Изабери језик:
Тема броја

ОГЛЕДИ И СТУДИЈЕ

УКРАЈИНСКА КРИЗА И ПИТАЊЕ СУВЕРЕНИТЕТА И ТЕРИТОРИЈАЛНОГ ИНТЕГРИТЕТА

Сажетак

Актуелни оружани сукоб између Русије и Украјине последица је њиховог вишедеценијског сложеног и компликованог односа на који су утицале Сједињене Америчке Државе и државе Западне Европе. Организовање референдума и потписивање декрета о присаједињењу Крима и Севастопоља Руској Федерацији, затим сукоби у Донбасу који су трајали до 2018. године битно су нарушили политичке релације ове две земље које су биле део Савеза Совјетских Социјалистичких Република (СССР) све до 1991. када стичу своју независност. Ескалација континуирано лоших односа довела је до оружаног сукоба, али и до најзначајније политичке, економске и војне кризе чије је последице осетио цео свет.

Предмет истраживања овог рада јесте украјинска криза са освртом на суверенитет и територијални интегритет Украјине након одржаних референдума и придруживања четири регије (Доњецка, Луганске, Запорожја и Херсона) Руској Федерацији. Чланак има за циљ да укаже и истакне да кључни међународни актери који (ин)директно учествују у сукобу између Русије и Украјине имају различит приступ када је реч о суверенитету и територијалном интегритету Украјине, односно када је реч о суверенитету и територијалном интегритету Републике Србије, заборављајући на поштовање начела суверене једнакости држава. Другим речима, од избијања оружаног сукоба у Украјини фебруара 2022. године сведоци смо да државе чланице међународне заједнице, водећи се сопственим националним интересима, могу заузети различити став поводом суверенитета и територијалног интегритета одређене државе, као последицу различито формулисаних политика.

кључне речи:

Референце

    Gajić, Aleksandar i Nikola Rajić. 2022. „Geopolitički okvir ruske intervencije u Ukrajini.” Politika nacionalne bezbednosti 22 (1): 127–146. doi: https://doi.org/10.22182/pnb.2212022.6.

    Dimitrijević, Duško, Ivona Lađevac i Mihajlo Vučić. 2012. „Preduzete aktivnosti u UN oko rešavanja pitanja Kosova i Metohije.” Međunarodni problemi 64 (4): 442–478. doi: https://doi.org/10.2298/MEDJP1204442D

    Dimitrijević, Duško. 2020. „Secesija država u doktrini i praksi međunarodnog prava.” U Secesija sa stanovišta unutrašnjeg i međunarodnog prava i njene političke posledice, ur. Zoran Knežević, Kosta Čavoški i Vladimir Kostić, 53–82. Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti.

    Marković, Ratko. 2016. Ustavno pravo. Beograd: Službeni glasnik.

    Milutinović, Milovan, Zoran Kalinić i Slobodan Radulj. 2014. „Secesija izraz prava naroda na samoopredeljenje.” Svarog 9: 20–48. doi:10.7251/SVR1409020M

    Nastić, Maja. 2017. „Neposredno učešće građana u postupku promene ustava.” U Reviziona vlast u Srbiji- proceduralni aspekti ustavnih promena, ur. Edin Šarčević i Darko Simović, 91–113. Sarajevo: Fondacija Centar za javno pravo.

    Nikolić, Oliver. 2013. „Referendum (sa posebnim osvrtom na Švajcarsku i Hrvatsku).” Strani pravni život 57 (1): 13–26.

    Petrović, Dragan. 2015. „Ukrajinska kriza 2013-2015.” Kultura polisa 12 (26): 219–236.

    Petrović, Dragan i Rajko Bukvić. 2019. Ukrajinska kriza 2013-2019. Beograd: Institut za međunarodnu politiku i privredu.

    Stanar, Dragan. 2022. „Strateška odgovornost oružanih snaga pri donošenju političke odluke o vojnoj neutralnosti.” Vojno delo 74 (4): 40–51. doi: 10.5937/vojdelo2204040S

    Stanar, Dragan. 2021. Etika međunarodne politike. Beograd: Dobrotoljublje.

    Stanojević, Ivan. 2014. „Bezbednosna dilema u Ukrajini – drugo čitanje Berija Posena.” Politeia 4 (8): 57–67. doi: 10.7251/POL1408057S

    Tomić, Miloš. 2022. „Ugrožavanje nacionalne bezbednosti secesijom teritorija sa raspoloživim prirodnim resursima: slučaj Srbije, Ukrajine i Španije.” Doktorska disertacija. Univerzitet u Beogradu: Fakultet bezbednosti.

     The Ministry of Foreign Affairs of the Russian Federation, 2022. „Foreign Ministry’s statement on the referendums in the DPR, LPR, Kherson and Zaporozhye regions.” 28 September 2023. https://mid.ru/es/foreign_policy/news/1831658/?lang=en.

    Hurst, Hanum. 2011. „The Advisory Opinion on Kosovo: An Opportunity Lost, or a Poisoned Chalice Refused?” Leiden Journal of International Law 24 (1): 155–161. doi: https://doi.org/10.1017/S092215651000066X

    Kuzio, Taras and Paul D’Anier. 2018. The Sources of Russia’s Great Power Politics: Ukraine and the Challenge to the European Order. England: E-International Relations Publishing.

    Mills, Claire and Patrick Butchard. 2022. „Implications of the Russian-backed referendums in Ukraine.” House of Commons Library, Research Briefing, Nо. 9631.

    Miloglav, Hrvoje i Pasko Tomaš. 2017. „Protivpravnost intervencije i aneksije u međunarodnom pravu: slučaj Krima.” Paragraf 1 (1): 159–190.

    Stanar, Dragan. 2020. “Paramilitary Organizations and Private Military Companies in War: How to Restrain What You Do Not Control.” In Jus Post Bellum: Restraint, Stabilization and Peace, ed. Patrick Mileham, 362–387. Leiden/Boston: Brill Nijhoff.

    The Kremlin. 2022. “Signing of documents recognising Donetsk and Lugansk People’s Republics.” 15 August 2023. http://en.kremlin.ru/events/president/news/copy/67829.

    United Nations General Assembly [UNGA], RES/ES-11/4 (2022), Resolution ES-11/4 (2022) Adopted by the General Assembly at its 11th emergency special sess, on 12 October 2022.

    Декларация о независимости Автономной Республики Крым и г.Севастополя 2014, 11. March 2014, https://web.archive.org/web/20140313100800/http://www.rada.crimea.ua/news/11_03_2014_1, last accessed 15 August 2023.

    Сергей Смирнов. 2014. „Донецкая народная республика провозгласила себя суверенным государством.” Ведомости, 12. мая 2014. https://www.vedomosti.ru/politics/articles/2014/05/12/dnr-provozglasila-sebya-suverennym-gosudarstvom, last accessed 15 August 2023.

    Указ Президента Российской Федерации о признанин Херсонской области, 29. сентября 2022.

    Указ Президента Российской Федерации о признанин Запорожской области, 29. сентября 2022.

СРПСКА ПОЛИТИЧКА МИСАО 4/2023 4/2023 УДК 323(477)"20'' 371-385