СРПСКО/ЈУГОСЛОВЕНСКА ДРЖАВОТВОРНА И РАЗБИРАСПАДНА ДИЛЕМА Небески идеали Југославије на тлу неуспеле заједнице

Милош Кнежевић

Сажетак

У раду аутор испитује и тумачи шта је у историјској стварности и менталним представама била Југославија. Полазећи од битних хронотопа југословенске државе, аутор тумачи  астанке и нестанке разних историјских облика југословенске државе у 20. веку. При том се интерпретирају процеси конструкције, деструкције и деконструкције конкретних државних облика у разним историјским етапама. Образац тумачења и разумевања тих процеса аутор означава  као разбираспад који се одвијао у прожетости спољашње  и унутрашње димензије разлагања државе. Будући да су са савременог становништа честе недоумице о историјском смислу југословенске државе, аутор је у контрафактуалном маниру претпоставио ситуације у којима југословенска држава није формирана. Исто тако, аутор се осврнуо и на однос српског политичког, економског, културног и војног интегративног капацитета и управљачког функционисања у односу на вишеструко територијално и демографско увећање које је у југословенску политичку заједницу унело многесупротности и противречности. Напослетку, аутор скцира одговор на питање да лу су савременици, као потомци твораца Југославије, у политичком погледу обазривији и мудрији од своји предака.

Референце

• Антић Чедомир, Српска историја, Вукотић медија, Београд 2013.
• Bakic Jovo, Jugoslavija: razaranje i njegovi tumaci, Službeni glasnik, Beograd, 2011.
• Батаковић Душан, Златна нит постојања. Студије, интервјуи, беседе,, приредио Срђан
• Di Gracija Brado, Zašto je NATO bombardovao Srbiju 1999? Albatros plus, Beograd, 2017.
• Јовановић Б. Јован, „Југословенски покрет“, у Српски конзервативци 1878-1914, приредио Бошко Мијатовић, Catena mundi, Београд, 2017.
• Јовановић Слободан, Историја, политика, демократија, приредио Маринко Б. Вучинић, Catena mundi, Београд, 2018.
• Јовић Борислав, Како су Срби изгубили век. Трагична судбина Срба у заједничкој држави,
• Кнежевић Милош, Парадигма распада. Разлагање државе у огледалу узрочности, Институт за политичке студије, Београд, 2009.
• Кнежевић Милош, „Разузмевање у паноптикуму Великог рата – осврт на тумачење ратне прошлости Србије у историјском и политичком искуству“, зборник Србија и геополитичке
• прилике у Европи 1914. године, уредници Миломир Степић, Љубодраг П. Ристић, Институт за политичке студије, Београд, 2015.
• Крестић Василије, „О интеграцији и дезинтеграцији српског народа“, у Српско питање данас. Други конгрес српских интелектуалаца, Београд, 1994.
• Mamula Branko, Slucaj Jugoslavije, Dan graf i Plus, Beograd, 2014.
• Markovic J. Predrag, Antic Cedomir, Alternativna istorija Srbije, Nedeljnik, Beograd, 2016.
• Milosavljevic Olivera, „Ideologija ili Jugoslavija“, str. 334, Stvaranje i razaranje Jugoslavije, Društvo za istinu o antifašistickoj i narodnooslobodilackoj borbi u Jugoslaviji, Beograd,1996.
• Oro Svetozar, „O ulozi spolјnjeg i unutrašnjeg faktora u razbijanju SFRJ“, u Stvaranje i razaranje Jugoslavije, Društvo za istinu o antifašistickoj i narodnooslobodilackoj borbi u Jugoslaviji, Beograd,1996.
• Рашуо Боривој, Чему више Југославија, Терсит, Београд, 1996.
• Stojanovic Svetozar, Propast komunizma i razbijanje Jugoslavije, „Filip Višnjic“, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Beograd, 1995.
• Стругар Владо, Југославија на стрмини Европе, Просвета, Београд, 2014.
• Трговчевић Љубинка, Научници Србије и стварање Југославије, 1914-1920, Народна књига – СКЗ, Београд, 1987.
• Умељић Владимир, Балкански гамбити Ватикана, Catena mundi, Београд, 2018.
• Црњански Милош, О национализму и српском становишту, приредио Бошко Обрадовић, Catena mundi, Београд, 2014.
• Ћоровић Владимир, Историја Срба, трећи део, БИГЗ, Београд, 1989.