ОБНОВА СРБИСТИКЕ - НАУЧНЕ ПОЛЕМИКЕ, ОСВРТИ И ПРИКАЗИ
ЗА УСТАНОВЉЕЊЕ И ОЗВАНИЧЕЊЕ СРБИСТИКЕ
Сажетак
У систему славистике као научне филолошке дисциплинe пре три деценије није постојао подсистем са именом србистика. Постојао је подсистем сербокроатистика (за oбласт проучавања језика) и југославистика (за област проучавања књижевности). То је потврђено у књизи Предрага Пипера Увод у славистику објављеној у Београду 1991. године (Пипер 1991, 8). Исте године када и Пиперова, изашла је књига Радмила Маројевића Ћирилица на раскршћу векова и у њој је, само на једном месту, поменуто име србистика (Маројевић 1991, 131). Пет година касније, на Филолошком факултету у Бeограду одржан је симпосион Сопоставительные, типологические и сравнительно-истортичские исследования русского и других языков (25-29. септембра 1996). У оквиру овог научног скупа организован је у Новом Саду oкругли сто Русский язык. Руссистика. Сербский язык. Сербистика. На тражење чувеног руског лингвисте академика Ољега Трубачова, учесника симпосиона, oкругли сто је одржан у Гимназији „Јован Јовановић Змај“ ради сећања на славног Павела Јозефа Шафарика, који је био професор и директор Српске православне велике гимназије у Новом Саду (1819-1833) а чију традицију наставља садашња, популарно звана, Јовина или Змајева гимназија. Павел Јозеф Шафарик је био један од носећих стубова у развоју славистике и србистике у првој половини 19. века. Овом приликом, професор Методологије проучавања књижевности на Филозофском факултету у Новом Саду Петар Милосављевић поднео је реферат Србистика – стање и перспективе који је потом објављен као Поговор у његовој књизи Срби и њихов језик (Приштина 1997). Исте 1996. године, представник нове историографске школе у Срба Јован И. Деретић основао је у Чикагу Институт за србистику који није био дугог века јер се његов оснивач убрзо вратио у Србију.
Референце
