УТИЦАЈ УЧЕЊА ФРАНЦУСКИХ ДОКТРИНАРА НА ДЕВЕТНАЕСТОВЕКОВНУ НАПРЕДНУ СТРАНКУ

Предраг Терзић

Ана Матовић

Сажетак

Користећи социолошко-политиколошки приступ и структуралну аргументацију, аутори настоје да објасне утицај учења француских доктринара на деветнаестовековну Напредну странку. Политички идеал француских доктринара, које су предводили Франсоа Гизо, Августин Тјер, Виктор де Броли, била је либерална уставна монархија заснована на подели власти, владавини права, дводомом парламенту, заштити грађанских права и слобода, слободи штампе, говора и удруживања, али и ограничењу пасивног и активног права гласа. Такав политички идеал организације власти, али у измењеном и прилагођеном облику, прихватили су чланови Напредне странке, међу којима су се истицали Милан Пироћанац, Милутин Гарашанин, Стојан Новаковић, Чедомиљ Мијатовић. Залажући се за знатно шири опсег грађанских и политичких права, за парламентарну владавину, владавину права и поделу власти напредњаци су исказали своје базично либерално политичко опредељење. Ипак, њихова тежња за ограничењем учешћа народних маса у политичком животу, неспорни елитизам, настојање за очувањем поретка и схватање напретка као процеса континуираних и обазривих промена друштвеног и политичког живота, одређује њихов либерализам као конзервативан. Француски доктринари су на напредњаке деловали истицањем суверенитета разума у односу на народни суверенитет, потребом за успостављањем грађанске, али не и политичке једнакости у друштву, давањем предности репрезентативној владавини у односу на политичку демократију, супростављањем апсолутистичкој држави, али и демократским скептицизмом. Држава заснована на суверенитету разума подразумева подједнако распоређивање грађанских права између свих чланова друштва, али је за постизање политичких права потребно испунити двоструки услов: материјални у виду власништва и интелектуални који се стиче образовањем. Кроз образовне реформе и увођење обавезног основног образовања напредњаци су истакли своје опредељење за политику једнаких шанси.

Референце

1. Батаковић, Душан Т, „Нација, држава и демократија. О политичким идејама Стојана Новаковића“, у: А. Митровић (ур.), Стојану Новаковићу у спомен, Српска књижевна задруга, Београд, 1996.
2. Broglie, Victor de: Personal Recollections of the Late Duc de Broglie, Vol 1, Ward & Downey, London, 1887.
3. Guizot, François: De la démocratie en France, Victor Masson, Paris.
4. Guizot, François: Dugouvernement de la France, depuis la restauration, et du ministère actuel, Ladvocat, Paris, 1820.
5. Деспотовић, Љубиша: Српска политичка модерна: Србија у процесима политичке модернизације 19. века, Stylos, Нови Сад, 2008.
6. Ђуровић, Арсен, „Образовање у време владавине краља Милана“, Историјски часопис, Историјски институт, Београд, вол. 57, 2008.
7. Јовановић, Слободан: Влада Милана Обреновића, књига друга, Геца Кон, Београд, 1934.
8. Јовановић, Слободан, Влада Милана Обреновића, књига трећа, Геца Кон, Београд, 1934.
9. Јовановић, Слободан, „Милан Пироћанац“, у: Слободан Јовановић, Политичке и правне расправе I–III, Београдски издавачко-графички завод Југославија-публик, Српска књижевна задруга, Београд, 1990.
10. Јовановић, Слободан: Уставобранитељи и њихова влада, друго допуњено издање, Издавачка књижарница Напредак, Београд, 1925.
11. Марковић, Предраг Ј, „Теорија модернизације и њена критичка примена на међуратну Југославију и друге источноевропске земље“, Годишњак за друштвену историју, Удружење за друштвену историју, Београд, год. I , св. 1, 1994.
12. Марковић, Слободан Г: Гроф Чедомиљ Мијатовић: Викторијанац међу Србима, Центар за публикације Правног факултета Универзитета у Београду, АИЗ “Досије”, Београд, 2006.
13. Мијатовић, Бошко, „Коста Цукић“, у: Јовица Тркуља и Драгољуб Поповић (уред.), Либерална мисао у Србији: прилози историји либерализма од краја XVIII до средине XX века, Центар за унапређење правних студија, Београд, 2001.
14. Милићевић, Јован, „Опозиција у Србији уочи стварања организованих политичких странака (1878-1881)“, Историјски гласник, Историјско друштво Србије, Београд, бр. 2/1969.
15. Павловић, Стеван К: Србија: историја иза имена, Clio, Београд, 2004.
16. Перовић, Латинка, „Политичка елита и модернизација у првој деценији независности српске државе“, Токови историје, Институт за новију историју Србије, Београд, бр. 1-2/1997.
17. „Програм Напредне странке“, у: Василије Крестић, Радош Љушић, Програми и статути српских политичких странака до 1918. године, Књижевне новине, Београд, 1991.
18. „Српска напредна странка. Програм“, у: Василије Крестић, Радош Љушић, Програми и статути српских политичких странака до 1918. године, Књижевне новине, Београд, 1991.
19. Stokes, Gale: Politics as development: The Emergence of Political Parties in Nineteenth-Centuary Serbia, Duke University Press, Durham and London, 1990.
20. Трговчевић, Љубинка, „Образовање као чинилац модернизације Србије у XIX веку (Аналитичка скица)“, у: Латинка Перовић, Марија Обрадовић, Дубравка Стојановић (уред.), Србија у модернизацијским процесима XX века, Институт за новију историју Србије, Београд, 1994.
21. Craiutu, Aurelian: Liberalism under Siege: The Political Thought of the French Doctrinaires, Lexington books, Lahnam, 2003.
22. Чубриловић, Васа: Историја политичке мисли у Србији XIX века, Народна књига, Београд, 1983.
23. Шемјакин, Андреј, „Либерална идеја и традиција: унутрашња борба у Србији у првој деценији независности“, Српска политичка мисао, Институт за политичке студије, Београд, бр. 1-2/1997.