СОЦИОЛОШКИ И ПРАВНИ АСПЕКТИ ЛИЧНИХ ОДНОСА ДЕТЕТА И РОДИТЕЉА КОЈИ НЕ ВРШИ РОДИТЕЉСКО ПРАВО

Урош П. Новаковић

Сажетак

Породична форма у којој се одгајају деца претрпела је значајне промене последњих неколико деценија. Све већи број разведених бракова и рађање деце у ванбрачним заједницама ставио је у фокус породичноправне теорије и праксе односе детета и родитеља који нису везани за породично окружење у коме оба родитеља равноправно учествују у васпитавању и одгајању детета. У највећем броју случајева родитељско право се додељује мајци. Стављање детета и његовог најбољег интереса у центар одлучивања приликом доношења одлуке о одржавању личних односа са родитељем који не врши родитељско право (оцем), поставило је захтев усклађивања начела потребе детета за одржавањем личних односа са родитељем који не врши родитељско право и стабилности породичног живота детета. Аутор налази да четири групе фактора пресудно утичу на одржавање личних односа родитеља који не врши родитељско право и детета: постојање нове породичне заједнице и деце, стабилност личних односа између чланова растављене породице, давање издржавања и географска удаљеност детета и родитеља који не врши родитељско право (оца).

Референце

1. Aviel, Rebecca, “Why Civil Gideon Won’t Fix Family Law“, The Yale Law Journal, Yale Law School, New Haven, бр. 122/2013.
2. De Cruz, Peter, Family Law, Sex and Society, Routledge, New York, 2010.
3. Драшкић, Марија, „Право детета на одржавање личних односа са блиским особама“, у зборнику: Перспективе имплементације европских стандарда у правни систем Србије (приредио Стеван Лилић), Правни факултет Универзитета у Београду, Београд, 2011.
4. Eekelaar, John, Family Law and Personal Life, Oxford University Press, Oxword, 2006.
5. Јањић-Комар, Марина, Расправа о принципима породичног права, Правни факултет Универзитета у Београду, Београд, 2008.
6. King, Valerie, Mullan Harris, Kathleen, Heard, Holly, „Racial and Ethnic Diversity in Non-resident Father Involment“, Journal of Marriage and Family, The National Council on Family Relations, Minneapolis, бр. 66/2004.
7. Ковачек-Станић, Гордана, „Породичноправни аспекти међународне, родитељске отмице деце“, Анали Правног факултета у Београду, Правни факултет Универзитета у Београду, Београд, бр. 2/2012.
8. Laing, Karen, „Doing the Right Thing: Cohabiting Parents, Separation and Child Contact“, International Journal of Law, Policy and the Family, Oxford University Press, Oxford, бр. 24/2006.
9. Панов, Слободан, Породично право, Правни факултет Универзитета у Београду, Београд, 2010.
10. Parkinson, Patrick, „The Past Caretaking Standard in Comparative Perspective“, у зборнику: Reconceiving the Family (приредио Robin Fretwell Wilson), Cambridge University Press, Cambridge, 2006.
11. Probert, Rebbeca, Gilmore, Stephen, Herring, Jonathan, Responsible Parents and Parental Responsibility, Hart Publishing, Oxford, 2009.
12. Simpson, Bob, Jessop, Julie, McCarthy, Peter, „Fathers After Divorce“, у зборнику: Children and their Families: Contact, Rights, Walfare (приредио Andrew Bainham, Bridget Lindley, Martin Richards i Liz Trinder), Hart Publishing, Oxford, 2003.
13. Swiss, Liam, Le Bourdais, Celine, „Father-Child Contact After Separation: The Influence of Living Arrangements“, University of Florida, Gainesville, Journal of Family Issues, бр. 30/2009.
14. Humphreys, Cathy, Kiraly, Meredith, „Developmentally Sensitive Parental Contact for Infants When Families are Separeted“, Family Matters, Australian Institute of Family Studies, Melbourne, бр. 85/2010.
15. Цвејић-Јанчић, Олга, „Брак и развод“, у зборнику: Ново породично законодавство, Правни факулетет Универзитета у Крагујевцу, Крагујевац, 2006.
16. Welstead, Mary, Edvards, Susan, Family Law, Oxford University Press, Oxford, 2010.