SPOLJNI NEORUŽANI OBLICI UGROŽAVANJA BEZBEDNOSNOG KAPACITETA DRŽAVE

Radoslav Gaćinović

Sažetak

Ovaj rad je pokušaj autora da prvenstveno klasifikuje, zatim i definiše neoružane spoljne oblike ugrožavanja kapaciteta bezbednosti države i ukaže na opasnost od na izgled bezazlenog delovanja određenih spoljnih grupa i organizacija po integralnu bezbednost države. Autor ovog teksta smatra da su neoružani oblici ugrožavanja kapaciteta bezbednosti države prvenstveno vojni pritisak, pretnja, ofanzivno propagandno delovanje i agresivni nastup stranih obaveštajnih službi. Veoma je značajno ukazati da su spoljni neoružani oblici ugrožavanja bezbednosti uvek ili skoro uvek uvod u oružane oblike ugrožavanja bezbednosti. Cilj zadatak neoružanih spoljnih oblika ugrožavanja bezbednosti je priprema „terena’’ za npr. vojnu intervenciju ili agresiju na neku zemlju koja je meta nasilja. Ovaj rad predstavlja i upozorenje kako državi, tako i UN da se spoljni neoružani oblici ugrožavanja bezbednosti moraju tretirati adekvatno opasnosti od njih. Sistemi bezbednosti država moraju izgraditi instrumente za pravovremeno prepoznavanje agresivnosti i prikrivenog nasilja u delovanju raznih spoljnih službi i organizacija. Ovakva spoljna delatnost mora biti inkriminisana kako u zakonodavstvu država, tako i u pravnim dokumentima UN.

Reference

1. Аврамов С., Безбедмност у 21. веку – Научна изграђеност и чиниоци војне стартегије, Зборникрадова, Институт ратне вештине, Београд, 2001.
2. Аврамов, С., „Регуларна армија и побуњеници”, Војно дело, 4/1999, Београд.
3. Бајагић, М., Основи безбедности, Криминалистичко-полицијска академија, Београд, 2007.
4. Barbara Walter, Committing to Peace: The Successful Settlement of Civil Wars, Princeton University Press, 2002.
5. Buzan, Barry, People State& Fear: An Agenda for International Security Studies in the Post-Cold War Era (second edition), Pearson Longman, London, 1991.
6. Вукчевић Дејана, „Дијалектичка равнотежа институционалног система ЕУ у области спољног представљања: фикција или реалност?, Српска политичка мисао, Институт за политичке студије, Београд, бр. 4/2012.
7. Gozze-Gučetić, В., „Међународноправна заштита учесника у унутрашњем оружаном сукобу’’, Анали Правног факултета у Београду, јануар-јун 1972.
8. Голенкова, З.Т., „Социјалне неједнакости и социјални конфликта”, Зборник: Социјални конфликти у земљама транзиције, Институт друштвених нау­ка и др., Београд, 1996.
9. Гаћиновић Р., Тероризам у политичкој и правној теорији, Evro-Giunti, Београд, 2010.
10. Гаћиновић Р., „Политичка пропаганда ефикасно оружје у савременом рату”, Српска политичка мисао, бр. 2/2011.
11. Гаћиновић Р., „Демократија и безбедност у националној држави”, Српска политичка мисао, бр. 1/2010.
12. Гаћиновић, Р., „Друштвена суштина рата’’, Политичка ревија, Београд, бр. 4/2009.
13. Goddis John Lewis, Surprise, Security, and the American Experience, Harvard University Press, Cambridge, 2004.
14. Gibbs David N., First do no Harm, Vanderbilt University Press, Nachville, 2009.
15. Wood Elisabeth Jean „Civil Wars: What We Don’t Know,” Global Governance, 9, 2003.
16. Кривокапић Б., Енциклопедијски речник међународног права и међународних односа, Службени гласник, Београд, 2010.
17. King Gary, Murray Christopher J.I., „Rethinking human security”, Political Scien­ce Quarterly, 116, No. 4 (Winter 2001).
18. Sidel Victor W, Levy Barry S., ’’Security and public health”, Social Justice, 29, No. 3 (Fall 2002).
19. Stathis Kalyvas, „New and ‘Old’ Civil Wars: A Valid Distinction?”, World Politics, 54, no. I (2001).
20. Смит А., Национални идентитет, Библиотека XX век, Београд, 1998.
21. Стојадиновић Миша, „Демократија у XXI веку”, Политичка ревија, Институт за политичке студије, Београд, бр. 1/2010.
22. Трипковић, М. „Етнички сукоби у мултикултурним друштвима и (не)могућности њиховог предупређивања”, Социолошки преглед, Београд, бр. 2/2005.
23. Coser Louis, Functions of Social Conflict, The Free Press, New York, Cohtier Macmillian Ltd, London, 1996.