VIZIONARSKA KRATKOVIDOST SRPSKE VLADE 1918. GODINE

Radoslav Gaćinović

Sažetak

Stvaranje Kraljevine SHS bilo je nepotrebno za Kraljevinu Srbiju i Crnu Goru. Taj akt je isključivo išao na ruku Hrvatima i Slovencima. Nakon završetka Prvog svetskog rata Kraljevina Srbija i njena vojska uživali su veliki ugled u svetu. Kraljevina Srbija i Crna Gora primljene su u tadašnje društvo naroda, kada je ta svetska organizacija imala samo 28 država. Regent Aleksandar Karađorđević i tadašnja srpska vlada imali su šansu da konačno reše srpsko nacionalno pitanje. Bila je to, možda, jedinstvena prilika u istoriji da se pod pokroviteljstvom međunarodne zajednice stvori srpska država na etničkim srpskim teritorijama. Nakon toga bi se moglo razgovarati o stvaranju neke vrste federacije sa balkanskim narodima. Međutim, Srbija i Crna Gora su deo svoje državnosti prenele na druge države, a za uzvrat nisu dobile ništa. O ustrojstvu Kraljevine SHS velike primedbe imale su sile Antante (Engleska, Francuska i Rusija). Predsednik francuske vlade Žorž Klemanso (Clemenceau Georges) umesto čestitke kralju u Beogradu šalje neku vrstu saučešća. Na mirovnoj konferenciji u Versaju 1919. godine, kada je ozvaničen završetak Prvog svetskog rata, Žorž Klemanso je tada rekao: „Prilikom zaključenja ove naše Konferencije mira, ja moram, pre nego što siđem sa ovog podijuma da izrazim svoje veliko žaljenje što sa političke pozornice sveta nestaje jedno veliko istorijsko ime, a to je Srbija.”

Reference

1. Ђоровић, В. Историја Југославије, Народно дело, Београд, 1933.
2. Ђорђевић, Ж. Сатирање Српства у 19 и 20 веку, Том I, Драслар, Београд, 2012.
3. Клаић, В. Босна подаци о земљопису и повијести Босне и Херцеговине, 1. дио Земљопис, Матица Хрватска, Загреб, 1878.
4. Крестић, Ђ. В. Српско хрватски односи и југословенска идеја у другој половини 19. века, Нова књига, Београд 1988.
5. Ћоровић, В. Црна књига патње Срба Босне и Херцеговине за време светског рата 1914-1918, Југословенски досје, Београд, 1989.
6. Јанковић, Д. Србија и Југословенско питање 1914-1915, Институт за савремену историју, Београд, 1973.
7. Васовић Мекина, С. „Ода аустроугарској агресији”, недељник Печат, бр. 329, од 1. августа 2014.
8. Ђорђевић, П. Ђ. Србија и Југословени за време рата 1914-1918, Графичко предузеће Просвета, Београд, 1922.
9. Јовановић, М. Ј. Стварање заједничке државе (Срба, Хрвата и Словенаца), књига трећа, Српска књижевна задруга, коло XXXIII, бр. 223, Београд, 1930.
10. Гаћиновић, Р. Насиље у Југославији, ЕВРО, Београд, 2002.
11. Јовановић, С. Политичке и правне расправе (Краљевина СХС), БИГЗ, Београд, 1990.
12. Давыдович Левин, И. Националъный вопрос в послевоенной Европе, Москва, 1934.
13. Holborn, The Political Collapse of Europe, New York, 1951, стр. Х.
14. Екмечић, М. Стварање Југославије 1790-1918, II том, Просвета, Београд, 1990.
15. West, Black Lamb and Gray Falcon, The Record of a Jour­nay through Yugoslavia in 1937., London, 1942.
16. Живојиновић, Д. Ватикан, Србија и стварање југословенске државе 1914-1920, Нолит, Београд, 1980.
17. Manhattan, А. The Vatican in World Politics, New York, 1949.
18. Ишек, Т. Дјелатност Хрватске сељачке странке Босни и Херцеговини до завођења диктатуре, Свјетлост, Сарајево, 1981.
19. Шишић, Ф. Документи о постанку Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1914-1918, Наклада Матице хрватске, Загреб, 1920.
20. Gelfand, The Inquiry, American Preparations for Peace, 1917-1919, New Haven, 1963.
21. Mäder, R. Потпуни људи, Озбиљна ријеч католичком народу, напосе католичкој младежи, Осијек, 1922.
22. Реџић,Е. Југословенски раднички покрет и национално питање у Босни и Херцеговини (1916-1941), Свјетлост, Сарајево, 1983.
23. Стошић, А. Велики дани Србије 1914-1918 Сведочења друго, исправљено издање, Крушевачки гласник, Студенски културни центар Београд, Друштво за ослободилачке ратове до 1918, Крушевац, 2000.
24. Екмечић, М. Ратни циљеви Србије 1914, БИГЗ, Београд, 1973.
25. Gibbons, A. Н. PhD, The New MOr of Europe 1911-1914, децембар 1914.
26. Шепић, Д. Писма и меморандуми Супила 1914-1917, Научно дело, Београд 1967.