Izaberi jezik:
Tema broja

PRAVO I POLITIKA

UTICAJ FRAKCIJSKE DISCIPLINE I KOHEZIJE NA SLOBODAN POSLANIČKI MANDAT

Sažetak

U većini savremenih ustava se predviđa da je mandat poslanika slobodan. Međutim, frakcijska disciplina je realnost u savremenim predstavničkim demokratijama. Imajući to u vidu, mnogi teoretičari tvrde da poslanik nije više slobodan, te da slobodan poslanički mandat pripada ustavnoj istoriji. U ovom radu, autor dokazuje da ovakvo stanovište nije tačno. Prvo, u radu se definiše pojam slobodnog poslaničkog mandata. Nakon definisanja frakcijske discipline i frakcijske kohezije, autor dokazuje da je neophodno da se napravi razlika između njih. U vezi sa tim, naglašava se da jedinstveno glasanje u okviru parlamenta nije uvek posledica primena mera za postizanje frakcijske discipline, već, da ono, pre svega nastaje usled postojanja frakcijske kohezije. Kada postoji frakcijska kohezija, poslanik učestvuje u jedinstvenom glasanju, jer je to u skladu sa njegovim uverenjima. No, i u odsustvu kohezije, a kada dolazi do primena mera za postizanje frakcijske discipline, njihova granica je slobodan poslanički mandat, čije „jezgro“ nikada ne sme da bude narušeno. Stoga, autor zaključuje da slobodan poslanički mandat, svakako, ne pripada ustavnoj prošlosti.

Ključne reči:

Reference

    1. Вебер Макс, Привреда и друштво, Том други, Просвета, Београд, 1976.
    2. Крстић Зоран, Политичка улога и моћ парламента у парламентарним системима, Институт за политичке студије, Београд, 2008.
    3. Марковић Ратко, Уставно право, Центар за издаваштво и информисање, Правни факултет Универзитета у Београду, Београд, 2011.
    4. Острогорски Мојсеј, Демократија и политичке партије, Издавачка књижарница Напредак, Београд, без године издања.
    5. Пејић Ирена, „Основне вредности у систему владавине права – на примеру народног представништва“, Теме, Универзитет у Нишу, бр. 4/2013, стр. 1567-1581.
    6. Пејић Ирена, „Правне последице фракцијске дисциплине у парламентарном процесу“, Зборник радова Правног факултета у Нишу, Правни факултет Универзитета у Нишу, бр. 40-41/2001, стр. 106-119.
    7. Пејковић Марко, „Квантитативна анализа парламентарних група“, Српска политичка мисао, Институт за политичке студије, бр. 2/2012, стр. 235-255.
    8. Стјуарт Мил Џон, О представничкој влади, Државна штампарија, Београд, 1876.
    9. Чиплић Светозар, „Однос посланика и политичких странака“, Зборник Матице српске за друштвене науке, Матица српска, Нови Сад, бр. 135/2011, стр. 259-268.
    10. Badura Peter, „Die Stellung des Abgeordneten nach dem Grundgesetz und den Abgeordnetengesetzen in Bund und Ländern“, Parlamentsrecht und Parlamentspraxis in der Bundesrepublik Deutschland, (Herausgeber: Hans-Peter Schneider, Wolfgang Zeh), Walter de Gruyter, Berlin, New York, 1989, стр. 489-521.
    11. Caamaño Domínguez Francisco, „Mandato parlamentario y derechos fundamentals (Notas para una teoria de la representacion „constitucionalmente adecuada“)“, Revista Espanola de Derecho Constitucional, Centro de Estudios Políticos y Constitucionales, núm. 36/1992, стр. 123-149.
    12. Carey John M., Legislative Voting and Accountability, Cambridge University Press, Cambridge, 2009.
    13. Fernández Segado Francisco, „Partidos politicos: representacion parlamentaria e interdiccion del mandato imparativo“, Pensamiento Constitucional, Pontificia Universidad Católica del Perú, бр. 2/1995, стр. 29-57.
    14. Heidar Knut, Koole Ruud, „Approaches to the study of parliamentary party groups“, in: Parliamentary Party Groups in European Democracies, political parties behind closed doors (editors: Knut Heidar, Ruud Koole), Routledge, London, New York, 2000, стр. 4-22.
    15. Janda Kenneth, Colman Tyler, „Effects of Party Organization on Performance during the ‘Golden Age’ of Parties“, Political studies, Political studies Association, num. 3/1998, стр. 611-632.
    16. Kedzia Zdzislaw, Hauser Agata, The impact of political party control over the exercise of the parliamentary mandate, Inter-Parliamentary Union, Geneva, 2011.
    17. Linek Lukáš, Rakušanová Petra, Parties in the Parliament. Why, When and How do Parties Act in Unity?, Akademie věd České republiky, Sociologický ústav, Prag, 2002.
    18. Müller Christoph, Das imperative und freies Mandat, Überlegungen zur Lehre von der Repräsentation des Volkes, A. W. Sijthoff-Leiden, Leiden, 1966.
    19. Nikolenyi Csaba, „Political Institutions and Party Switching in Post-Communist Legislatures“, Centre for European Studies Briefing Paper Series, Australian National University, 6/2013, стр. 1-28.
    20. Pauner Chulvi Cristina, „El estatuto de los parlamentarios en un contexto multinivel: las relaciones entre parlamentarios, grupos y partidos“, Revista de Derecho Político, Departamento de Derecho Constitucional de la Universidad Nacional de Educación a Distancia (UNED), núm. 78/2010, стр. 217-256.
    21. Poirmeur Yves, Rosenberg Dominique, Droit des parties politiques, Ellipses, Paris, 2008.
    22. Portero Molina José Antonio, „Sobre la representacion politica“, Centro de Estudios Políticos y Constitucionales, Revista del Centro de Estudios Constitucionales, núm. 10/1991, стр. 89-119.
    23. Prodanović Dimitrije, Imperativni i slobodni mandat članova predstavničkih tela, Svjetlost, Sarajevo, 1979.
    24. Ravlić Slaven, „Izaslanik i povjerenik: dva lica političke reprezentacije“, Društvena istraživanja, Institut društvenih znanosti, br. 1-2/1998, стр. 275-292.
    25. Sartori Đovani, Uporedni ustavni inženjering, Filip Višnjić, Beograd, 2003.
    26. Schüttemeyer Suzanne S., Parliamentary parties in the German Bundestag, Internet, http://webdoc.sub.gwdg.de/ebook/lf/2003/aicgs/publications/PDF/fraktion.pdf, 29/06/2016.
    27. Sieberer Ulrich, „Party Unity in Parliamentary Democracies: A Comparative Analysis“, The Journal of Legislative Studies, Routledge, num. 02/2006, стр. 150-178.
    28. Sobolewski Marek, „Electors and Representatives: A Contribution to the Theory of Representation“, in: Representation (editors: James Roland Pennock, John William Chapman), Atherton Press, New York, 1968, стр. 95-107.
    29. Stojanović Dragan, Pravni položaj poslanika na primerima Francuske, Nemačke, Austrije i Jugoslavije, Centar za publikacije Pravnog fakulteta u Nišu, Niš 1999.

     

PERIODIKA Srpska politička misao 4/2016 УДК 342.534.1 369-383
ç