СРПСКИ НАРОДОНОСНИ СЛОЈ У САВРЕМЕНОЈ РЕПУБЛИЦИ СЕВЕРНА МАКЕДОНИЈА (ТЕРИТОРИЈА СТАРЕ СРБИЈЕ И МАКЕДОНИЈЕ)

Јован Пејин

Сажетак

У раду је приказан историјски пресек друштвених, војних, етничких, те политичких прилика на простору југоисточне Европе, тј. Балкана, прецизније на простору Старе Србије и Македоније, дела данашње Бугарске, Турске и суседних области. Праћен је историјски ток дугог трајања, од преднемањићког периода до Балканских ратова 1912/1913. године. Посебна пажња посвећена је српском народносним слоју на простору Старе Србије и Македоније, који данас покрива територију Северне Македоније. У раду су наведени главни историјски догађаји који Србе и њихову државу повезују са овим простором, а ту се пре свега помиње српски народ, односно српски народносни слој, као и важни догађаји који говоре о историји српске државности, као што је чињеница да је српски краљ Милутин за српску престоницу изабрао Скопље, као и да се Душан у Скопљу крунисао за српског цара 1346. године. Посебна пажња посвећена је приказу борбе Срба и Бугара који су након добијања егзархата (1870) интензивно радили на бугаризацији ових српских простора уз примену терора, насиља и убистава виђенијих српских свештеника и људи из народа.

Референце

• Архив Србије, Кнежева канцеларија, ХV, 2250/1833.
• Марковић, Владимир. 1918. Јесу ли средњевековни Срби сматрали Македонију Бугарском. Крф
• Митровић, Д. Јеремија. 1989. Народоносна свест Срба. Београд.
• Ћоровић, Владимир. 1989. Историја Срба, књ. 1. Београд.
• Ћоровић, Владимир. 1989а. Историја Срба, књ.3, Београд
• Споменица двадесетогодишњице ослобођења Јужне Србије 1912-1937. Скопље 1937
• Стојанчевић, Владимир. 1971. Јужнословенски народи у османском царству од Једренског мира 1829, до Париског мира 1856. Београд
• Стојанчевић, Владимир. 1988. Србија и Бугарска 1804-1878. Београд: Просвета.
• Balcanicus. 1913. Срби и Бугари у Балканском рату. Београд