VANREDNE SITUACIJE U MEĐUNARODNOM PRAVU – NOVA OBLAST MEĐUNARODNOG JAVNOG PRAVA

Tijana Šurlan

Dragan Mlađan

Sažetak

Autori u radu analiziraju i obrazlažu stav koji se odnosi na formiranje nove oblasti međunarodnog javnog prava-prava vanrednih situacija. Posebno se istražuju i definišu etape razvoja i stvaranja međunarodne saradnje u oblasti prirodnih nepogoda i udesa koji stvaraju vanredne situacije koje mogu biti i katastrofalnih razmera. Pri tome se pravi razlika između međunarodne i regionalne saradnje. Autori obrazlažu gledište da se prirodne nepogode i tehnogeni udesi kao vanredne situacije, trebaju u ovoj oblasti međunarodnog prava posmatrati kao jedinstveni objekat, i da su odvojeni od vanrednih situacija socijalnog porekla – rata. Takođe, u radu se prezentira klasifikacija izvora – dokumenata, principa i pravne regulative razmatrane oblasti – međunarodnog prava vanrednih situacija.

Reference

1. Аврамов Смиља, Крећа Миленко, Међународно јавно право, Београд, 1999. Аврамовић Драгутин, Млађан Драган, „Ванредно стање и ванредна ситуација – компаративни терминолошки и садржајни аспекти“, Теме, Ниш, бр. 2/2014, стр.767-781.
2. Крећа Миленко, Међународно јавно право, Београд, 2010.
3. Млађан Драган, „Политика међународне сарадње Републике Србије у ванредним ситуацијама“, Српска политичка мисао, Институт за политичке студије, Београд, бр. 2/2012.
4. Шурлан Тијана, Универзална људска права – механизми заштите, Београд,
5. Лисаускайте Валентина Владо, „Международное право чрезвычайных ситуаций как новая отрасль международного права”, Вестник Томского государственного университета. №362 (сентябрь). 2012, с. 133-137.
6. Лисаускайте Валентина Владо, „Итоговые документы международных конференций как источник международного права чрезвычайных ситуаций”, Сибирский юридический вестник. №1. 2013, с. 118-121.
7. Лисаускайте Валентина Владо, „Международно-правовые акты рекомендательного характера по регулированию сотрудничества государств в сфере защиты от стихийных бедствий и катастроф“, Сибирский юридический вестник. №1. 2012, с. 123-128.
8. Мастрюков Борис С., Безопасность в чрезвычайных ситуациях, Москва,
9. Albers Jan, „Responsibility and Liability in the Context of Transboundary Move­ments of Hazardous Wastes by the Sea – Existing Rules and the 1999 Liability Protocol to the Basel Convention“, Springer, 2015.
10. Bratspies Rebecca M., „State Responsibility for Human-Induced Environmental Disaster, German Yearbook of International Law,55, 2012, pp.175-216.
11. Coppola Damon, Introduction to International Disaster Management, Elsevier, 2015.
12. Davies E. Sara, „Natural Disasters and the Responsibility to Protect”, German Yearbook of International Law,55, 2012, pp.149-174.
13. Fisher David, „The Future of International Disaster Response Law“, German Year­book of International Law,55, 2012, pp. 87-118.
14. Fitzmaurice, A., „International Protection of the Enviroment“, Recueil des Cours Vol. 293, 2001, стр. 9-488.
15. Guistiniani Zorzi Flavia, The Works of the International Law Commission on “Protection of Persons in the Event of Disasters”- A Critical Appraisal, u: An­drea de Guttry, Marco Gestri, Gabriella Venturini (eds.), International Disaster Response Law, TMC Asser Press, Springer, 2012, str. 65-84.
16. Guttry de Andrea, Gestri Marco, Venturini Gabriella, „Surveying the Law”, у: Guttry de Andrea, Gestri Marco, Venturini Gabriella (eds.), International Disaster Response Law, TMC Asser Press, Springer, 2012, str. 3-44.
17. Harper Erica, International Law and Standards Applicable in Natural Disaster Situations, IDLO, 2009.
18. Kälin Walter, „The Human Rights Dimenstion of Natural or Human-Made Disas­ters“, German Yearbook of International Law, 55, 2012, pp. 119-148.

PRAVNI AKTI I INTERNET SAJTOVI

1. EU Council Directive 82/501/EEC of 24 June 1982 on the major-accident hazards of certain industrial activities.
2. European Court for Human Rights, Bundayeva and others v. Russia, 15339/02, Judgement 20 March 2008.
3. European Court for Human Rights, Oneryldiz v. Turkey, Application no. 48939/99, Judgment 30 November 2004.
4. UN GA Resolution 46/182 „Strengthening of the coordination of humanitarian emergency assistance of the United Nations” from 19 December 1991.
5. UN GA Resolution, 69/284. Establishment of an open-ended intergovernmental expert working group on indicators and terminology relating to disaster risk reduction, A/RES/69/284 from 25 June 2015.
6. UN GA Resolution, 69/283. Sendai Framework for Disaster Risk Reduction 2015­2030 A/Res/69/283 from 23 June 2015.
7. UN GA Resolution 44/236 – International decade for natural disaster reduction, A/ Res/44/236 from 2 December 1989.
8. UN GA 22-16. Promotion and protection of human rights in post-disaster and post­conflict Situations, A/HRC/RES/22/16 from 10 April 2013.
9. UN International Law Commission, First Report, A/CN.4/L.831.
10. UN International Law Commission, Report of the Study Group of the International Law Commission, Final Report on Fragmentation of International Law: Dif­ficulties Arising From the Diversification and Expansion of International Law, A/CN.4/L.702 from 18 July 2006.
11. UN International Strategy for Disaster Reduction, Disaster Risk Reduction in the United Nations – Roles, mandates and areas of work of key United Nations entities, 2011.
12. UN Office for Disaster Risk Reduction, UN General Assembly Resolution, 56/195. International Strategy for Disaster Reduction, A/Res/56/195 from 21 January 2001.
13. UN International Strategy for Disaster Reduction (General Assembly) resolution 54/21,
14. UN Report ofthe World Conference on Natural Disaster Reduction, A/CONF.172/9, 27 September 1994.
15. UN World Conference on Natural Disaster Reduction, Yokohama, Japan, 23-27 May 1994.
16. https://ola.iaea.org/ola/treaties/multi.html.
17. http://legal.un.org/ilc/texts/6_3.shtml.
18. http://www.ifrc.org/what-we-do/disaster-law/research-tools-and-publications/the-ilc-and-disasters/#sthash.g166glYS.dpuf.