Тема броја
ОГЛЕДИ И СТУДИЈЕ
ВИЗИОНАРСКА КРАТКОВИДОСТ СРПСКЕ ВЛАДЕ 1918. ГОДИНЕ
Сажетак
Стварање Краљевине СХС било је непотребно за Краљевину Србију и Црну Гору. Тај акт је искључиво ишао на руку Хрватима и Словенцима. Након завршетка Првог светског рата Краљевина Србија и њена војска уживали су велики углед у свету. Краљевина Србија и Црна Гора примљене су у тадашње друштво народа, када је та светска организација имала само 28 држава. Регент Александар Карађорђевић и тадашња српска влада имали су шансу да коначно реше српско национално питање. Била је то, можда, јединствена прилика у историји да се под покровитељством међународне заједнице створи српска држава на етничким српским територијама. Након тога би се могло разговарати о стварању неке врсте федерације са балканским народима. Међутим, Србија и Црна Гора су део своје државности пренеле на друге државе, а за узврат нису добиле ништа. О устројству Краљевине СХС велике примедбе имале су силе Антанте (Енглеска, Француска и Русија). Председник француске владе Жорж Клемансо (Clemenceau Georges) уместо честитке краљу у Београду шаље неку врсту саучешћа. На мировној конференцији у Версају 1919. године, када је озваничен завршетак Првог светског рата, Жорж Клемансо је тадарекао: „Приликом закључења ове наше Конференције мира, ја морам, пре него што сиђем са овог подијума да изразим своје велико жаљење што са политичке позорнице света нестаје једно велико историјско име, а то је Србија.”
Референце
- Ђоровић, В. Историја Југославије, Народно дело, Београд, 1933.
- Ђорђевић, Ж. Сатирање Српства у 19 и 20 веку, Том I, Драслар, Београд, 2012.
- Клаић, В. Босна подаци о земљопису и повијести Босне и Херцеговине, 1. дио Земљопис, Матица Хрватска, Загреб, 1878.
- Крестић, Ђ. В. Српско хрватски односи и југословенска идеја у другој половини 19. века, Нова књига, Београд 1988.
- Ћоровић, В. Црна књига патње Срба Босне и Херцеговине за време светског рата 1914-1918, Југословенски досје, Београд, 1989.
- Јанковић, Д. Србија и Југословенско питање 1914-1915, Институт за савремену историју, Београд, 1973.
- Васовић Мекина, С. „Ода аустроугарској агресији”, недељник Печат, бр. 329, од 1. августа 2014.
- Ђорђевић, П. Ђ. Србија и Југословени за време рата 1914-1918, Графичко предузеће Просвета, Београд, 1922.
- Јовановић, М. Ј. Стварање заједничке државе (Срба, Хрвата и Словенаца), књига трећа, Српска књижевна задруга, коло XXXIII, бр. 223, Београд, 1930.
- Гаћиновић, Р. Насиље у Југославији, ЕВРО, Београд, 2002.
- Јовановић, С. Политичке и правне расправе (Краљевина СХС), БИГЗ, Београд, 1990.
- Давыдович Левин, И. Националъный вопрос в послевоенной Европе, Москва, 1934.
- Holborn, The Political Collapse of Europe, New York, 1951, стр. Х.
- Екмечић, М. Стварање Југославије 1790-1918, II том, Просвета, Београд, 1990.
- West, Black Lamb and Gray Falcon, The Record of a Journay through Yugoslavia in 1937., London, 1942.
- Живојиновић, Д. Ватикан, Србија и стварање југословенске државе 1914-1920, Нолит, Београд, 1980.
- Manhattan, А. The Vatican in World Politics, New York, 1949.
- Ишек, Т. Дјелатност Хрватске сељачке странке Босни и Херцеговини до завођења диктатуре, Свјетлост, Сарајево, 1981.
- Шишић, Ф. Документи о постанку Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1914-1918, Наклада Матице хрватске, Загреб, 1920.
- Gelfand, The Inquiry, American Preparations for Peace, 1917-1919, New Haven, 1963.
- Mäder, R. Потпуни људи, Озбиљна ријеч католичком народу, напосе католичкој младежи, Осијек, 1922.
- Реџић,Е. Југословенски раднички покрет и национално питање у Босни и Херцеговини (1916-1941), Свјетлост, Сарајево, 1983.
- Стошић, А. Велики дани Србије 1914-1918 Сведочења друго, исправљено издање, Крушевачки гласник, Студенски културни центар Београд, Друштво за ослободилачке ратове до 1918, Крушевац, 2000.
- Екмечић, М. Ратни циљеви Србије 1914, БИГЗ, Београд, 1973.
- Gibbons, A. Н. PhD, The New MOr of Europe 1911-1914, децембар 1914.
- Шепић, Д. Писма и меморандуми Супила 1914-1917, Научно дело, Београд 1967.