социјалном раду се односе на друштвену улогу и природу, али највише су изражене у поимању функције социјалног рада. Без обзира да ли су имали искуство или не, већина грађана има одређену слику о типичном социјалном раднику. Тим поводом су се у истраживању испитивали ставови и перцепција босанскохерцеговачке јавности о улози и важности социјалног рада у Босни и Херцеговини. Kако на формирање позитивних или негативних ставова јавности утјече и начин извјештавања медија о професији социјалног рада и активностима социјалних радника, у циљу објективне елаборације теме рада, путем полуструктираног интервјуа испитана су професионална искуства новинара (Н=5) и социјалних радника (Н=5) који су имали искуства у комуникацији с медијима. Дошло се до закључка да босанскохерцеговачка јавност нема довољно сазнања о професији социјалног рада и да због недовољних информација социјални рад прати негативан имиџ. Такођер, резултати истраживања говоре да на негативно мишљење јавности утјече (негативно) медијско извјештавање о активностима социјалних радника.
