Весна Миленковић
РАЗВОЈ ШТАМПЕ И МЕДИЈСКЕ ПОЛИТИКЕ У ОКВИРУ МЕДИЈСКОГ СИСТЕМА СРБИЈЕ ‒ ИСТОРИЈСКИ ПРЕСЕК
С циљем да се прикаже повезаност штампе и медијске политике са променама у друштву, у раду ће се коришћењем историјске, дескриптивно-експликативне методе и методе теоријске анализе сагледати пут развоја штампе у Србији од периода формирања медијског система Србије до последње деценије ХХ века са посебним освртом на значај медијске политике у оквиру јавних политика с обзиром на улогу државе, политичку културу и интерес јавности. Анализирају се питања слободе штампе и независног извештавања као саставног дела демократског система, указује се на процес изградње медијског плурализма и развој професионалног новинарства. Закључује се да од настанка медијског система Србије постоји нераскидива веза између друштвених и медијских промена. Историјски и политички контекст сагледаног периода с обзиром на различите приступе регулацији медијског система и начине испољавања моћи, обиловао је сукобима различитих интереса, јавним сучељавањима и гушењима медијских слобода, цензуром, док је новинарство постало пропагандна машинерија, а штампа службено гласило политичких партија. Тако изграђен систем далеко је од данашњих стратегија дерегулације медијске политике и саморегулације као замене државне медијске регулације.
МЕЂУНАРОДНО ⁄ГЛОБАЛНО КОМУНИЦИРАЊЕ У ЕСТЕТИЗОВАНОЈ СТВАРНОСТИ – ПРОПАГАНДА ИЛИ ГЛОБАЛНО РАЗУМЕВАЊЕ
Освајање светског тржишта постало је основни циљ медијских олигарха који се не залажу за демоктратизацију и интеграцију, већ својим програмима у оквиру процеса културног империјализма промовишу културе развијених земаља. У глобалном окружењу постмодерни медији истовремено постају актери, креатори и дистрибутери догађаја промовишући изглед, а не садржај и значење поруке коју преносе. Глобално комуницирање изменило је парадигму простор/времена, а нестанком саосећања и интересовања публике из 'центра' за догађаје на 'периферији', дошло је до стварања осећаја 'безбедног' посматрања вести ван зоне опасности и одсуства емпатије. За разлику од традиционалног поимања ствараности, естетски привид односно новопроизведена медијска реалност збуњујуће делује на публику која више не може да оцени шта је фикција, а шта стварност, шта је истина, а шта манипулација. Рад има за циљ да коришћењем дескриптивне и компаративне методе укаже на сличности и разлике између међународног и глобалног комуницитања у естетизованој, медијски произведеној стварности са посебним освртом на утицај пропаганде и значај идеје глобалног разумевања које долази у средиште интересовања са развојем глобалне јавне сфере. Закључује се да постоје озбиљне препреке разумевању у виртуелном простору у освајању глобалног публицитета, развијању дијалога и плурализма, јер насупрот идеји о разумевању и толеранцији, на Интернету је присутна манипулација, пропаганда, језик мржње, националистички дискурс, цензура.
