STRATEŠKI IZAZOVI KOSOVA I METOHIJE

Stanislav S. Stojanović

Veljko Blagojević

Sažetak

Albanci i Srbi su u novijoj istoriji gotovo arhetip neprijateljskih naroda na Balkanu. Evidentno je da su, u istorijskom kontekstu, političke elite oba naroda činili pogrešne strateške procene koje su ugrožavale njihove nacionalne interese. Svaki narod je nastojao da se što povoljnije pozicionira kod velikih sila i time obezbedi veću podršku za sopstvene interese, a na uštrb interesa drugog naroda. Otuda polazna hipoteza ovog rada jeste da su strateške procene političkih elita Srba i Albanaca, stavljene u kontekst problema Kosova i Metohije, koji traje u kontinuitetu od povlačenja turske vlasti sa Balkana, bile neutemeljene i kao takve neprimerene za delotvornu političku akciju. Drugim rečima, one nisu u punoj meri objektivno sagledavale težinu i kompleksnost srpsko-albanskih animoziteta u vezi sa pitanjem odnosa prema prostoru Kosova i Metohije. Kada je reč o srpskoj eliti, nesporno je da ona, pre svega, nije adekvatno procenila strateške domete pada Berlinskog zida i reperkusije toga događaja na međunarodne odnose i sudbinu zajedničke države južnih Slovena na Balkanu. Iz tog ugla posmatrano, može se zaključiti da je to bio jedan od presudnih činilaca u kreiranju dramatičnih okolnosti na Kosovu i Metohiji, čiji smo danas svedoci. Ovde treba posebno napomenuti da su međusobni odnosi Srba i Albanaca do te mere instrumentalizovani od strane spoljnih činilaca da se apstrahovanje njihovih samostalnih spoljnopolitičkih poteza čini u strateškom smislu gotovo opravdanim.

Reference

1. Аврамов Смиља: Међународно јавно право, Академија за дипломатију и безбедност, Београд, 2011.
2. Бакић Хајден Милица: Варијације на тему Балакан, Институт за филозофију и друштвену теорију, Београд, 2006.
3. Борозан Ђорђе: Велика Албанија, порекло – идеје – пракса, Војноисторијски институт, Београд, 1995.
4. Gallis E. Paul, Independent International Commission on Kosovo, Kosovo Report: Conflict, International Response, Lessons Learned, Oxford 2000.
5. Dealder H. Ivo, O’Hanlon Е. Michael: Winning Ugly-NATО War to save Kosovo, Brookings Institute Press, Washigton, 2000.
6. Драшкић Сретен: Европа и албанско питање 1830-1921, Српска књижевна задруга, Београд, 2000.
7. Konatar B. Veselin: „(Ne)Obaveštajne operacije kao akti agresije“, Kultura polisa, god. IX (2012), br. 17.
8. Кривокапић Борис: Актуелни проблеми међународног права, Службени гласник, Београд, 2011.
9. Митровић Љубиша, Стјепановић-Захаријевски Љиљана, “Нације на Балкану измeђу модернизације и ретрадиционализације”, Социолошки годишњак, бр. 3, Социолошко друштво Републике Српске, 2008.
10. Mustakis Futous: German Tracey, Securing Europe – Western interventions towards a new secure community, 2009.
11. Поповић Васиљ: Источно питање – историјски преглед борбе око опстанка Османске царевине у Леванту и на Балкану, Службени лист и Балканолошки институт САНУ, Београд, 1996.
12. Silajdzić Haris: Albanija i SAD kroz arhive Vašingtona, Oslobođenje, Sarajevo, 1991.
13. Степић Миломир, Геополитика – идеје, теорије и концепције, Институт за политичке студије, Београд, 2016.
14. Hajperc Martin: Macchiato diplomatija – Kosovo mrtvi ugao Evrope, Albatros plus, Beograd, 2017.
15. Шушић Славољуб: Геополитички кошмар Бакана, Војноиздавачки завод, Београд, 2004.
16. Yesson Eric: Sending Credible Signals NATO’s Role in Stabilizing Balkan Conflicts. Brussels: NATO/ EAPPC Fellowship, Final Report, 2003.