Агатина Петровић

Рад анализира институционалне механизме партиципације младих, као посебне друштвене категорије, у креирању и спровођењу политика, са акцентом на локални ниво. Кроз рад је приказан значај социјалног капитала младих за развој здраве и одрживе заједнице. Методом анализе садржаја правних норми, пре свега Закона о младима и Националним стратегијама за младе, приказани су институционални проблеми организовања младих, и понуђена су конкретна нормативна решења која могу да постану део новог закона о младима. Посебан акценат је стављен на институционални оквир организовања младих на локалном нивоу, анализиране су канцеларије за младе, простори за младе и омладински рад. Резултати анализе су показали да постоје бројни проблеми који извиру из недоречености закона по овим питањима. Такође, компаративном методом у раду су представљена решења истих питања у неким државама чланицама Европске уније и Западног Балкана.

Предмет овог рада јесте екстерна ревизија, тачније анализа делатности Државне ревизорске институције у контроли јавних финансија локалних самоуправа, са посебним акцентом на област јавних набавки. Државна ревизорска институција, у чијој надлежности је екстерна ревизија у Србији, успостављена је Законом о државној ревизорској институцији 2005. године, као самосталан и независтан државни орган који за свој рад одговара Народној скупштини. Анализом делатности и надлежности Државне ревизорске институције и њеног институционалног и законодавног оквира, у раду ће бити пружени одговори на питања зашто је државна ревизија значајан елемент правне државе, какво је стање у области управљања јавним финансијама на локалном нивоу у Србији, зашто је област јавних финансија, поготово у сегменту јавних набавки, оптерећена нерегуларностима и колико те нерегуларности штете локалним самоуправама у Србији, као и на који начин и којим методама се могу превазићи.

Република Србија, последње две деценије, као свој главни спољнополитички циљ истиче чланство у Европској унији. На свом путу евроинтеграција Србија мора да спроведе многобројне реформе како би била спремна, у функционалном и организационом смислу, да преузме све обавезе које из чланства у Унији произилазе. Те неопходне реформе пре свега подразумевају изградњу одговарајућих административних капацитета, који су предуслов за испуњавање свих осталих критеријума - политичких, економских и правних. Као главни носиоци административних реформи издвајају се кадрови државне управе, односно службенички систем, што представља и тему овог рада.  Кадрови су најзначајнији део сваког организионог облика јер од њихове професионалности, етичности и одговорности зависи испуњавање свих циљева и задатака зарад којих је организација основана, а у државној управи, њихов значај је још већи јер обављају послове од јавног интереса и значаја. То је и разлог из ког ЕУ посматра реформу кадрова, у складу са својим управним пренципима обједињеним Европским управним простором, као један од услова за приступање.

Брига о средини у којој живимо није искључиво резервисана за стручњаке, државну политику или наднационална тела. Напротив, свако од нас може допринети и побољшати стање животне средине, развијајући истовремено еколошку свест јер „планету нисмо наследили од родитеља већ позајмили од своје деце“. Брига о животној средини на локалном нивоу је, у том контексту, данас јако значајна. Локалним еколошким акционим планом локалне заједнице не само што проширују своје надлежности, већ добијају могућност да на један систематизован начин издвоје еколошке проблеме са којима се суочавају и понуде потенцијална решења. Поред тога што се, у великој мери, поштује принцип супстидијарности, од великог значаја је само укљивање грађане на локалном нивоу да учествују у изради стратегија које за циљ имају отклањање проблема са којима се њихове заједнице суочавају. Предмет овог рада јесте анализа Локалног еколошког акционог плана општине Врњачка Бања, посебних проблема са којима се ова општина суочава, као и понуђених решења, потреба и жеља грађана.

Приказ књиге: Срђан Т. Кораћ, Јавна управа у моралном процепу, Институт за политичке студије, Београд, 2016.