Izaberi jezik:

Ana Matović

  • Adresa: /
  • Email: /
  • Telefon: /
  • LinkedIn: /

Visoka ekonomska škola Peć sa sedištem u Leposaviću

PERIODIKA

UTICAJ UČENJA FRANCUSKIH DOKTRINARA NA DEVETNAESTOVEKOVNU NAPREDNU STRANKU

Koristeći sociološko-politikološki pristup i strukturalnu argumentaciju, autori nastoje da objasne uticaj učenja francuskih doktrinara na devetnaestovekovnu Naprednu stranku. Politički ideal francuskih doktrinara, koje su predvodili Fransoa Gizo, Avgustin Tjer, Viktor de Broli, bila je liberalna ustavna monarhija zasnovana na podeli vlasti, vladavini prava, dvodomom parlamentu, zaštiti građanskih prava i sloboda, slobodi štampe, govora i udruživanja, ali i ograničenju pasivnog i aktivnog prava glasa. Takav politički ideal organizacije vlasti, ali u izmenjenom i prilagođenom obliku, prihvatili su članovi Napredne stranke, među kojima su se isticali Milan Piroćanac, Milutin Garašanin, Stojan Novaković, Čedomilj Mijatović. Zalažući se za znatno širi opseg građanskih i političkih prava, za parlamentarnu vladavinu, vladavinu prava i podelu vlasti naprednjaci su iskazali svoje bazično liberalno političko opredeljenje. Ipak, njihova težnja za ograničenjem učešća narodnih masa u političkom životu, nesporni elitizam, nastojanje za očuvanjem poretka i shvatanje napretka kao procesa kontinuiranih i obazrivih promena društvenog i političkog života, određuje njihov liberalizam kao konzervativan. Francuski doktrinari su na naprednjake delovali isticanjem suvereniteta razuma u odnosu na narodni suverenitet, potrebom za uspostavljanjem građanske, ali ne i političke jednakosti u društvu, davanjem prednosti reprezentativnoj vladavini u odnosu na političku demokratiju, suprostavljanjem apsolutističkoj državi, ali i demokratskim skepticizmom. Država zasnovana na suverenitetu razuma podrazumeva podjednako raspoređivanje građanskih prava između svih članova društva, ali je za postizanje političkih prava potrebno ispuniti dvostruki uslov: materijalni u vidu vlasništva i intelektualni koji se stiče obrazovanjem. Kroz obrazovne reforme i uvođenje obaveznog osnovnog obrazovanja naprednjaci su istakli svoje opredeljenje za politiku jednakih šansi.

ç