Tema broja

KRITIKA POJMA ZAPADNI BALKAN

SRBIJA I „ZAPADNI BALKAN“ – Sporna zapadnost Zapadnog Balkana

Sažetak

U radu je ispoljena kritička težnja propitivanja hronotopa pomodne i nepotkrepljene diplomatske formulacije „Zapadni Balkan“. Autor se obraća elementima kovanice Zapad i Balkan u istorijskom kontekstu njihovog nastanka i načina savremenog prepoznavanja. Promišljanjem i predočavanjem signatura Zapada nastaje pluralna niska različito shvaćenih zapada u problematičnom jedinstvu pojave i pojma Zapad. Tako se u perceptivnom i deskriptiv­nom nizu ukazuju: zapadna Srbija, zapadni srpski prostor, zapadni prostori u Republici Srpskoj, zapadni delovi nekadašnje Jugoslavije, zapadni deo Balkanskog poluostrva, zapadna Evropa, Amerika kao oličenje Zapada, Evroamerika kao oličenje Zapada, Rusija na globalnom zapadu, globalni Zapad, totalni Zapad i, najzad, stanje sveta posle mogućeg zamiranja Zapada. U pristupu balkanskom prostoru autor zapaža dve osobine toposa Srbije i srpskog prostora. Prva je geografski determinizam koji se u konfliktnim istorijskim dešavanjima preobražava u geografski fatalizam nepovoljnog, štaviše ukletog mesta bivanja. Druga osobina je prometnost mesta sazdanja države, ili, pravljenje „kuće na carskom drumu“. Autor dalje navodi i analizira pet imena za prostor ovdašnjeg obitavanja: Intermarijum (međumorje), Jugoistočna Evropa, Balkansko poluostrvo, Balkan i Evropski Bliski Istok. Analizom svakog od upotrebljavanih naziva, to jest pojave i pojma ponaosob, autor ustanovljava konfuznu i manipulativnu višeznačnost. Konstatacijom da ce svojevrsnom geopolitičkom semantizacijom putem razimenovanja u preimenovanja ovladava potčinjenim prostorima, autor u zaključku dospeva do stvarnih i mogućih značenja ispitivane kovanice „Zapadni Balkan“. Ističući potrebu uspostavljanja realgeografije umesto realpolitike, u završnom delu rada autor navodi petnaestak mogućih značenja prostorne odrednice „Zapadni Balkan“ za koju, naposletku, misli da u svojoj diplomatskoj ekspresiji i geopolitičkoj manipulativnosti ne iskazuje dovoljno uverljivu geografsku utemeljenost.

Ključne reči:

Reference

    1. Дедијер Владимир, Интересне сфере, Просвета, Београд, 1980.
    2. Бекер Јоахим, Комлози Андреа, Границе у савременом свету. Зоне, линије, зидине у историјском поређењу, „Филип Вишњић“, Београд, 2005.
    3. Гентилини Фернандо, Недокучиви Балкан. Сентиментално путовање од Приштине до Брисела, Хиспериаеду, Београд, 2008.
    4. Гервас Стела, Росе Франсоа, Места Европе. Митови и границе, XX век, Београд, 2010.
    5. Деспотовић Љубиша, Српска геополитичка парадигма. Прилози за заснивање примењене геополитике, Каирос Сремски Карловци, Нови Сад, 2012.
    6. Драгић Предраг Кијук, Атлантократија као језуитски идеал, Ривел Ко, Београд, 2006.
    7. Екмечић Милорад, Србија између Средње Европе и Европе, Политика, Београд, 1992.
    8. Екмечић Милорад, Између клања и орања. Историја Срба у новом веку (1492-1992), Евро-Ђунти, Београд, 2010.
    9. Занини Пјеро, Значење границе. Природна, историјска и духовна одређења, Клио, Београд, 2002.
    10. Калајић Драгош, Издана Европа, Југославија публик, Београд, 1994.
    11. Кнежевић Милош, Балканска пометња, ДП „Ђуро Са­лај“, Београд, 1996.
    12. Кнежевић Милош, Европа иза лимеса, Слободна књига, Београд, 2001.
    13. Кнежевић Милош, Моћ Запада. Нова стара Европа 1, Мали Немо, Панчево 2005.
    14. Кнежевић Милош, Евроскетпицизам, Заслон, Београд, 2008.
    15. Кнежевић Милош, Мозаик геополитике. Идентиеттранзицијасрпско питање, Институт за политичке студије, Београд, 2008.
    16. Лазаревић Радак Сања, На границамна Оријента, Ма­ли Немо, Панчево, 2011.
    17. Лонгворд Филип, Стварање Источне Европе. Од праисторије до посткомунизма, Клио, Београд, 2002.
    18. Мазовер Марк, Балкан. Кратка историја, Александрија прес, Београд, 2003.
    19. Мајер Томас, Идентитет Европе. Јединствена душа Европске уније?, Албатрос плус Службени гласник, Београд, 2009.
    20. Марковић Светозар, Србија на Истоку, БИЕЗ, Београд, 1973.
    21. Мастанк Томаж, Европа: ucmopuja политтког појма, Центар за медије и комуникације Београдски круг, Београд, 2007.
    22. Митровић Љубиша, Балкан. Граница и мост међу народима, Завод за уџбенике и наставна средства, Бе­оград, 2000.
    23. Нојман Ивер, Употреба другог. „Исток“ у формирању европског идентитета, Службени гласник Бе­оградски центар за безбедносну политику, Београд, 2011.
    24. Норис Дејвид, Балкански мит. Питање идентитета и модерности, Геопоетика, Београд, 2002.
    25. Петровић Зоран Пироћанац, Мали појмовник геополи­тике, ИПС Центар за геополитичке студије „Југоисток“, Београд, 2004.
    26. Саид Едвард, Оријентализам, Библиотека XX век, Београд, 2000.
    27. Самарџић Слободан, Европска унија као модел наднационалне заједнице, ИЕС Фондација Фридрих Еберт, Београд, 1998.
    28. Степић Миломир, У вртлогу балканизације. Политичко-географски положај фрагментираности српских земааља, Јавно предузеће Службени лист СРЈ, Београд, 2001.
    29. Степић Миломир, Српско питање – геополитичко пи­тање, Јантар група, Београд, 2004.
    30. Стојановић Трајан, Балканска цивилизација, Центар за геопоетику, Београд, 1995.
    31. Тодорова Марија, Имагинарни Балкан, Библиотека XX век Књижара Круг, Београд, 2006.
    32. Хантингтон Самјел, Сукоб цивилизација и преобликовапе светское поретка, ЦИД, Подгорица Романов, Бања Лука, 2000.
    33. Хофбауер Ханс, Проширење ЕУ на Исток. Од Drang nach Osten до периферије ЕУ интеграције, „Филип Вишењић“, Београд, 2004.
    34. Цвијић Јован, Балканско полуострво, Београд
    35. Шушић Славољуб, Балкански геополитички кошмар, Војна књига, Београд, 1995.
    36. Балкан у процесу евроинтеграције, зборник, Филозофски факултет Центар за социолошка истраживања, Ниш 2008.
    37. Геополитичка стварност Срба, Институт за геополитичке студије, Беиоград, 1997.
    38. Европа и западни Балкан после великог проширења, зборник, ИЕС, Београд, 2005.
    39. Европа и распад Југославије, зборник, ИЕС, Београд, 1995.
    40. Европа и Срби, зборник, Историјски институт САНУ Православна реч, Нови Сад, Београд, 1996.
    41. Идентитет и политика, зборник уредио Фурио Черути, Политичка култура, Накладно истраживачки за­вод, Загреб, 2006.
    42. Основни приницпи разграничења држава, зборник, Војногеографски институт, Београд, 1994.
    43. Србија и Европа, зборник, уредник Милош Кнежевић, ДК „Студентски град“, Београд, 1996.
PERIODIKA Nacionalni interes 3/2012 УДК 911.3:327(497-15)(497.11) 35-82
ç