Izaberi jezik:
Tema broja

EVROPSKE SILE I SRBIJA U VELIKOM RATU

SRBIJA I SRPSKE ZEMLJE STO GODINA POSLE VELIKOG RATA

Sažetak

U članku autor ukazuje na geopolitičku sličnost položaja Srbije i srpskih zemalja danas sa položajem pred Prvi svetski rat. U radu je analizirana Niška deklaracija koja je umesto srpskog koncepta („ma­lo“ rešenje) preuzela jugoslovenski koncept („veli­ko“ rešenje) u posleratnom uređenju države. Autor u radu ukazuje na nedovoljnu promišljenost srpske društvene i političke elite u njenom opredeljenju za državnu zajednicu sa dojučerašnjim neprijateljima, katoličkim Slovencima i Hrvatima. Osnovna teza na kojoj autor insistira jeste: ako je stvaranje prve jugoslovenske države bilo neminovno i van domašaja Srba, tj. ako je to akt spoljnih zapadnih sila, onda je tu državu trebalo urediti na federativnoj ili konfederativnoj osnovi, što su zagovarali kako strani činioci tako i hrvatski i slovenački predstavnici iz Jugoslovenskog odbora, kako bi Srbi obeležili svoj istorijski i etnojezički prostor. Granica te srpske države prostirala bi se daleko na zapad, i na taj način izbegla sva docnija sporenja i genocidna stradanja Srba od strane Hrvata i njihove monstruozne države. Ovaj koncept je bilo moguće primeniti sve do početka 1930-ih godina, tj. do pojave Hitlera i nacizma, kad su Hrvati internacionalizovali tzv. hrvatsko pitanje. Dalje u tekstu autor prezentuje položaj Srbije i Srba u drugoj federalizovanoj Jugoslaviji, „državi ravnoteže“, u kojoj je federalizacija izvršena konstruisanjem novih nacija i njihovih država iz srpskog etnojezičkog supstrata. Brozov geopolitički i etnoinženjering prihvatile su zapadne sile: Vati­kan, Nemačka i SAD, inicirale i pomogle razbijanje jugoslovenske države, te ozakonile stvaranje satelitskih antisrpskih državica i izvršile otimanje Kosova i Metohije od Srbije, svodeći Srbiju na puku „rezidualnu tvorevinu“. Srpska DOS-ovska vlast kao i vladajuća koalicija oko SNS-a trasira evroatlantsku geopolitičku paradigmu, a dokazanom istorijskom savezniku Rusiji i prijateljskom ruskom narodu obraća se samo u veli­koj nevolji, najčešće, da paradoks bude veći, tražeći pomoć na putu učlanjenja u EU.

Ključne reči:

Reference

    1. Видовић Жарко, Суочење православља са Европом, Светигора, Цетиње 1997.
    2. Гускова Јелена, Правда, Балкан прес д.о.о. Бијељина, 7. мај 2007.
    3. Ђуретић Веселин, Српска беспућа двадесетог века. Косово и Метохија између белосветских манипулација и српске националне полити­ке ‘на парче‘, СРС, Београд, 2006.
    4. Медведев Рој, Путин. Повратак Русије, Компанија Новости, Београд, 2007.
    5. Милинчић Љубинка, Владимир Путин. Моја битка за Косово, Софос 2007.
    6. Милошевић Зоран, Путинова политика, ИПС, Београд, 2007.
    7. Петровић Драган, Русија на почетку 21. века, Прометеј Нови Сад, ИПС Београд, 2007.
    8. Петровић Драгољуб, „Стварни ефекти заједничких ратова Русије и Србије кроз 19. и 20. век“, Српска слободарска мисао, бр. 3, 2006, СРС, Београд, 2006.
    9. Поповић Ненад, „Оптимиста са покрићем“, Правда, 16. фебруар 2008.
    10. Суботић Момчило, „Русија и савремено српско питање с посебним освртом на Космет“, у: Русија и Балкан: питања сарадње и безбедности, приредио Зоран Милошевић, Институт за политичке студије, Београд, 2008.
    11. Суботић Момчило, „Српска политика на парче’ или недостатак на­ционалне идеје“, у: Српско питање на Балкану, приредио Момчило Суботић, Институт за политичке студије, Београд, 2013.
    12. Терзић Славенко, „Русија и српска револуција (1804-1815)“, у: Евро­па и Српска револуција 1804, Платонеум, Нови Сад, 2004.
PERIODIKA Politička revija 4/2014 УДК 327::911.3(497.11)“1914:2014“ 27-41
ç