ЗНАЧАЈ И ОДРЖИВОСТ НАЦИОНАЛОГ ИДЕНТИТЕТА У САВРЕМЕНИМ ГЛОБАЛИЗАЦИЈСКИМ И ИНТЕГРАЦИОНИМ ПРОЦЕСИМА

Др Александра Мировић Јанковић

Сажетак

Аутор указује на известан набој који данас постоји између таквих феномена какви су национални идентитет и савремена држава, те сматра да то рађа нужну потребу за њиховим сталним аналитичким разматрањима и стављањем проблематизације њиховог односа у фокус пажње научне и стручне јавности. Полазећи са тог становишта, у овом раду акценат је управо и стављен на одређене проблеме који настају или се, пак, тек могу јавити на том идентитском пољу услед савремених, cвe интензивнијих, cвe гушћих и дубљих процеса глобализације и с њима повезаних процеса регионализације који, у европском случају, подразумевају и економску и политичку интеграцију, за сада још увек транснационалног характера, али са извесним тенденцијама ка супранационалности. Истиче се да је питање овог типа колективног (групног) идентитета најтешње повезано са таквим врстама друштвене глобализације које ce означавају као политичка, културна, политичко-културна и тзв. цивилно-друштвена глобализација. У оквиру тога, посебна пажња је посвећена тенденцији глобалног ширења оног политичког или, како ce још назива, грађанског идентификационог обрасца, карактеристичног за један посвe специфичан модел нације, каква je америчка нација, a који je теоријски данас уобличен кроз концепт тзв. конституционалног патриотизма. Заступници овог концепта сматрају да он омогућава изградњу једног постконвенционалног ја-идентитета који много више одговара савременим глобализацијским, a пo некима већ и постнационалним условима. Но, инсистирање на потпуном раздвајању етноса и демоса, односно принципа етницитета и принципа цивилитета, води развоју једне нове врсте политичке идеологије коју називамо грађанизмом. Настоје ce издвојити одређени узрочни фактори који стоје иза таквих тенденцијских кретања ка декомпоновању партикуларних, националних идентитета, путем захтева за потискивањем или, чак, потпуним уклањањем његових етничко-културних елемената. Насупрот томе, аутор пледира за то да се етничко-културни и грађанско-политички идентитети морају посматрати и развијати као комлементарни делови националног идентитета. То посебно добија на значају ако се има у виду да се овај концепт уставног патриотизма и на њему заснован посебан тип политичке интеграције виде не само као пожељно решење за појединачне државе, већ и као једино могуће решење за транснационални, европски ниво организовања; дакле, као решење које би омогућило изградњу европског наднационалног идентитета.

Референце

1. Андерсон, Бенедикт, Нација: замишљена заједница, Плато, Београд, 1998.
2. Beck, Urlich, „Stoje globalizacija?“, у: Reading Materials: Unaffected Globalization, Globalization: Towards One World časopis, selected by Obrad Savic, International Summer School for Democracy, Perast, 2001.
3. Бенет, Џејмс К., „Умрежавање држава-нација: Долазећи инфонационални поредак“, Национални интерес, год. I, vol. 1, бр. 1/05, ИПС, Београд, 2005.
4. Dimitrijević, Nenad, „Samoreferentni ustav i ustavni patri­otizam“, Zarez, br. 47, 18.1.2001.
5. Дискусија „Европски идентитет“, уводничар Саша Хрњез; интернет: http://gerusija.wikispaces.com/Evropski+identitet (18/9/2010).
6. Дивјак, Слободан, „Померање идејно-вредносних оријентација наше интелектуалне елите: Од марксизма до капитализма и либерализма“, у: С. Дивјак, Про­блем идентитета: Културно, етничко, национално и индивидуално, Службени гласник, Београд, 2006.
7. Дивјак, Слободан, „Посткомунизам и нови екстремизам“, Борба, јул 1991; исто и: Додатак „Србија и либерално-демократски принципи и институције“, у: С. Дивјак, Проблем идентитета: Културно, ет­ничко, национално и индивидуално, Службени гласник, Београд, 2006.
8. Домазет, С., „Волфанг Шмале гост Београда: Историја европске идеје“, Данас, 05.12.2003; интернет: http:// www.knjigainfo.com/index.php?gde=@http%3//www.knjigainfo.com/pls/sasa/bip.tekstovi_o_autoru%3Ftip%3D20%26pid%3D11339@.
9. Ђинђић, Зоран, Од национализма до патриотизма, Бањалука, 21.02.2003; интернет: http://www.b92.net/info/misljenja/index.php?nav_id=498692 (18/03/2011).
10. Gellner, Ernest, “The coming of nationalism and its inerpretation: The myths of nation and class“, у: Gopal Balakrishnan (ed.), Mapping the Nation, Verso, London, 1996.
11. Гелнер, Ернест, Нације и национализам, Матица српска, Нови Сад, 1997.
12. Habermas, Jiergen, “Citizenship and national identity”, y: Omar Dahbour, Micheline R. Ishlay (eds.), The National­ism Reader, Humanites Press, New Jersey, 1995.
13. Хабермас, Јирген, „Европска национална држава под притиском глобализације“, прев. Александра Костић, Ђорђе Вукадиновић, Нова српска политичка мисао, vol. VII (2000), бр. 3-4.
14. Хабермас, Јирген, Постнационална констелација, Откровење, Београд, 2002.
15. Хобсбаум, Ерик, Нације и национализам од 1780: Програм, мит, стварност, „Филип Вишњић”, Београд, 1996.
16. Ilić, Vladimir, Sociological Study of the Political Subsystem in Yugoslavia, Open Society Institute, Budapest, 1999.
17. Интервју с Хабермасом: „Рационалност и политика“, прев. Никола Цветковић и Ђорђе Вукадиновић, Срп­ска политичка мисао, 1-4/96, ИПС, Београд, 1996.
18. Kaldor, Mary, “Nations and Globalisation“, Nations and Nationalism, 10 (1/2),
19. Купер, Роберт, Распад нација, „Филип Вишњић“, Бео­град, 2007.
20. Михајлов, Михајло, „Потрага за идентитетом као све­тски проблем“, у зборнику: Идентитет као основа транзиције, Европски покрет у Србији, Fridrich Ebert Stiftung, Београд, 2004.
21. Мировић, Александра, „Етнички и/или грађански ид­ентитет, традиција и/или модерност“, Политичка ревија, 18, бр. 04/08, ИПС, Београд, 2008.
22. Мировић, Александра, „Глобализација: Ризици и могућности“, у: Александра Мировић, Петар Матић, Изазови и парадокси глобализације, Институт за политичке студије, Београд, 2007.
23. Мировић, Александра, „Хабермасов концепт конституционалног патриотизма“, Политичка ревија, 14, бр. 2-4/07, Институт за политичке студије, Београд, 2007.
24. Мировић, Александра,    „Национални  идентит­ет, национализам и либерал на демократија: О теоријским контроверзама и идеолошко-политичким поделама“, Српска политичка мисао, год. 15, 21, бр. 3, 2008.
25. Morin, Edgar, Kako misliti Evropu, Svjetlost, Sarajevo, 1989.
26. Норис, Дејвид, Балкански мит: Питања идентитета и модерности, Геопоетика, Београд, 2002.
27. Павловић, Душан, Антонић, Слободан, „Одговор на критике“, у: Душан Павловић (ур), Консолидација демократских установа у Србији после 2000. године: Годину дана после, Службени гласник, Београд, 200­8.
28. Пап, Ержика, Интервју са Александром Мировић на тему југо-носталгије и евро-интеграције, за емисију „Документ: Памтим само срећне дане“, ТВ Војводине, од 23. фебруара 2010. године.
29. Растодер, Шербо, „Однос националног и демократског кроз искуство југословенских народа“, у: Далиборка Уљаревић (ур.) и група аутора, 21 прича о демокра­тији, Центар за грађанско образовање, Подгорица, 2005.
30. Schildkraut, Deborah J., “Defining Аmerican identity in the twenty-first Century: How much ‘there’ is there?“, The Journal of Politics, 69, No. 3, August 2007.
31. Shulman, Stephen, “Challenging the civic/ethnic and West/East dichotomies in the study of nationalism”, Compa­rative Political Studies 35 (5), 2002.
32. Смит, Ентони, Национални идентитет, Библиотека XX век, Београд, 1998.
33. Smith, Anthony, “Memory and modernity: reflétions on Ernest Gellner’s theory of nationalism”, The Ernest Gellner Memorial Lecture, London School of Economics and Political Science, European Institute, март 1996; интер­нет: http://members.tripod.com/GelnerPage/SmithLec.
34. Smith, Anthony, “Nations and their pasts”, The Warwick Debates, октобар 1995; интернет: http://www.lse.ac.uk/collections/gellner/Warwick.html.
35. Smith, Anthony, “The poverty of anti-nationalist modernism”, Nations and Nationalism, 9, No. 3, 2003.
36. Шмале, Волфганг, Историја европске идеје, издавачка кућа Клио, Београд, 2003.
37. Шнапер, Доминик, Заједница грађана: О модерној идеји нације, Издавачка књижарница Зорана Стојановића, Сремски Карловци, Нови Сад, 1996.
38. Вахтел, Ендру Барух, Стварање нације, разарање нације: књижевност и културна политика у Југославији, Стубови културе, Београд, 2001.
39. Вироли, Маурицио, „Патриотизам без национализма“, Република, бр. 153-154, 1-31. децембар 1996; интернет: www.yurope.com/zines/republika/arhiva/96/153/153-42. html.
40. Вуд, Ненси, „Памћење и цивилно друштво“, у: Вукашин Павловић (ур.), Потиснуто цивилно друштво, Еко центар, Београд, 1995.
41. Живковић, Гордана, „Европска унија и национални идентитет“, Православље, бр. 1040, 2010; интернет: http://pravoslavlje.spc.rs/tekst.php?t=2855.