СРБИЈА И „ЗАПАДНИ БАЛКАН“ – Спорна западност Западног Балкана

Милош Кнежевић

Сажетак

У раду je испољена критичка тежња пропитивања хронотопа помодне и непоткрепљене дипломатске формулације „Западни Балкан“. Аутор се обраћа елементима кованице Запад и Балкан у историјском контексту њиховог настанка и начина савременог препознавања. Промишљањем и предочавањем сигнатура Запада настаје плурална ниска различито схваћених запада у проблематичном јединству појаве и појма Запад. Тако се у перцептивном и дескриптив­ном низу указују: западна Србија, западни српски простор, западни простори у Републици Српској, западни делови некадашње Југославије, западни део Балканског полуострва, западна Европа, Америка као оличење Запада, Евроамерика као оличење Запада, Русија на глобалном западу, глобални Запад, тотални Запад и, најзад, стање света после могућег замирања Запада. У приступу балканском простору аутор запажа две особине топоса Србије и српског простора. Прва je географски детерминизам који се у конфликтним историјским дешавањима преображава у географски фатализам неповољног, штавише уклетог места бивања. Друга особина је прометност места саздања државе, или, прављење „куће на царском друму“. Аутор даље наводи и анализира пет имена за простор овдашњег обитавања: Интермаријум (међуморје), Југоисточна Европа, Балканско полуострво, Балкан и Европски Блиски Исток. Анализом сваког од употребљаваних назива, то јест појаве и појма понаособ, аутор установљава конфузну и манипулативну вишезначност. Констатацијом дa ce својеврсном геополитичком семантизацијом путем разименовања u преименовања овладава потчињеним просторима, аутор у закључку доспева до стварних и могућих значења испитиване кованице „Западни Балкан“. Истичући потребу успостављања реалгеографије уместо реалполитике, у завршном делу рада аутор наводи петнаестак могућих значења просторне одреднице „Западни Балкан“ за коју, напослетку, мисли да у својој дипломатској експресији и геополитичкој манипулативности не исказује довољно уверљиву географску утемељеност.

Референце

1. Дедијер Владимир, Интересне сфере, Просвета, Београд, 1980.
2. Бекер Јоахим, Комлози Андреа, Границе у савременом свету. Зоне, линије, зидине у историјском поређењу, „Филип Вишњић“, Београд, 2005.
3. Гентилини Фернандо, Недокучиви Балкан. Сентиментално путовање од Приштине до Брисела, Хиспериаеду, Београд, 2008.
4. Гервас Стела, Росе Франсоа, Места Европе. Митови и границе, XX век, Београд, 2010.
5. Деспотовић Љубиша, Српска геополитичка парадигма. Прилози за заснивање примењене геополитике, Каирос Сремски Карловци, Нови Сад, 2012.
6. Драгић Предраг Кијук, Атлантократија као језуитски идеал, Ривел Ко, Београд, 2006.
7. Екмечић Милорад, Србија између Средње Европе и Европе, Политика, Београд, 1992.
8. Екмечић Милорад, Између клања и орања. Историја Срба у новом веку (1492-1992), Евро-Ђунти, Београд, 2010.
9. Занини Пјеро, Значење границе. Природна, историјска и духовна одређења, Клио, Београд, 2002.
10. Калајић Драгош, Издана Европа, Југославија публик, Београд, 1994.
11. Кнежевић Милош, Балканска пометња, ДП „Ђуро Са­лај“, Београд, 1996.
12. Кнежевић Милош, Европа иза лимеса, Слободна књига, Београд, 2001.
13. Кнежевић Милош, Моћ Запада. Нова стара Европа 1, Мали Немо, Панчево 2005.
14. Кнежевић Милош, Евроскетпицизам, Заслон, Београд, 2008.
15. Кнежевић Милош, Мозаик геополитике. Идентиет – транзиција – српско питање, Институт за политичке студије, Београд, 2008.
16. Лазаревић Радак Сања, На границамна Оријента, Ма­ли Немо, Панчево, 2011.
17. Лонгворд Филип, Стварање Источне Европе. Од праисторије до посткомунизма, Клио, Београд, 2002.
18. Мазовер Марк, Балкан. Кратка историја, Александрија прес, Београд, 2003.
19. Мајер Томас, Идентитет Европе. Јединствена душа Европске уније?, Албатрос плус Службени гласник, Београд, 2009.
20. Марковић Светозар, Србија на Истоку, БИЕЗ, Београд, 1973.
21. Мастанк Томаж, Европа: ucmopuja политтког појма, Центар за медије и комуникације Београдски круг, Београд, 2007.
22. Митровић Љубиша, Балкан. Граница и мост међу народима, Завод за уџбенике и наставна средства, Бе­оград, 2000.
23. Нојман Ивер, Употреба другог. „Исток“ у формирању европског идентитета, Службени гласник Бе­оградски центар за безбедносну политику, Београд, 2011.
24. Норис Дејвид, Балкански мит. Питање идентитета и модерности, Геопоетика, Београд, 2002.
25. Петровић Зоран Пироћанац, Мали појмовник геополи­тике, ИПС Центар за геополитичке студије „Југоисток“, Београд, 2004.
26. Саид Едвард, Оријентализам, Библиотека XX век, Београд, 2000.
27. Самарџић Слободан, Европска унија као модел наднационалне заједнице, ИЕС Фондација Фридрих Еберт, Београд, 1998.
28. Степић Миломир, У вртлогу балканизације. Политичко-географски положај фрагментираности српских земааља, Јавно предузеће Службени лист СРЈ, Београд, 2001.
29. Степић Миломир, Српско питање – геополитичко пи­тање, Јантар група, Београд, 2004.
30. Стојановић Трајан, Балканска цивилизација, Центар за геопоетику, Београд, 1995.
31. Тодорова Марија, Имагинарни Балкан, Библиотека XX век Књижара Круг, Београд, 2006.
32. Хантингтон Самјел, Сукоб цивилизација и преобликовапе светское поретка, ЦИД, Подгорица Романов, Бања Лука, 2000.
33. Хофбауер Ханс, Проширење ЕУ на Исток. Од Drang nach Osten до периферије ЕУ интеграције, „Филип Вишењић“, Београд, 2004.
34. Цвијић Јован, Балканско полуострво, Београд
35. Шушић Славољуб, Балкански геополитички кошмар, Војна књига, Београд, 1995.
36. Балкан у процесу евроинтеграције, зборник, Филозофски факултет Центар за социолошка истраживања, Ниш 2008.
37. Геополитичка стварност Срба, Институт за геополитичке студије, Беиоград, 1997.
38. Европа и западни Балкан после великог проширења, зборник, ИЕС, Београд, 2005.
39. Европа и распад Југославије, зборник, ИЕС, Београд, 1995.
40. Европа и Срби, зборник, Историјски институт САНУ Православна реч, Нови Сад, Београд, 1996.
41. Идентитет и политика, зборник уредио Фурио Черути, Политичка култура, Накладно истраживачки за­вод, Загреб, 2006.
42. Основни приницпи разграничења држава, зборник, Војногеографски институт, Београд, 1994.
43. Србија и Европа, зборник, уредник Милош Кнежевић, ДК „Студентски град“, Београд, 1996.