СПРОВОЂЕЊЕ ИНФАМНОГ ПЛАНА МЕРА ЗА РЕШЕЊЕ ПРОБЛЕМА РУСИНА-УКРАЈИНАЦА У СРБИЈИ

Михајло Фејса

Сажетак

Иако је Комисија за елиминацију расне дискриминације (CERD), још 2006. године изразила „забринутост због одсуства официјелног признавања русинске националне мањине упркос њеним посебним етничким карактеристикама”, Украјина до данас није признала Русине као националну мањину. За разлику од свих држава света у којима живе Русини, само Украјина се још увек држи свог Плана мера за решење проблема Русина-Украјинаца из 1996. године којим се, између осталог, налаже Националној академији наука Украјине и Министарству образовања Украјине (а отуд и Амбасади Украјине у Србији) да „реализују школски систем са постепеним широким развијањем етничких, лингвистичких, културних и политичких аспеката историје Русина-Украјинаца Закарпатја као недељивог, историјског дела украјинског етноса.” Русинске организације (првенствено Матица Русинска и КПД ДОК) континуирано објашњавају намеру и политичку манипулацију Савеза Русина Украјинаца Србије (СРУС) и очекују од својих државних власти да се са становишта чувара уставних решења, с позивом на Повељу ОУН и релевантне међународне конвенције јавно дистанцирају у односу на активност Украјине и деловање СРУС-а, кога подржава. Аутор у раду указује на неколико актуелних случајева примене дотичног инфамног плана.

Референце

• Любомир, Белей. 2015. „Словиньскъ ѩзыкъ: народженя та життя мертвої мови.” U Zbornik radova Međunarodne konferencije Uticaj porodice na formiranje kreativne ličnosti, ur. Mirjana Milankov i Julijan Tamaš, 187–308. Novi Sad: Filozofski fakultet.
• Досталь, М. Ю. 2010. „Борьба закарпатских русинов за свою автономию в постсоветский период.” В Русины Карпатской Руси: Проблемные вопросы истории и современность, ред. Эдуард А. Попов, 210–217. Новочеркасск: Лик.
• Дражович, Биляна. 2018. Етнолинґвистична виталносц руского язика у Сербиї. Нови Сад: Завод за културу войводянских Руснацох.
• Дуличенко, Александр Д., и Мотоки Номати, ред. 2018. Славянская микрофилология. Sapporo: Slavic-Eurasian Research Center, Hokkaido University.
• Каменїцки, Юлиян, ред. 1994. Руски календар 1994. Нови Сад: НВУ Руске слово.
• Костельник, Г. 1975. Проза. Нови Сад: Руске слово.
• Кочиш, Микола М. 1978. Линґвистични роботи. Нови Сад: Руске слово.
• Медєши, Гелена. 2008. Язик наш насущни. Нови Сад: Дружтво за руски язик, литературу и културу.
• Медєши, Гелена. 2012. З червеним подцагнуте. Нови Сад: Дружтво за руски язик, литературу и културу.
• Медєши, Гелена. 2013. З червеним прецагнуте. Нови Сад: Дружтво за руски язик, литературу и културу.
• Медєши, Гелена. 2014. З червеним виправене. Нови Сад: Дружтво за руски язик, литературу и културу.
• Медєши, Гелена. 2017. З червеним дописане. Нови Сад: Дружтво за руски язик, литературу и културу.
• Милошевић, Зоран. 2009. „Русини у Србији: прилог проучавању русинске политике у Србији.” Политичка ревија, 22 (4): 225–234.
• Мойсієнко, Віктор. 2018. „Мікрофілологія чи діалектологія? Славянская микрофилология, ред. Александр Д. Дуличенко, и Мотоки Номати.” Славистикa ХХII (2): 283–288.
• Паук, В. И. 2010. „Украинский государственный ʼПлан мероприятий по ришению проблем русинов-украинцовʼ – спланированный геноцид русинов в XXI столетии”, 254–262. В Русины Карпатской Руси: Проблемные вопросы истории и современность, ред. Эдуард А. Попов. Новочеркасск: Лик.
• Рамач, Јанко. 2007. Русини у Јужној Угарској (1745–1918). Нови Сад: ВАНУ.
• Рамач, Юлиян. 2002. Ґраматика руского язика. Београд:  Завод  за  уџбенике  и  наставна  средства.
• Рамач, Юлиян, Оксана Тимко-Дїтко, Гелена Медєши, и Михайло Фейса. 2010. Руско-сербски словнїк / Русинско-српски речник. Нови Сад: Универзитет у Новим Садзе ‒ Филозофски факултет ‒ Катедра за руски язик и литературу, Завод за културу войводянских Руснацох.
• Суботић, Момчило. 2018. „Русини и Украјинци у Војводини”. Политичка ревија 56 (2): 45‒70.
• Суляк, Сергей Й. 2010. „Русины: уроки трагической истории.” В Русины Карпатской Руси: Проблемные вопросы истории и современность, ред. Эдуард А. Попов, 11–48. Новочеркасск: Лик.
• Тамаш, Јулијан. 1984. Русинска књижевност, история и статус. Нови Сад: Матица српска.
• Тамаш, Юлиян. 1996. „Улога Русинох у европскей цивилизациї”. У: Руснаци / Русини 1745–1995, ред. Юлиян Тамаш, и Славко Сабо, 331–346. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства; Нови Сад: Филозофски факултет.
• Тамаш, Юлиян. 1997. История рускей литератури. Београд: Завод за издавање уџбеника и наставна средства.
• Тамаш, Јулијан. 2005. „Русинска и украјинска национална мањина у Србији: синхронија и телеологија.” У Књига резимеа са Међународног научног скупа Положај националних мањина у Србији, САНУ, 24–26. новембра 2005, 34–35. Београд: Српска академија наука и уметности – Међунационални одбор за проучавање националних мањина и људских права.
• Фејса, Михајло. 2005. „Положај русинске националне мањине.” У Књига резимеа са Међународног научног скупа Положај националних мањина у Србији, САНУ, 24–26. новембра 2005, 36–38. Београд: Српска академија наука и уметности – Међунационални одбор за проучавање националних мањина и људских права.
• Фейса, Михайло, ред. 2006. Русини/Руснаци/Ruthenians (1745–2005), I. Нови Сад: Филозофски факултет – Одсек за русинистику, ИК Прометеј, КПД ДОК.
• Фейса, Михайло, ред. 2009. Русини/Руснаци/Ruthenians (1745–2005), II. Нови Сад: Филозофски факултет – Одсек за русинистику, ИК Прометеј, КПД ДОК.
• Фејса, Михајло. 2010. Нова Србија и њена русинска мањина / Нова Сербия и єй руска меншина / The New Serbia And Its Ruthenian Minority. Нови Сад: ИК Прометеј, КПД ДОК, 236.
• Фейса, Михайло. 2017. Правописни словнїк руского язика. Нови Сад: Филозофски факултет ‒ Оддзелєнє за русинистику. <http://digitalna.ff.uns.ac.rs/sadrzaj/2017/978-86-6065-419-1>.
• Фејса, Михајло. 2018а. „Фактори опстанка русинске националне заједнице у Србији.” Зборник Матице српске за друштвене науке 165 (1): 17–29.
• Фейса, Михайло. 2018б. „Розвиванє и досягнуца Оддзелєня за русинистику”. B Studium Carpato-Ruthenorum 2018: Штудії з карпаторусиністікы, ед. Кветосава Копорова, 144–157. Пряшiв: Пряшівска універзіта в Пряшові – Центер языків і култур народностных меншын – Інштітут русиньского языка і културы. https://www.academia.edu/38435511/Studium_Carpato-Ruthenorum_2018.pdf.
• Фейса, Михайло. 2019. Правопис руского язика. Нови Сад: Филозофски факултет ‒ Оддзелєнє за русинистику. http://digitalna.ff.uns.ac.rs/sadrzaj/2019/978-86-6065-520-4.
• Хорњак, Михајло. 2006. „Бачко-сремски Русини (порекло, начин живота, положај и права, институције и организације)”. У Русини/Руснаци/Ruthenians (1745–2005), I, ур. Михайло Фейса, 23–73. Нови Сад: Филозофски факултет – Одсек за русинистику, ИК Прометеј, КПД ДОК.
• Fejsa, Mihajlo. 2000. “Югославянски Русини (Руснаци) / Ruthènes de Yougoslavie / Yugoslav Rusyns (Ruthenians).” In Multilingual European Guide of Cultural Communities and of Maisons de Pays of Europe, ed. Marcel Meaufront, 267–278. Le Cannet: European Federation of the Maisons de Pays.
• Fejsa, Mihajlo. 2016. “The Preservation Factors of the Ruthenians in Serbia / Vojvodina.“ Studii de Stiinta si Cultura XII 2 (45): 63–73.
• Gavrilović, Slavko. 1977. “Rusini u Bačkoj i Sremu od sredine XVIII do sredine XIX veka.” Godišnjak Društva istoričara Vojvodine, 152–215. Novi Sad: Društvo istoričara Vojvodine.
• Hornjak, Mihajlo. 2010. “Ruthenians in Vojvodina Between Disputed Past and Uncertain Future.” В Русины Карпатской Руси: Проблемные вопросы истории и современность, ред. Эдуард А. Попов, 192–200. Новочеркасск: Лик.
• Magocsi, Paul R. 1996. “The Rusyn Language Question Revisited.” In A New Slavic Language Is Born, ed. Paul R. Magocsi, 19–47.  New York: Columbia University Press.
• Magocsi, Paul R., ed. 2004. Русиньскый язык. Opole: Uniwersytet Opolski – Instytut Filologii Polskej.
• Magocsi, Paul R. 2006. The People From Nowhere. Uzhorod: Valerii Padiak Publishers.
• Medješi, Ljubomir. 1993. “The Problem of Cultural Borders in the History of Ethnic Groups: The Yugoslav Rusyns.” In The Persistence of Regional Cultures: Rusyns And Ukrainians In Their Carpathian Homeland And Abroad, ed. Paul R. Magocsi, 139–162. New York: Carpatho-Rusyn Research Center.