СОЦИОЛОГИЈА У СРБИЈИ ИЗМЕЂУ ПРОФЕСИОНАЛИЗАЦИЈЕ И ИНСТРУМЕНТАЛИЗАЦИЈЕ

Љубиша Р. Митровић

Сажетак

У раду, аутор разматра историју развоја социологије као науке у Србији, као и различите истраживачке оријентације у њој. Он посебно анализира утицај трију истраживачких орјентација у социолошкој праксеологији: теоријско-хуманистичке, институционалистичке и емпиријско-аналитичке. У фокусу ауторове анализе је допринос студијске групе за социологију са Филозофског факултета у Београду на развој и афирмацију социологије у Србији. Аутор истиче потребу веће сарадње наших студиј­ских група и катедри за социологију у Србији као и по­требу за професионално удружења социолога, у вези са статусним питањима професије социолога. Ова програмска, али и бројна друга статусна питања дипломираних социолога, захтевају проблематизацију и акцију наших департмана и удружења за социологију.

Референце

1. Botomor Tom, Sociologija kao društvena kritika, Naprijed, Zagreb, 1997.
2. Богдановић Марија, Социологија у Југославији: институционални развој социологије, Институт за социолошка истраживања, ФФ Београд, 1990.
3. Хабермас Јирген, Теорија и пракса, БИГЗ, Београд, 1980.
4. Милић Владимир, Социологија науке друштвене кризе, Правни факултет Београд, 1997.
5. Митровић Милован, Југословенска предратна социологија, IIC SSO, Београд, 1982.
6. Митровић Љубиша, Развој друштвених наука у Југославији крајем деведесетих, Social sciences in southeastern Europe, International social science council, Paris, 2001.
7. Turen Alen, Postindustrijsko društvo (Za sociologiju), Globus, Zagreb, 1980.
8. Група аутора, Социологија у Србији 1959 2009 институционални развој; „Службени гласник“, Београд, 2009.