ТОМО КОВАЧЕВИЋ (1820–1863): БОРАЦ ЗА СРПСКИ НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС У БОСАНСКОМ ЕЈАЛЕТУ

Братислав Теиновић

Сажетак

Томо (Јосип) Ковачевић, рођен 1820. у Босанској Посавини у католичкој породици био је припадник последње генерације босанских фрањеваца који су у младости прихватили српску националну идеју, остајући њен следбеник до краја живота. По свршетку студија католичке теологије на Пештанском Универзитету доселио се у Београд, прешао на православље, преселио се у Лозницу, а потом у Шабац и био током 1840/50–их година најповерљивије лице Илије Гарашанина, Матије Бана и Фрање Заха за конспиративни пропагандни национално–политички рад у Босанском ејалету. Као борац за српски национални интерес, скривајући се иза псеудонима Томо Радивојевић, Јосип Радивојевић, Радивоје Радивојевић, саставио је два тајна плана о ослобођењу Босанског ејалета и објавио једну књигу. Живот је окончао 1863. као казначеј београдског окружног начелништва и сахрањен уз највеће црквене и државне почасти.

Референце

• [Anonim]. 1855. „Iz Bosne (Dopis Nar. Novinah.).“ Carsko–kr. službene Narodne novine 27. siečnja: 62.
• Државни архив Србије [ДАС], ИГ–бр. 323, л. 2, бр. док. 161, „Милојица Трифуновић–Илији Гарашанину“, Ужице, 20. јуни (2. јули) 1844.
• Б. 1863. „Дописи. У Београду 17. Марта.“ Србобран 30 (III)
• Белег–Мисирлић, Симона. 1929. „Француски дипломати код Срба у 1848.“ Српски књижевни гласник 2 (XXVI): 132–137; 3 (XXVI): 201–208.
• Берић, Душан. 2007. Устанак у Херцеговини 1852–1862. Билећа–Гацко–Бањалука: Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета“.
• Васиљевић, Хаџи Јован. 1921. „Српски народ и турске реформе (1852–1862).“ Браство Друштва Св. Саве XV (25): 146–191.
• Грујић, Владимир. 1966. „Културне везе Београда са Босном и Херцеговином средином XIX века.“ Годишњак града Београда XIII: 73–105.
• Давидовић, Димитрiе. 1846. Дѣла, Исторiя народа србскогъ. кн. I. Београд: Княжеско–Србска Кньигопечатньа.
• Дурковић–Јакшић, Љубомир. 1959. „Припреме 1872 за ослободилачку борбу.“ Споменица поводом 80–годишњице окупације БиХ (1878–1958), 50–годишњице Анексије (1908–1958) и 40–годишњице ослобођења и уједињења (1918–1958). Прештампано из Гласника, службеног листа Српске православне цркве 3–4: 70–72. Београд: Графичко предузеће „Србоштампа“.
• Дурковић–Јакшић, Љубомир. 1970. „О Стевану Хркаловићу.“ Историјски часопис XVI–XVII (1966–67): 109–132.
• Ђ. 1898. „Оцјене и прикази. Милан Ђ. Милићевић: Из својих успомена…“ Босанска вила 6 (XIII): 94.
• Екмечић, Милорад. 1997. „Национална политика Србије према Босни и Херцеговини и аграрно питање (1844–1875).“ У Милорад Екмечић, Радови из историје Босне и Херцеговине XIX века. 25–45. Београд: БИГЗ.
• Екмечић, Милорад. 1997.а. „Мит о револуцији и аустријска политика према Босни, Херцеговини и Црној Гори у време Кримског рата.“ У Милорад Екмечић, Радови из историје Босне и Херцеговине XIX века. 47–118. Београд: БИГЗ.
• Екмечић, Милорад. 1997.б. „Историјски значај устанка у Босни и Херцеговини 1875–1878.“ У Милорад Екмечић, Радови из историје Босне и Херцеговине XIX века. 203–255. Београд: БИГЗ.
• Екмечић, Милорад. 2007. Дуго кретање између клања и орања, Историја Срба у Новом веку 1492–1992. Београд: Завод за уџбенике.
• Живановић, Ђорђе. 1991. „Пољска емиграција и поновни избор Александра Карађорђевића за кнеза 1843. године.“ Годишњак града Београда XXXVIII: 75–102.
• Илијћ Новић, Јоксим. 1847. Лазарица или бој на Косову између Срба и Турака на Видов дан 1389. године од Јоксима Илијћа плем. Новића. Нови Сад: Петар И. Стојановић, књижар.
• Јакшић, Гргур. 1937. „Један ʼПројектʼ српског устанка из године 1862.“ Политика, 1, 2, 3, 4. мај: 8.
• Јакшић, Гргур и Страњаковић, Драгослав. 1939. Српски народ у деветнаестом веку. Београд: Издавачко и књижарско предузеће Геца Кон, а. д.
• Јовановић, Слободан. 1931. „Спољашња политика Илије Гарашанина.“ Српска књижевна задруга 6 (XXXIV): 422–431.
• Карано–Твртковић, Павле. 1840. Србскiи споменицы или старе рисовулѣ, дипломе, повелѣ, и сношения босански, сербски, херцеговачки, далматински, и дубровачки кралѣва, царева, банова, деспота, кнезова, войвода и властелина. часть прва. Бѣоград: Типографia Княжества Сербie.
• К.[араџић] С.[тефановић], Вук. 1849. Ковчежић за историју, језик и обичаје Срба сва три закона. I. Беч: Штампарија Јерменскога манастира.
• Караџић Стеф.[ановић], Вук. 1860. Правителствующiи совѣтъ сербскiи за времена Кара–Ђорђијева или отимање ондашњијех великаша око власти. Беч: Штампарија Јерменскога манастира.
• Кецмановић, Илија. 1954. Баришићева афера, прилог проучавању историје Босне и Херцеговине у првој половини XIX вијека. Сарајево: Научно друштво НР БиХ.
• [Ковачевић, Томо]. 1846. Слово Приликомъ торжествено прославлѣногъ у зданiю Началничества Окружiя Шабачкогъ сяйногъ дана рођеня Нѣгове Свѣтлости Премилостивогъ Господара и Княза, Александра Карађорђевића Пред сакуплѣнымъ млогочисленымъ народомъ Т. Ковачевићемъ 29. Септембра 1846. год. говорено. Печатано трошкомъ Нѣговогъ Высокопреосв. Епископа Шабачкогъ Г. Савве Николаевића. Београд: Княжеско–Србска Кньигопечатньа.
• Ковачевић, Томо. [1865] (1879). Опис Босне и Херцеговине. Друго прегледано и допуњено издање. Београд: Штампарија Н. Стефановића и Друга.
• Крестић, Василије. 1969. Хрватско–угарска нагодба 1868. године. Београд: САНУ.
• Љушић, Радош. 2012. „Предлози Јована Мариновића за решење српског питања 1848. и 1854. године.“ Српске студије 3: 279–311.
• Матасовић, Јосип. 1927. Фојничка регеста. Споменик LXVII. Београд: СКА.
• Милићевић, Ђ. М.[илан]. 1888. Поменик знаменитих људи у српског народа новијега доба. Београд: Српска краљевска штампарија.
• Милићевић, Ђ. М.[илан]. 1897. „Из својих успомена.“ Годишњица Николе Чупића XL (XVII): 1–71.
• Милићевић, Јован. 1973. „О Босни 1848. године“. Историјски гласник 1: 89–110.
• Miхайлович, Еvстаɵie. 1843. Iллѵри и Србльи или прегледъ Народности старосѣдiоца Iллѵрика–и имена, писмена, и начина писаня данашньи Србаля. Нови Сад: Писмены Катарiне Янковића Вдове.
• Новаковић, Стојан. 1865. „Књижевност.“ Вила 23 (I): 287–288; 1866. 20 (II): 328–331.
• Новаковић, Стојан. 1869. Српска библијографија за новију књижевност 1741–1867. Биоград: Државна штампарија.
• Новаковић, Стојан. 1880. „Српске области X и XII века (пре владе Немањине), историјско–географијска студија.“ Гласник Српског ученог друштва XLVIII: 1–151.
• Писарев, А. Ю. и Экмечич, М. 1985. Освободительная борьба народов Боснии и Герцеговины и Россия 1850–1864. документы (ответственные редакторы Ю. А. Писарев, М. Экмечич). Москва: Наука.
• Поповић, Васиљ. 1939. „Брлић и Гарашанин.“ Политика, 6, 7, 8, 9. јануар: 6.
• Поповић, Васиљ. 1949. Аграрно питање у Босни и турски нереди за време реформног режима Абдул Меџида (1839–1861). Београд: САН.
• Поповић, Миливоје. 1940. „Борба Србије за неутралност у Кримском рату.“ Политика, 6, 7, 8, 9. јануар: 16.
• Поповић–Петковић, Радмила. 1973. „Неки подаци о публицистичкој делатности Матије Бана док је стајао на челу београдског Пресбироа (1861–1880).“ Годишњак Града Београда XX: 243–265.
• Раденић, Андрија. 1967. „Документација тајног националног ослободилачког Комитета у Београду 1860–1861.“ Годишњак града Београда XVI: 61–80.
• Радуловић, Јован. 1938. „Први следбеник Вука Караџића у Херцеговини, Јоаникије Памучина.“ Српски књижевни гласник 1 (LIII): 34–46.
• Ристић, Јован. 1940. „Србија и Кримска војна 1852–1856.“ У Ристић, Јован. Историски списи. I. Предговор написао Слободан Јовановић. 69–172. Београд: СКЗ.
• Савић М. Александар. 2021. „Кнежевина Србија и Османско царство (1839–1858).“ Докторска дисертација. Универзитет у Београду: Филозофски факултет.
• Самарџић, Момир. 2011. „Ковачевић, Томо, фрањевац, повереник српске владе (1820–1863)”. Српски биографски речник 5. 146–147. Нови Сад: Матица српска.
• Скерлић, Јован. 1905. „Дружина Младежи Србске.“ Српски књижевни гласник 112 (XV, 6): 427–442.
• Старчевскiй, А.[льберт]. 1844. “Историческiя и географическiя замѣчанiя о Боснiи.“ Журналъ Министерства народнаго просвѣщенiя XLIV: 95–120.
• Стојановић, Душан. 1941. „Религиозна основа Словенофилства.“ Српски књижевни гласник 2 (LXII): 145–151.
• Стојанчевић, Владимир. 1970. „Да ли су босански фрањевци одржавали политичке везе са Србијом пре Гарашаниновог „Начертанија” 1844. године?“ Зборник Филозофског факултета „Споменица Јорја Тадића“ XI (1): 575–589.
• Стојанчевић, Владимир. 1971. Јужнословенски народи у Османском царству од Једренског мира 1829. до Париског конгреса 1856. године. Београд: Издавачко–штампарско предузеће ПТТ.
• Страњаковић, Драг.[ослав]. 1931. „’Начертаније’ Илије Гарашанина.“ Гласник Историског друштва у Новом Саду 3 (IV): 392–418.
• Страњаковић, Драг.[ослав]. 1936. „Политичка пропаганда Србије у југословенским покрајинама 1844–1858.“ Гласник Историског друштва у Новом Саду 24 (IX): 155–179; 25 (IX): 300–315.
• Страњаковић, Драг.[ослав]. 1937. „План Стефана Стефановића о подели европске Турске 1854. године.“ Политика, 1, 2, 3 и 4 мај: 13–14.
• Страњаковић, Драг.[ослав]. 1940. „Србија, привлачно средиште Југословена.“ Српски књижевни гласник 7 (LXI): 508–524.
• Страњаковић, Драг.[ослав]. 1940а. „Босански фрањевци у Србији 1843. и 1844.“ Правда (Ускршњи број). 27, 28, 29 и 30. април
• Тепић, Ибрахим. 1985. „Прилог за биографију Ристе Јеића.“ Годишњак Друштва историчара БиХ XXXVI: 119–139.
• Хевролина, М. Виктория. 2001. „Славянский вопрос в идеях славянофилов конца XIX века.“ У међународни научни скуп Европа и Источно питање (1878–1923), политичке и цивилизацијске промене, ур. Славенко Терзић, 301–308. Београд: Историјски институт САНУ.
• Alaupović, Tugomir. 1907. Ivan Frano Jukić (1818.–1857.). Sarajevo: Zemaljska štamparija.
• [Anonimus]. 1853. Das serbische Volk in seiner Bedeutung für die orientalische Frage und für die europäische Zivilisation. Eine Denkschrift. Leipzig: Verlag von Gustav Maner.
• Arbuthnot, G.[eorge]. 1862. Herzegovina; or Omer Pacha and the Christian Rebels with a brief Account of Servia, its Social, Political, and Financial Condition. London: Longman, Green, Longman, Roberts, & Green.
• Baltić, Jako. 2003. Godišnjak od događaja crkvenih, svietskih i promine vrimena u Bosni. Priredio, latinske i talijanske dijelove preveo, uvod i bilješke napisao dr. fra Andrija Zirdum. Sarajevo, Zagreb: Synopsis.
• Barišić, Rudolf. 2014. „Školovanje klerika Bosne Srebrene na učilištima u Habsburškoj monarhiji 1785.–1843.“ Doktorska disertacija. Sveučilište u Zagrebu: Hrvatski studiji.
• Bataković, T. Dušan. 2014. The Foreign Policy of Serbia (1844–1867) Ilija Garašanin’s Načertanije. Belgrade: Institute for Balkan studies Serbian Academy of Sciences and Arts.
• Berić, Dušan. 1979. „Socijalno–ekonomski položaj stanovništva u Bosni i Hercegovini i društvena kretanja 1848.“ Istraživanja 7: 147–218.
• Bouvet, Francis. 1853. The Turks in Europe: Their Rise and Decadence. In Adrian Gilson, The Czar and the Sultan; or Nicholas and Abdul Medjid: Their Private Lives and Public Actions, to which is added The Turks in Europe: Their Rise and Decadence. by Francis Bouvet. New York: Harper & Brothers, Publishers.
• Ćorić, Boris. 1973. Ivan Franjo Jukić. Sabrana djela. III. izbor i redakcija Boris Ćorić. Sarajevo: Institut za izučavanje jugoslovenskih književnosti, Svjetlost.
• Ćurić, Hajrudin. 1955. „Srbija i Bosna u očima jednog prolaznika 1853 godine (Iz jednog pisma Jovana Stefanovića Vilovskog).“ Живот 4–5: 297–298.
• Deželić st., Velimir. 1925. „Verković i Hrvati Banske Hrvatske.“ Narodna starina IV (11):  205–218.
• Divić, Mato. 1936. „Fra Ivan Frano Jukić.“ Razvitak 10 (III): 293–298.
• Doklestić, Ljubiša. 1981. „Životni put Stjepana Verkovića.“ Radovi 14 (1): 229–358.
• Doklestić, Ljubiša. 1982. „O pokušaju ustanka u Bosni 1840. i o tajnoj politici Gajeva kruga prema Bosni 1843/44.“ Historijski zbornik XXXV: 15–41.
• Doklestić, Ljubiša. 1984. „Prilog istraživanju oslobodilačkih akcija na Balkanu u 40–im godinama XIX stoljeća.“ Historijski zbornik XXXVII (1): 1–30.
• Drljić, Rastko. 1936. „Politički podaci u korespondenciji fra M. Nedić–A. T. Brlić.“ Franjevački vjesnik XLIII: 235–244.
• Drljić, Rastislav. 1943. „Spomenici kulturnoga rada bosanskih franjevaca 1835.–1878., Drugi dio (1855–1878.).“ Glasnik hrvatskih državnih muzeja LV: 293–332.
• Džaja, Mato. 1964. „Anto Kaić–prvi tipograf iz Banja Luke.” Putevi 1: 94–98.
• Ekmečić, Milorad. 1958. „Pokušaji organizovanja ustanka u Bosni 1860–1862. godine.“ Godišnjak Istorijskog društva BiH IX (1957): 73–107.
• Gavranović, Berislav. 1935. Uspostava redovite katoličke hijerarhije u Bosni i Hercegovini 1881 godine (Prilog političkoj historiji Austro–Ugarske Monarhije na Balkanu). Beograd: Seminar za opću historiju novoga vijeka Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
• Gavranović, Berislav. 1956. Bosna i Hercegovina od 1853.–1870. godine. Sarajevo: Naučno društvo BiH.
• Handelsman, Marceli. 1949. Adam Czartorisky. tom II. Warszawa: Nakładem Towarzystwa Naukowego Warszawskiego.
• Horvat, Josip i Ravlić, Jakša. 1956. „Pisma Ljudevitu Gaju”. Građa za povijest književnosti Hrvatske 26: 1–533.
• Jagodić, Miloš. 2016. “Serbian secret organization in eastern Bosnia (1849–1855).” Istraživanja 27: 190–199. doi.org/10.19090/i.2016.27.190–199
• Jelenić, Julijan. 1915. Kultura i bosanski franjevci. II svezak (1780–1878). Sarajevo: „Prva hrvatska tiskara” Kramarić i M. Raguz.
• Jelenić, Julijan. 1925. Pisma Stjepana I. Verkovića Josipu D. Božiću. Posebni otisak iz „Narodne starine“. Zagreb: Tipografija d. d.
• Jelenić, Julijan. 1942. „Spomenici kulturnoga rada bosanskih franjevaca, 1835.–1878., Prvi dio (1835.–1854.).“ Glasnik hrvatskih zemaljskih muzeja u Sarajevu LIII–1941: 125–172.
• Jukić, Frano Ivan. 1957. „Narodne učionice u Bosni.” Korijen 7–8: 39–41.
• Kecmanović, Ilija. 1953. „Ivan Frano Jukić, narodni prosvjetitelj i politički borac.“ Pregled 4 (I): 289–298.
• Kecmanović, Ilija. 1962. „Izveštaji poverenika o prilikama u Bosni od 1848. do 1854.“ Glasnik Arhiva i Društva arhivskih radnika BiH II/II (1962): 251–291.
• Kecmanović, Ilija. 1963. „Srpsko–dalmatinski magazin o Bosni i u Bosni (i Hercegovini)–Doprinos Bosne i Hercegovine Preporodu u Dalmaciji.” Glasnik Arhiva i Društva arhivskih radnika BiH III/III: 65–90.
• Kostrenčić, Marko i Protega, Miljenko. ur. MCMLXII. Enciklopedija Jugoslavije. Tom 5 (Jugos–Mak). Zagreb: Leksikografski zavod FNRJ.
• Krasinski, Valerian. 1853. Montenegro and the Slavonians of Turkey. London: Chapman and Hall.
• Kristić, Augustin. 1943. „Kulturno–privredni dokumenti Hrvata–katolika Bosne.” Glasnik hrvatskih zemaljskih muzeja LIV.–1942: 177–191.
• Kukuljević–Sakcinski, Ivan. 1858. Putovanje po Bosni. Zagreb: Tiskom Narodne tiskarnice Dra. Lj. Gaja.
• Marković, Stipo. 1923. Hrvatske katoličke škole i učitelji u Livnu za turske uprave. Mostar: Tisak hrvatske tiskare.
• Markušić J.[osip] i Škarica, B.[ranko]. 1907. „Život i rad Ivana Frane Jukića, na temelju rukopisa o. Aug. Ćorića.“ Serafinski perivoj 6 (XXI): 81–85.
• Mujadžević, Dino. 2009. „Kovačević, Toma, (Tomo, Josip).“ Hrvatski biografski leksikon. Последњи приступ 9. август 2021. https://hbl.lzmk.hr/clanak.aspx?id=10525
• Neigebaur, F.[erdinand] J.[ohann]. 1851. Die Süd–Slaven und deren Länder in Beziehung auf Geschichte, Cultur und Verfassung. Leipzig: Costenoble & Remmelmann.
• Nikić, Dragoljub. 1987. „Bosna u političkim planovima Srbije s kraja XIX i na početku XX veka.“ Doktorska disertacija. Univerzitet u Beogradu: Fakultet političkih nauka.
• Rački, Fr.[anjo] 1866. „Opis Bosne i Hercegovine od Tome Kovačevića. U Beogradu 1865. Str. VI, 106.“ Književnik III: 156–157.
• Slijepčević, Đoko. 1981. Pitanje Bosne i Hercegovine u XIX veku. Keln: Đoko Slijepčević.
• Stančić, Nikša. 1968–69. „Problem »Načertanija« Ilije Garašanina u našoj historiografiji.“ Historijski zbornik XXI–XXII: 179–196.
• Stančić, Nikša. 1985. „Gajeva klasifikacija južnoslavenskih jezika i naroda u vrijeme nastanka »Kratke osnove horvatsko–slavenskog pravopisanja« iz 1830. godine.” Radovi 18: 69–106.
• Šidak, Jaroslav. 1970. „»Tajna politika« Lj. Gaja i postanak njegovih »Memoranduma« knezu Meternichu 1846–47. (S osobitim obzirom na dva rukopisa F. Zacha o prilikama u Srbiji).“ Arhivski vjesnik 13: 397–434.
• Šljivo, Galib. 1979. „Jedan pogled na istočnu politiku Austrije sredinom XIX vijeka.” Jugoslovenski istorijski časopis 1–2 (XVIII): 83–92.
• Šljivo, Galib. 1990. Bosna i Hercegovina 1849–1853. Banjaluka: Institut za istoriju.
• Šljivo, Galib. 1998. Bosna i Hercegovina 1854–1860. Landshut: Galib Šljivo.
• Šljivo, Galib. 2005. Bosna i Hercegovina 1861–1869. Tešanj: Planjax.
• Šljivo, Galib. 2006. Bosna i Hercegovina 1827–1849. Tešanj: Planjax.
• Teinović, Bratislav. 2015. „Bosanski franjevci između Gaja i Garašanina (1836–1849): suprotnosti dvije nacionalne politike.“ Historijska traganja 16: 31–91.
• Teinović, Bratislav. 2019. „Nacionalno–politički razvoj Bosne i Hercegovine u posljednjem vijeku turske vladavine (1800–1878). Doktorska disertacija. Univerzitet u Banjoj Luci: Filozofski fakultet.
• Začek, Vaclav. 1976. Bosna u tajnim političkim izvještajima Františeka Zacha iz Beograda (1843–1848). Uvod i izbor, Vaclav Začek. Urednik Milorad Ekmečić. Sarajevo: ANU BiH.
• Zvonigradski, Jozo. 1930. „Ponovni dolazak bosanskih franjevaca u Srbiju.“ Franjevački vijesnik 3 (XXXVII): 75–81.
• Žáček, Václav. 1973. „Suradnja Ljudevita Gaja s Františekom Zachom.“ Radovi 3: 139–159.