SRPSKO DRUŠTVO I GLOBALIZACIJA: IZMEĐU KULTURNOG I POLITIČKOG IDENTITETA

Vesna Trifunović

Sažetak

Društva u tranziciji upućena su na traženje spoljašnje podrške za uspostavljanje unutrašnjeg reda. Ovim društvima je potrebno izvesno vreme za razvoj novih sopstvenih političkih struktura, a do tada ona su upućena na traženje spoljašnje podr­ške zarad unutrašnjeg stabilizovanja. U perspektivi novog svetskog poretka, kao i u prethodnim epohama, oslanjanje na podršku drugih ima svoju cenu koštanja: od društava koja se oslanjaju na druge se, često, zahteva da ne postupaju u skladu sa pretpostavkama sopstvenog postojanja. Polaganjem prevelikih nada u model zajednice država, poput Evropske Unije, i deetatizaciju privrede i prostora, kao procesa koji će dovesti do povezivanja na globalnom nivou, države/društva u tranziciji su neoprezno izgubile jedan deo svoje moći, što može biti uvod u proces njihovog raspadanja. Stvaranjem protektorata i tzv. mandatskih oblasti, kao posledice delovanja spoljašnjeg faktora na teritoriji država/društava u tranziciji, dolazi do razgrađivanja stabilne državnosti, čiji je izraz i gubljenje kulturne samosvojnosti. Osetljiva linija veze između globalnog državnog prosto­ra i njegovog dela koji ima karakter mandatske oblasti zahteva sveobuhvatno osiguranje, pre svega, snažnu kulturnu akciju koja će omogućiti zadržavanje kulturnog i verskog identiteta etničko-kulturnih grupa na celokupnoj teritoriji. Iz ugla Evropske povelje o pravima kulturna prava su na ovim teritorijama zagarantovana i utoliko više iznenađuje inicijativa nekih zemalja članica Evropske unije (jun, 2011) da se srpsko kulturno nasleđe, reč je o srednjovekovnim manastirima Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i Metohiji, preotme iz riznice srpskog kulturnog nasleđa i, posredovanjem UNESKO proglasi za baštinu kulture kojoj ne pripada tzv. kosovske (albanske). Iznenađuje, istovremeno, nepostojanje kontinuirane globalne državne politike koja bi bila usmerena na predstavljanje i očuvanje srpskog kulturnog nasleđa sopstvenoj i svetskoj javnosti to bi bio snažan dopri­nos uspostavljanju unutrašnjeg reda u srpskom društvu.

Reference

1. Billet Jaak, Maddens Bart, Beerten Roeland, „National Identity and Attitude to­ward Foreigners in Multinational State: A Replication”, Political Psychology, International Society of Political Psychology, бр. 2/2003.
2. Burke J. Peter, „Identity Change’’, Social Psychology Quarterly, American Socio­logical Association, JSTOR, бр 1/2006.
3. Гавриловић Данијела, „Динамика идентитета на Балкану’’, Квалитет међуетничких односа и култура мира на Балкану (приредили: Драгољуб Б. Ђорђевић, Драган Тодоровић), Филозофски факултет у Нишу, Ниш, 2008.
4. Гаћиновић Радослав, ,,Национални идентитет и безбедност модерне државе’’, Наука, безбедност и полиција, Криминалистичко полицијска академија, 1/2011.
5. Konerton Pol, Kako društva pamte, Samizdat B92, Beograd, 2002.
6. Majer Tomas, Identitet Evrope: jedinstvena duša Evropske unije?, Službeni glasnik, Beograd, 2009.
7. Мандер Џери, Голдсмит Едвард, Глобализација: аргумент против, Clio, Београд, 2003.
8. Милошевић Ђорђевић Јасна, ,,Значење националног идентитета’’, Политичка ревија, Институт за политичке студије, Београд, бр. 1/2002.
9. Митровић Љубиша, Транзиција у периферни капитализам: огледи из социологије глобалних и регионалних промена, Институт за политичке студије, Београд, 2009.
10. Секулић Исидора, Балкан, Алеф, Београд, 2003.
11. Стојадиновић Миша, ,,Национални идентитет у доба глобализације’’, Српска политичка мисао, Институт за политичке студије, Београд, бр. 2/2011.
12. Стојадиновић Миша, Дејана Вукчевић, „Проблем очувања идентитета на Балкану’’, Национални интерес, Институт за политичке студије, Београд, бр. 1/2011.
13. Суботић Момчило, ,,Национални идентитет у процесу глобализације пример Буњеваца’’ Политичка ревија, Институт за политичке студије, Београд, бр. 1