Izaberi jezik:
Tema broja

NACIONALIZAM, ISLAMSKI EKSTREMIZAM, MIGRANTSKA KRIZA

VAHABIJSKI POKRET KAO PREPREKA RAZVOJA KONSOCIJATIVNE DEMOKRATIJE U BOSNI I HERCEGOVINI

Sažetak

Bosna i Hercegovina je složena država i svojevrsni eksperiment mogućeg zajedničkog života muslimana i hrišćana u okviru jedne države prema kriterijumima liberalne zapadne demokratije. Kao takva, ona i posle dvadeset godina od potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma, traži mehanizme pomoću kojih bi mogla da funkcioniše kao konsocijativna demokratija modernog zapadnog tipa. Uz sve probleme koji je prate na ovom putu, imamo i jednu novu društvenu pojavu, koja je bila nekarakteristična za ove prostore sve do građanskog rata devedesetih godina dvadesetog veka, a to je pojava vahabijskog pokreta. Cilj rada je pokušaj dovođenja u vezu vahabijskog pokreta i njegovog koncepta funkcionisanja države sa jedne strane i pokušaja formiranja moderne konsocijativne demokratije u Bosni i Hercegovini sa druge strane. Sama suština konsocijativne demokratije jeste delovanje raznih segmenata društva na principima tolerancije, dogovaranja i uvažavanja interesa različitih grupa u jednoj državi. Sa druge strane, sa pripadnicima vahabijskog pokreta nije moguće sprovođenje u delo ovih principa, jer oni zauzimaju jedan totalitaran stav kako treba da bude organizovano društvo i ne poseduju ni minimum uslova za uvažavanje drugog mišljenja. Iz ovoga proizilazi da je vahabijski pokret u svojoj suštini antidemokratski ustrojen, a samim tim i antidejtonski i da je nemoguća koegzistencija ova dva modela u okviru jedne države. Zaključak koji se nameće je da će Bosna i Hercegovina biti sve dalje od modela moderne konsocijativne demokratije i građanske države u onoj meri u kojoj na njenoj teritoriji bude jačao vahabijski pokret i ideje za koje se on zalaže.

Ključne reči:

Reference

    1. Антић Велизар, „Утицај вехабизма на културу муслимана у БиХ“, у зборнику: Религијска култура (приредио: Драгољуб Ђорђевић), Лесковачки културни центар, Лесковац, 2015, стр. 364-384.
    2. Антић Велизар, Достанић Душан, „Верски екстремизам као сметња евроинтеграцијама Западног Балкана“, у зборнику: Наука и евроинтеграције, књига 10, том 1, Филозофски факултет Универзитета у Источном Сарајеву, Пале, 201 стр. 91-106.
    3. Божовић Раде, Симић Војислав, Речник ислама, Друштво српско-иранског пријатељства, Београд, 2010.
    4. Вуковић Ђорђе, „Перспективе државе са (ид)ентитетима“, у зборнику: Дејтонски споразум – две деценије мира и поуке за свет (приредили: Стеван Рапаић, Тијана Кецмановић, Александар Врањеш), Представништво Републике Српске у Србији, Београд; Факултет политичких наука, Бањалука; Институт за међународну политику и привреду, Београд, 2016. стр. 160-172.
    5. Вучићевић Душан, „Од консоцијативне до демократије са подељеном влашћу: Лајпхартова теоријска концептуализација“, Српска политичка мисао, Институт за политичке студије, Београд, бр. 01/2011, стр. 75-96.
    6. Ђурић Живојин, Ајзенхамер Владимир, „Утицај исламских раскола на формирање политичких система Саудијске Арабије и Ирана“, Политичка ревија, Институт за политичке студије, Београд, бр. 03/2011, стр. 311-338.
    7. Елзесер Јирген, Џихад на Балкану: како је џихад стигао у Европу?, Јасен, Београд, 2006.
    8. Енциклопедија живих религија, друго фототипско, допуњено издање, Нолит, Београд, 2004.
    9. Еспозито Л. Џон, Исламска претња – мит или стварност?, Просвета, Београд, 1994.
    10. Јевтић Мирољуб, Политикологија религије, Центар за проучавање религије и верску толеранцију, Београд, 2009.
    11. Касаповић Мирјана, Босна и Херцеговина: подијељено друштво и нестабилна држава, Политичка култура, Загреб, 2005.
    12. Кецмановић Ненад, „Босна у трећој деценији овог вијека – петнаест сценарија расплета“, Српска политичка мисао, Институт за политичке студије, Београд, бр. 02/2012, стр. 401-420.
    13. Лајпхарт Аренд, Модели демократије, ЦИД, Подгорица, 2003.
    14. Милошевић Зоран, „Европска унија и ислам“, Српска политичка мисао, Институт за политичке студије, Београд, бр. 02/2012, стр. 257-274.
    15. Наср Мухамед, „Вехабије као продужетак селефије?“, Политичка ревија, Институт за политичке студије, Београд, бр. 02/2012, стр. 283-300.
    16. Потежица Оливер, Вехабије између истине и предрасуде, Филип Вишњић, Београд, 2007.
    17. Савић Матеј, „Босна и Херцеговина – држава или неопротекторат?“, у зборнику: Дејтонски споразум – две деценије мира и поуке за свет (приредили: Стеван Рапаић, Тијана Кецмановић, Александар Врањеш), Представништво Републике Српске у Србији, Београд; Факултет политичких наука, Бањалука; Институт за међународну политику и привреду, Београд, 2016. стр. 173-191.
    18. Сартори Ђовани, Демократија – шта је то?, ЦИД, Подгорица, 2001.
    19. Станковић Владан, „Основи фундаментализма“, Политичка ревија, Институт за политичке студије, Београд, бр. 04/2010, стр. 109-126.
    20. Танасковић Дарко, Ислам: догма и живот, Српска књижевна задруга, Београд, 2008.
    21. Трапара Владимир, „Вишедимензионални историјски значај Дејтонског споразума“, у зборнику: Дејтонски споразум – две деценије мира и поуке за свет (приредили: Стеван Рапаић, Тијана Кецмановић, Александар Врањеш), Представништво Републике Српске у Србији, Београд; Факултет политичких наука, Бањалука; Институт за међународну политику и привреду, Београд, 2016. стр. 53-62.
    22. Abdulmahdi Jaafar Saheeb, „Arab views on Balkans′ moslems: an attempt at shedding more light of the role of islamic fundamentalists“, Политикологија религије, Центар за проучавање религије и верску толеранцију, Београд, бр. 01/2008, стр. 64-76.
    23. Hođić Bilal, Propaganda ili da’vet, Zvanična internet stranica Islamske zajednice u Bosni i Hercegovini, http://www.rijaset.ba/index.php?option=com_content&view=article&id=14160:propaganda-ili-da-vet&catid=31&Itemid=602, 15/5/2016.
    24. Kur′an s prevodom, preveo Besim Korkut.
    25. Ozzano Lucca, „Religious Fundamentalism and democracy“, Политикологија религије, Центар за проучавање религије и верску толеранцију, Београд, бр. 01/2009, стр. 127-153.
    26. Sultana Aneela, „Digging islamic roots of jihad to unveil the truth“, Политикологија религије, Центар за проучавање религије и верску толеранцију, Београд, бр. 01/2008, стр. 31-42.
    27. Trifunović Darko, Mijalkovski Milan, „Terrorist threats by Balkans radical islamist to international security“, Политикологија религије, Центар за проучавање религије и верску толеранцију, Београд, бр. 02/2014, стр. 291-326.
    28. Zoubir Bouzerzour, „Jihad as a source of terrorism a reality or propaganda“, Политикологија религије, Центар за проучавање религије и верску толеранцију, Београд, бр. 01/2014, стр. 93-114.

     

PERIODIKA Politička revija 1/2017 УДК 28-87:321.7(497.6) 19-37
ç