VARIJABLE U NAUČNOM ISTRAŽIVANJU

Radoslav Gaćinović

Sažetak

Varijabla, u opštem smislu, predstavlja svojstvo objekta, osobe, stanja, procesa događaja, koje može uzeti neku vrednost iz određenog skupa vrednosti. Dakle, ona predstavlja dimenziju neke celine koja ne­ma konstantnu vrednost, odnosno koja varira. To je deo neke celine, a ne sama celina, to nije čitavo fizičko telo već npr. njegova jedna dimenzija (“dužina”, “širina” ili “visina”). U okviru grupe, varijabla nije pojedinac ili grupa u celini, već određeno svojstvo pojedinca ili te grupe. Varijable ili promenjive su, prema tome, nužni sastavni činioci svake hipoteze. Hipoteza može imati više varijabli, ali, prema važećim shvatanjima u nauci, neophodno je da ima najmanje dve: jedna nezavisna i jedna zavisna. Varijable su opšti pojmovi stvari ili stavovi određene pojmovne vrednosti, tj. određenog sadržaja koji obuhvata srodne nužne pojmove a koji i sami imaju ili mogu imati svoje pojmovne vrednosti, tj. mogu sadržati još uže srodne pojmove.

Reference

1. Батарело, А. Ж., Проблем у друштвеним истраживањима: критика традиционалне методологије, А. Ж. Батарело, Загреб, 1990.
2. Богдановић, М.: Методолошке студије, ИПС, Београд, 1993.
3. Врачар, С. К., Преиспитивање правне методологије: наговештаји државно-правног интегрализма, Научна књига, Београд 1994.
4. Вујевић, М., Увод у знанствени рад, Информатор, Загреб, 1988.
5. Гуд, В. Хет, П., Методи социјалног истраживања, Вук Караџић, Београд, 1966.
6. Зајечаревић, Г, Основи методологије науке, Научна књига, Београд, 1977.
7. Илић, М.: Научно истраживање. Општа методологија, Филолошки факултет у Београду, Београд 1994.
8. Милосављевић, С., Истраживање политичких појава, Институт за политичке студије, Београд 1980.
9. Милосављевић, С., Радосављевић, И., Основи методологије политичких наука, измењено и допуњено изд., Службени гласник, Београд, 2006.
10. Macneill, P., Research methods, Routledge, Лондон, 1991.
11. Михаиловић, Д., Методологија научних истраживања, Факултет организационих наука, Београд, 1999.
12. Милић, В., Социолошки метод, Завод за уџбенике и наставна сред­ства, Београд, 1996.
13. Nortrop F. S. C., Логика природних и друштвених наука, Обод, Цетиње, 1968.
14. Новаковић, С., Увод у општу методологију и историја методолошке мисли, Филозофски факултет, Београд, 1994.
15. Печујлић, М., Методологија друштвених наука, Савремена администрација, Београд, 1989.
16. Пејчић, Б., Методологија емпиријског научног истраживања, Хрестоматија, Универзитет у Београду, Дефектолошки факултет Бео­град, 1995.
17. Ристић, Ж., О истраживању, методу и знању, Институт за педагошка истраживања, Београд, 1995.
18. Сакан, М., Хипотезе у науци, изд., Прометеј, Нови Сад 2005.
19. Шамић, М., Како настаје научно дјело, Свјетлост, Сарајево, 1988.
20. Шешић, Б., Основи методологије друштвених наука, 2. изд., Научна књига, Београд, 1977.
21. Шушњић, Ђ., Методологија, Чигоја штампа, Београд, 1999,
22. Жупанов, Ј., ”Појам и значај индикатора у социјалном истраживању”, Наше теме, бр. 5, Загреб, 1962.