Мср Андреа Јовановић
Андреа Јовановић је докторанткиња филозофије на Филозофском факултету у Београду и истраживач-сарадник у Институту за политичке студије, Београд. Завршила је мастер из демократије и људских права (Болоња, Сарајево), као и мастер из родних студија (Рејкјавик). Основна поља истраживања су јој: филозофија науке, теорија идеологије, православље као религија свакодневног живота, однос православља и рода, и марксистичка теорија рада. Чланица је уредништва Часописа за теоријске праксе „СТВАР”.
IN THE REALM OF FREEDOM, EQUALITY AND PROPERTY: IDEOLOGICAL ASPECTS OF HUMAN RIGHTS
У последње две деценије, научници/е из хуманистичких поља све чешће наглашавају да се доктрина људских права налази у кризи. Као једно од могућих објашњења јавља се теза да би људска права требало разумети као идеологију, а њихову потенцијалну кризу као својеврсну идеолошку кризу, док се с друге стране понекад сугерише да су људска права у кризи баш зато што су постала идеологија. У овом раду полази се од претпоставке да је, пре него што уопште покушамо да анализирамо идеолошке аспекте људских права у било којем смислу, претходно неопходно поставити једно мета питање на које схватање идеологије се уопште мисли, будући да је појам идеологије једнако, ако не и више, комплексан од појма самих људских права. Рад се стога бави анализом људских права као идеологије користећи се појмовном и критичко-филозофском анализом. Најпре се испитују идеолошке концепције људских права тако што се анализирају на основу три различита схватања саме идеологије: (1) критичког (људска права као идеологија капиталистичког начина производње, „објективни облици мисли”, реални и имагинарни, неопоходни за функционисање и одржавање система, нестају у случају нестанка капитализма), неутралног (људска права као једна од бројних идеологија у борби за идеолошку хегемонију, од којих ниједна нема нормативну предност) и функционалистичког (људска права као идеологија која искључиво служи одржавању капиталистичког поретка). Потом се прелази на критику неутралне и функционалистичке перспективе (услед коришћења тополошке методолошке поделе, не успевају да објасне улогу и место људских права у систему, као ни противречности у друштвеним феноменима), а заступа се критичко схватање као најплодоноснији аналитички оквир. Критичко схватање не садржи тополошку поделу, смешта људска права у срце капиталистичке производње, али и омогућава да се разумеју њихове противречне употребе у различитим друштвеним околностима, па и оним када се окрећу против система.
