СПЕЦИФИЧНОСТИ И ПОТРЕБА УНАПРЕЂЕЊА ВОЈНЕ НЕУТРАЛНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Бранислав Милосављевић

Сажетак

Иако често оспоравана и одбацивана као нереална у свету који је одредила војна сила а притом најчешће коришћена у ратне сврхе, неутралност је и једна од спољнополитичких опција државе, у случају Швајцарске преко пет векова. У савремено доба користи се и у периоду мира, а најчешће се анализира из правне или политички визуре. Неутралност у оба случаја подразумева да ће држава остати неутрална у предстојећем оружаном сукобу. Политика неутралности у мирнодопском периоду је шире прихваћена тек за време хладног рата. Упркос дугој традицији и присуству у пракси међународних односа, концепт неутралности карактерише недостатак једнообразности како у погледу дефиниције концепта, тако и његових типова који се односе на широк спектар политичких феномена, међу којима су и доктрина и пракса спољне и безбедносне политике.
Тадашња Кнежевина Србија је била неутрална држава средином деветнаестог века (Кримски рат 1853. године), на шта је била приморана како би сачувала тешко стечени територијални интегритет. Поновну неутралност Србија је изабрала почетком XXI века на необичан начин и у специфичним околностима. Дуго година је српска војна неутралност била „заборављена“, што је између осталог имало за последицу недостатак креирања сопственог концептуалног модела неутралног статуса. Такав статус војне неутралности је само делимично отклоњен актуелном стратегијом националне безбедности, али је неопходно с тим ускладити и постојећи систем националне безбедности. Аутор у раду анализира развој и специфичност српске војне неутралности кроз стратегијска одређења и политику националне безбедности Републике Србије. У уводном делу рада, поред теоријских разматрања везаних за неутралност, анализира се Резолуција Народне скупштине из угла ограничења војне неутралности, као и околности које су утицале на њено обликовање. Поред наведеног, радом се настоји утврдити компатибилност и одрживост неутралности у светлу стратешког опредељења за придруживање ЕУ, као и одређене предности које војна неутралност пружа. У оквиру разматрања концепта војне неутралности рад ће се бавити и војно неутралним европским државама као примерима променљивости самог концепта.

Референце

• Agius, Christine аnd Karen Devine Karen. 2011. „Neutrality: A really dead concept? A reprise.“ Cooperation and Conflict 46 (3).
• Berzina, Ieva. 2020. “From ‘total’ to ‘comprehensive’ national defence: the development of the concept in Europe.” Journal on Baltic Security, 6 (2).
• Cottey, Andrew,  (editor). 2018. The European Neutrals and NATO, Non-alignment, Partnership, Membership? UK: Palgrave Macmillan.
• Czarny M. Ryszard. 2018. Sweden: From Neutrality to International Solidarity, Switzerland: Springer.
• Ćurčić, Slađana. 2019.: „Srbija na evropskom putu-u vrtlogu sopstvene i krize Evropske unije.“ U Evropska Unija i evropske integracije Republike Srbije. Beograd: Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji.
• Ejdus, Filip. 2014. “Serbia’s Military Neutrality: Origins, Effects and Challenges.”, Croatian International Relations Review 20 (71).
• European Commission [EC]. 2020. EC (European Commission) Serbia 2020 Report. Strasbourg: European Commission, https://ec.europa.eu/neighbourhood-enlargement/sites/near/files/serbia_report_2020.pdfhttps://ec.europa.eu/neighbourhood-enlargement/sites/near/files/serbia_report_2020.pdf
• Flanagan J. Stephen et al. 2019. Deterring Russian Aggression in the Baltic States Through Resilience and Resistance. Santa Monica, CA: RAND.
• Håkon Lunde Saxi, Bengt Sundelius, and Brett Swaney. 2020. Baltics Left of Bang: Nordic Total Defense and Implications for the Baltic Sea Region, Strategic Forum, No 304, Institute for National Strategic Studies, National Defense University.
• Мilosavljević, Branislav. 2016. “Ograničenja vojne neutralnosti Republike Srbije.”, Uu Korać S. (ur): Uticaj vojne neutralnosti Srbije na bezbednost i stabilnost u Evropi, ur. Srđan Korać, Zbornik radova sa naučne konferencije, Beograd: Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd, 2016.
• Milosavljević, Branislav. 2019. „Bezbednosna procena kao činilac strategije nacionalne bezbednosti Republike Srbije.“ Doktorska disertacija. Univerzitet u Beogradu: Fakultet bezbednosti.
• Ministarstvo odbrane. 2009a. Strategija nacionalne bezbednosti Republike Srbije. Beograd.
• Ministarstvo odbrane. 2009b. Strategija odbrane Republike Srbije. Beograd.
• Ministarstvo odbrane. 2009c. Strategijski pregled odbrane. Beograd.
• Ministarstvo odbrane. 2016. Evropske integracije. http://www.mod.gov.rs/cir/5453/evropske-integracije-5453http://www.mod.gov.rs/cir/5453/evropske-integracije-5453
• Ministarstvo odbrane. 2019a. Strategija nacionalne bezbednosti Republike Srbije. Beograd.
• Ministarstvo odbrane. 2019b. Strategija odbrane Republike Srbije. Beograd.
• Minić, Jelica, ur. 2016. Budućnost EU i Zapadni Balkan – pogled iz Srbije, Beograd: Fondacija Fridrih Ebert.
• Narodna skupština Republike Srbije. 2007. Rezolucija Narodne skupštine Republike Srbije o zaštiti suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Republike Srbije, 27. decembar 2007.
• NАТО. 2017. Zajednička konferencija za štampu generalnog sekretara NATO Jensa Stoltemberga i predsednika Srbije Aleksandra Vučiča, 15. novembra 2017. https://www.nato.int/cps/en/natohq/opinions_148787.htmhttps://www.nato.int/cps/en/natohq/opinions_148787.htm.
• Novaković, Igor. 2012. Neutrality in Europe in the 21st Century and the Case of Serbia. Belgrade: ISAC Fund.
• Odluka o obustavi obaveze služenja vojnog roka. 2010. „Službeni glasnik RS“, br. 95/2010
• Ojanen, Hanna. 2003. Neutrality and non-alignment in Europe today. The Finnish Institute of International Affairs.
• Pejić Irena. 2019. „Ustav i neutralnost kao spoljnopolitička orjenatcija države.“ Vojno delo, br. 8.
• Petrevski Ljupka. 2019. „Tradicija pravnog uređenja vojske u Srbiji.“ Vojno delo, br. 8.
• Ratković-Kostić, Slavica. 2006. Evropeizacija srpske vojske: 1878-1903. godine. Beograd: Vojnoistorijski institut.