Izaberi jezik:
Tema broja

SRBIJA: ISKUŠENJA TRANZICIJE I EVROINTEGRACIJE

TRANZICIONI I KONSOLIDACIONI PROCESI U HRVATSKOJ I SRBIJI: KOMPARATIVNA ANALIZA

Sažetak

Procesi tranzicije i demokratske konsolidacije u Hrvatskoj i Srbiji, predmet su našeg proučavanja, kao i idejne matrice na kojima se započinje i opstojava, u dužem vremenskom periodu, formiranje novoga političkog poretka. To su, prevashodno, ideje o izgradnji nacionalne države, kao uporišta za uspo stavljanje postkomunističkog političkog sistema u ovim državama, te izvor legitimnosti nobihrežima.

 

Ključne reči:

Reference

    1. Ash T G., Mi građani 1989. Svjedočanstva iz Varšave, Budimpešte, Ber­lina i Praga, Zagreb, 1993.
    2. Бачић А., „Уставно уређење у Републици Хрватској (1990-2002)“, у: Између ауторитаризма и демократије Србија, Црна Гора, Хрватска, том I, Београд, 2002.
    3. Биланџић Д., Хрватска модерна повијест, Загреб, 1999.
    4. Бувач Д., Националетатизам – Хрватски економски случај, Загреб, 1994.
    5. Vladisavljevic N., Serbia’s Antibureaucratic Revolution: Milosevic, the Fall of Communism and Nationalist Mobilization, London, 2008.
    6. Вркатић Л., О конзервативним политичким идејама, Нови Сад, 2009.
    7. Вујадиновић Д. (уред.), Између ауторитаризма и демократије Србија, Црна Гора, Хрватска, том I, Београд, 2002.
    8. Димитријевић Н., „Уставна демократија за Југославију: између ре­форме и револуције“, у: Између ауторитаризма и демократије Србија, Црна Гора, Хрватска, том I, Београд, 2002.
    9. Драговић-Сосо Ј., Спасиоци нације. Интелектуална опозиција Србије и оживљавање национализма, Београд, 2004.
    10. Ђукић С., Како се догодио вођа, Београд, 1992.
    11. Закошек Н., „Легитимирање поретка“, у: Лексикон темељних појмова политике, Загреб, 1990.
    12. Закошек Н., Политички сустав Хрватске, Загреб, 2002.
    13. Закошек Н., „Democratization, State-building and War: The Cases of Serbia and Croatia“, Democratization, vol. 15, no. 3/2008.
    14. Јовић Д., Југославија – држава која је одумрла. Успон, криза и пад Кардељеве Југославије (1974-1990), Загреб, 2003.
    15. Каплан Р. Д., Балкански духови, Београд, 2004.
    16. Касаповић М., Шибер И., Н Закошек., Бирачи и демокрација, Загреб, 1998.
    17. Линц Х., Степан А., Демократска транзиција и консолидација, Београд, 1998.
    18. Лутовац З. (прир.), Политичке странке и бирачи у државама бивше Југославије, Београд, 2006.
    19. Малдини П., Политичка култура и демократска транзиција у Хрватској, Дубровник, 2011.
    20. Малешевић С., Идеологија, легитимност и нова држава. Југославија, Србија и Хрватска, Загреб/Београд, 2004.
    21. Merkel W., Ukotvljene i manjkave demokracije, Politička misao, Vol. XLIII, br. 1/2004.
    22. Merkel W., „Democracy through War?“, Democratization, vol. 15, no. 3/2008.
    23. Молнар А., Опроштај од просветитељске идеје уставотворне скупштине? О ротационом кретању револуције у Србији, 2000-2007, Београд, 2008.
    24. Muller J-W., Constitutional patriotism, New Jersey, 2007.
    25. Орловић С., Политичке партије и моћ, Београд, 2002.
    26. Орловић С., Политички живот Србије између партократије и демо­кратке, Београд, 2008.
    27. Павловић Д. (прир.), Развој демократских установа у Србији де­сет година после, Београд, 2010.
    28. Подунавац М., „Легитимитет“, у: Енциклопедија политичке културе, Београд, 1993.
    29. Подунавац М., Принцип грађанства и поредак политике, Београд, 1998,
    30. Подунавац М., Пут Србије ка нормалној држави, Република, бр. 318­319, Београд, 2003.
    31. Подунавац М., Поредак, конституционализам, демократија, Београд, 2006.
    32. Подунавац М., „Реконституција модерне државе и нације“, Посебни отисак из Гласника Одјељења друштвених наука ЦАНУ, бр. 19, Под­горица, 2008.
    33. Подунавац М., „Легитимност и страх у делима Гиљерма Ферера“,  Политичке песрпективе, 1/2011.
    34. Прпић И., Пуховски Ж., М Узелац. (ур.), Лексикон темељних појмова политике, Загреб, 1990.
    35. Пусић В., Владаоци и управљачи, Загреб, 1992.
    36. Радосављевић Д., Елите и трансформација, Нови Сад, 2001.
    37. Радосављевић Д., „Политичке елите у социјалној трансформацији од колективистичког ка либерално-демократском етосу“, Анали пословне економије, Бања Лука, бр. 2/2008.
    38. Слапшак С., Шта је изазвало рат у Југославији, Београд, 1992.
    39. Стоиљковић З., Партије и партијски систем Србије, Београд, 2006.
    40. Ташић П., Како је убијена друга Југославија, Скопље, 1994.
    41. Фира А., Енциклопедија уставног права бивших југословенских држава, том III, Уставно право Републике Словеније, Републике Хрватске, Републике Македоније, Нови Сад, 1999.
    42. Хантингтон С. П., Трећи талас, Београд, 2004.
    43. Хејвуд Е., Политика, Београд, 2004.
    44. Хејвуд Е., Политичке идеологије, Београд, 2005.
    45. Хењак А., „Страначка идентификација и границе страначке мобилизације у Хрватској након 2000. године“, Политичке песрпективе, 1/2011.
    46. Хорват Ј., Странке код Хрвата и њихова идеологија, Београд, 1939.
    47. Cviić/P. Sanfey K., Jugoistočna Evropa. Od konflikata do saradnje, Za­greb, 2008.
    48. Шувар С., Хрватски карусел, Загреб, 2004.
PERIODIKA Politička revija 3/2012 УДК: 316.42(497.11)(497.5) 225-250
ç