Изабери језик:

Александар Митић

Др Александар Митић је научни сарадник у Центру за студије „Појаса и пута“. Дипломирао је новинарствo и политичке науке на Карлтон универзитету (Carleton University) у Отави (Канада), а магистрирао међународне односе 1997. године на Norman Paterson School of International Affairs универзитета Карлтон. Докторску дисертацију под насловом „Интеграција техника онлајн медија у стратешке комуникационе пројекте“ одбранио је 2016. године на Факултету политичких наука у Београду. Александар је од 1999. до 2005. године био стални дописник Агенције Франс-Прес (Agence France–Presse, АFP) са Косова и Метохије (током НАТО бомбардовања) и из Београда. Од 2005. до 2009. године био је стални дописник агенције Танјуг из седишта Европске уније и НАТО у Бриселу. Предавао је на Факултету политичких наука (2003-2005) и учествовао на бројним конференцијама, округлим столовима и дебатама у Белгији, Чешкој, Холандији, Швајцарској, Француској, САД, Русији, Кини, Аустрији, Италији и Пољској. Александар је 2005. године био један од оснивача Института 4C у Бриселу, у оквиру којег је припремио и водио пројекат Kosovo Compromise („Косовски компромис“), први српски програм стратешке комуникације усмерен ка чланицама Европске уније (2006-2008). Од 2010. до 2014. био је члан Управног одбора и уредник Фонда Слободан Јовановић. Такође 2010. године, основао је Центар за стратешке алтернативе, који је 2016. године изабран за члана иницијативе China–CEEC High–Level Academic Platform. Члан је Научног савета Центра за руске студије Факултета политичких наука. Објавио је низ стручних радова, између осталог у издању Института за међународну политику и привреду, Института за политичке студије, China–CEE института и издавачке куће Routledge. Објављивао је текстове, и као аналитичар давао изјаве, за бројне домаће и светске медије – између осталих „Политику“, „New York Times”, “European Voice” и “China Daily”. Његове области интересовања последњих година су употреба стратешке комуникације у међународним односима и наративи интеграционих пројеката. Говори француски и енглески језик.

периодика

СТРАТЕШКИ ОКВИРИ ОСПОРАВАЊА ВОЈНЕ НЕУТРАЛНОСТИ СРБИЈЕ

Иако потврђена резолуцијом Народне скупштине Републике Србије, стратешким документима и изјавама српских и иностраних, па и НАТО званичника, војна неутралност Србије је истовремено оспоравана. То оспоравање је прати од усвајања резолуције 2007. године, и непрестано се подгрева у невладиним, страначким, експертским и међународним круговима. У раду се анализирају стратешки оквири (фрејмови) који се користе у ту сврху. У анализи се истражује да ли се и како у евроатлантским круговима користи двоструки наратив према војној неутралности Републике Србије. Први, формалан и одобравајући. Други, неформалан и оспоравајући. Такав двоструки наратив балансира између, с једне стране, тежњи српског јавног мњења које се против чланству, и с друге стране, надања да ће „политика отворених врата“ за проширење НАТО ипак дати резултата када је у питању интеграција Републике Србије у ову организацији. Овакав приступ потенцијално дестабилизује концепт војне неутралности Србије али и јача пориве за њеним даљим нормативним утврђивањем.

периодика

КОСОВО И МЕТОХИЈА - ПЕТИ ЧИН ДРАМЕ (I)

периодика

КОСОВО И МЕТОХИЈА - ПЕТИ ЧИН ДРАМЕ (II)

Основни став аутора, заснован на подробном истраживању je да би независност Косова била у директној супротности са Резолуцијом 1244, СБ УН и начелима међународног права. Политички би то био опасан преседан за сецесионистичке аспирације многобројних етничких групација широм света и отуда претња миру и стабилности у многим деловима света. Насупрот неутемељеним ставовима проалбанских лобиста, аутори предложу различита алтернативна решења за косовски проблем, коja би била између претходног статуса ове српске покрајине и њене независности.