РУСКА СПОЉНА ПОЛИТИКА И СРБИЈА - ЧЛАНЦИ
СРБИЈА НА ЗАПАДНО-ИСТОЧНОЈ ВЕТРОМЕТИНИ – Српска политика између вестернизма и русофилије
Сажетак
Принципијелни руски став поводом неразрешеног проблема статуса Косова и Метохије помаже Србији у њеним дипломатским напорима да мирним и правним путем реинтегрише Покрајину у свој државни састав. Али, руска подршка Србију ставља пред тежак задатак профилисања властите спољнополитичке оријентације и прецизирања сопственог геополитичког положаја. Под претпоставком изостанка руске подршке српским реинтеграционим напорима поводом КиМ, српске тежње ка евроатлантским интеграцијама би вероватно биле снажније оправдаване. Овако, руска подршка Србији гради нову ситуацију у којој проалбански настројене западне земаља оспоравају базичне српске тежње, а Русија те тежње подржава. Са Русијом у дипломатској позадини и на отвореној међународној сцени, Србија више није усамљена земља без саговорника, партнера и савезника. Русија поводом проблема Косова несумњиво пружа подршку Србији, али наизглед истоветан српско/руски став тим поводом није у потпуности лишен извесних недоумица. То се, пре свега, односи на потребу српске стране да што боље разазна констелацију стварних пријатеља и противника иреалних могућности збирне „и-и политике“, коју очитава слоган „И Европа, и Косово“. Уз то, руска подршка Србији очигледно захтева и одређени напор српске стране у праћењу и придржавању начела међународног права и политичког морала на висини оних стандарда које је поставила Русија у путиновској етапи обнове глобалне моћи и повећаног утицаја у Европи и на Балкану. Наречени напор је исказан у слогану-препоруци да „Руси не могу бити већи Срби од Срба“, или, да би „Срби, свакако, требало да буду већи Срби од Руса!“