Tema broja

POLITIČKA TEORIJA I IDENTITET

ZNAČAJ I ODRŽIVOST NACIONALOG IDENTITETA U SAVREMENIM GLOBALIZACIJSKIM I INTEGRACIONIM PROCESIMA

Sažetak

Autor ukazuje na izvestan naboj koji danas postoji između takvih fenomena kakvi su nacionalni identitet i savremena država, te smatra da to rađa nužnu potrebu za njihovim stalnim analitičkim razmatranjima i stavljanjem problematizacije njihovog odnosa u fokus pažnje naučne i stručne javnosti. Polazeći sa tog stanovišta, u ovom radu akcenat je upravo i stavljen na određene probleme koji nastaju ili se, pak, tek mogu javiti na tom identitskom polju usled savremenih, cve intenzivnijih, cve gušćih i dubljih procesa globalizacije i s njima povezanih procesa regionalizacije koji, u evropskom slučaju, podrazumevaju i ekonomsku i političku integraciju, za sada još uvek transnacionalnog haraktera, ali sa izvesnim tendencijama ka supranacionalnosti. Ističe se da je pitanje ovog tipa kolektivnog (grupnog) identiteta najtešnje povezano sa takvim vrstama društvene globalizacije koje ce označavaju kao politička, kulturna, političko-kulturna i tzv. civilno-društvena globalizacija. U okviru toga, posebna pažnja je posvećena tendenciji globalnog širenja onog političkog ili, kako ce još naziva, građanskog identifikacionog obrasca, karakterističnog za jedan posve specifičan model nacije, kakva je američka nacija, a koji je teorijski danas uobličen kroz koncept tzv. konstitucionalnog patriotizma. Zastupnici ovog koncepta smatraju da on omogućava izgradnju jednog postkonvencionalnog ja-identiteta koji mnogo više odgovara savremenim globalizacijskim, a po nekima već i postnacionalnim uslovima. No, insistiranje na potpunom razdvajanju etnosa i demosa, odnosno principa etniciteta i principa civiliteta, vodi razvoju jedne nove vrste političke ideologije koju nazivamo građanizmom. Nastoje ce izdvojiti određeni uzročni faktori koji stoje iza takvih tendencijskih kretanja ka dekomponovanju partikularnih, nacionalnih identiteta, putem zahteva za potiskivanjem ili, čak, potpunim uklanjanjem njegovih etničko-kulturnih elemenata. Nasuprot tome, autor pledira za to da se etničko-kulturni i građansko-politički identiteti moraju posmatrati i razvijati kao komlementarni delovi nacionalnog identiteta. To posebno dobija na značaju ako se ima u vidu da se ovaj koncept ustavnog patriotizma i na njemu zasnovan poseban tip političke integracije vide ne samo kao poželjno rešenje za pojedinačne države, već i kao jedino moguće rešenje za transnacionalni, evropski nivo organizovanja; dakle, kao rešenje koje bi omogućilo izgradnju evropskog nadnacionalnog identiteta.

Ključne reči:

Reference

    1. Андерсон, Бенедикт, Нација: замишљена заједница, Плато, Београд, 1998.
    2. Beck, Urlich, „Stoje globalizacija?“, у: Reading Materials: Unaffected Globalization, Globalization: Towards One World časopis, selected by Obrad Savic, International Summer School for Democracy, Perast, 2001.
    3. Бенет, Џејмс К., „Умрежавање држава-нација: Долазећи инфонационални поредак“, Национални интерес, год. I, vol. 1, бр. 1/05, ИПС, Београд, 2005.
    4. Dimitrijević, Nenad, „Samoreferentni ustav i ustavni patri­otizam“, Zarez, br. 47, 18.1.2001.
    5. Дискусија „Европски идентитет“, уводничар Саша Хрњез; интернет: http://gerusija.wikispaces.com/Evropski+identitet (18/9/2010).
    6. Дивјак, Слободан, „Померање идејно-вредносних оријентација наше интелектуалне елите: Од марксизма до капитализма и либерализма“, у: С. Дивјак, Про­блем идентитета: Културно, етничко, национално и индивидуално, Службени гласник, Београд, 2006.
    7. Дивјак, Слободан, „Посткомунизам и нови екстремизам“, Борба, јул 1991; исто и: Додатак „Србија и либерално-демократски принципи и институције“, у: С. Дивјак, Проблем идентитета: Културно, ет­ничко, национално и индивидуално, Службени гласник, Београд, 2006.
    8. Домазет, С., „Волфанг Шмале гост Београда: Историја европске идеје“, Данас, 05.12.2003; интернет: http:// www.knjigainfo.com/[email protected]%3//www.knjigainfo.com/pls/sasa/bip.tekstovi_o_autoru%3Ftip%3D20%26pid%[email protected]
    9. Ђинђић, Зоран, Од национализма до патриотизма, Бањалука, 21.02.2003; интернет: http://www.b92.net/info/misljenja/index.php?nav_id=498692 (18/03/2011).
    10. Gellner, Ernest, “The coming of nationalism and its inerpretation: The myths of nation and class“, у: Gopal Balakrishnan (ed.), Mapping the Nation, Verso, London, 1996.
    11. Гелнер, Ернест, Нације и национализам, Матица српска, Нови Сад, 1997.
    12. Habermas, Jiergen, “Citizenship and national identity”, y: Omar Dahbour, Micheline R. Ishlay (eds.), The National­ism Reader, Humanites Press, New Jersey, 1995.
    13. Хабермас, Јирген, „Европска национална држава под притиском глобализације“, прев. Александра Костић, Ђорђе Вукадиновић, Нова српска политичка мисао, vol. VII (2000), бр. 3-4.
    14. Хабермас, Јирген, Постнационална констелација, Откровење, Београд, 2002.
    15. Хобсбаум, Ерик, Нације и национализам од 1780: Програм, мит, стварност, „Филип Вишњић”, Београд, 1996.
    16. Ilić, Vladimir, Sociological Study of the Political Subsystem in Yugoslavia, Open Society Institute, Budapest, 1999.
    17. Интервју с Хабермасом: „Рационалност и политика“, прев. Никола Цветковић и Ђорђе Вукадиновић, Срп­ска политичка мисао, 1-4/96, ИПС, Београд, 1996.
    18. Kaldor, Mary, “Nations and Globalisation“, Nations and Nationalism, 10 (1/2),
    19. Купер, Роберт, Распад нација, „Филип Вишњић“, Бео­град, 2007.
    20. Михајлов, Михајло, „Потрага за идентитетом као све­тски проблем“, у зборнику: Идентитет као основа транзиције, Европски покрет у Србији, Fridrich Ebert Stiftung, Београд, 2004.
    21. Мировић, Александра, „Етнички и/или грађански ид­ентитет, традиција и/или модерност“, Политичка ревија, 18, бр. 04/08, ИПС, Београд, 2008.
    22. Мировић, Александра, „Глобализација: Ризици и могућности“, у: Александра Мировић, Петар Матић, Изазови и парадокси глобализације, Институт за политичке студије, Београд, 2007.
    23. Мировић, Александра, „Хабермасов концепт конституционалног патриотизма“, Политичка ревија, 14, бр. 2-4/07, Институт за политичке студије, Београд, 2007.
    24. Мировић, Александра,    „Национални  идентит­ет, национализам и либерал на демократија: О теоријским контроверзама и идеолошко-политичким поделама“, Српска политичка мисао, год. 15, 21, бр. 3, 2008.
    25. Morin, Edgar, Kako misliti Evropu, Svjetlost, Sarajevo, 1989.
    26. Норис, Дејвид, Балкански мит: Питања идентитета и модерности, Геопоетика, Београд, 2002.
    27. Павловић, Душан, Антонић, Слободан, „Одговор на критике“, у: Душан Павловић (ур), Консолидација демократских установа у Србији после 2000. године: Годину дана после, Службени гласник, Београд, 200­8.
    28. Пап, Ержика, Интервју са Александром Мировић на тему југо-носталгије и евро-интеграције, за емисију „Документ: Памтим само срећне дане“, ТВ Војводине, од 23. фебруара 2010. године.
    29. Растодер, Шербо, „Однос националног и демократског кроз искуство југословенских народа“, у: Далиборка Уљаревић (ур.) и група аутора, 21 прича о демокра­тији, Центар за грађанско образовање, Подгорица, 2005.
    30. Schildkraut, Deborah J., “Defining Аmerican identity in the twenty-first Century: How much ‘there’ is there?“, The Journal of Politics, 69, No. 3, August 2007.
    31. Shulman, Stephen, “Challenging the civic/ethnic and West/East dichotomies in the study of nationalism”, Compa­rative Political Studies 35 (5), 2002.
    32. Смит, Ентони, Национални идентитет, Библиотека XX век, Београд, 1998.
    33. Smith, Anthony, “Memory and modernity: reflétions on Ernest Gellner’s theory of nationalism”, The Ernest Gellner Memorial Lecture, London School of Economics and Political Science, European Institute, март 1996; интер­нет: http://members.tripod.com/GelnerPage/SmithLec.
    34. Smith, Anthony, “Nations and their pasts”, The Warwick Debates, октобар 1995; интернет: http://www.lse.ac.uk/collections/gellner/Warwick.html.
    35. Smith, Anthony, “The poverty of anti-nationalist modernism”, Nations and Nationalism, 9, No. 3, 2003.
    36. Шмале, Волфганг, Историја европске идеје, издавачка кућа Клио, Београд, 2003.
    37. Шнапер, Доминик, Заједница грађана: О модерној идеји нације, Издавачка књижарница Зорана Стојановића, Сремски Карловци, Нови Сад, 1996.
    38. Вахтел, Ендру Барух, Стварање нације, разарање нације: књижевност и културна политика у Југославији, Стубови културе, Београд, 2001.
    39. Вироли, Маурицио, „Патриотизам без национализма“, Република, бр. 153-154, 1-31. децембар 1996; интернет: www.yurope.com/zines/republika/arhiva/96/153/153-42. html.
    40. Вуд, Ненси, „Памћење и цивилно друштво“, у: Вукашин Павловић (ур.), Потиснуто цивилно друштво, Еко центар, Београд, 1995.
    41. Живковић, Гордана, „Европска унија и национални идентитет“, Православље, бр. 1040, 2010; интернет: http://pravoslavlje.spc.rs/tekst.php?t=2855.
PERIODIKA Nacionalni interes 1/2012 УДК 323.1:316.32 79-109
ç