SOCIOLOGIJA U SRBIJI IZMEĐU PROFESIONALIZACIJE I INSTRUMENTALIZACIJE

Ljubiša R. Mitrović

Sažetak

U radu, autor razmatra istoriju razvoja sociologije kao nauke u Srbiji, kao i različite istraživačke orijentacije u njoj. On posebno analizira uticaj triju istraživačkih orjentacija u sociološkoj prakseologiji: teorijsko-humanističke, institucionalističke i empirijsko-analitičke. U fokusu autorove analize je doprinos studijske grupe za sociologiju sa Filozofskog fakulteta u Beogradu na razvoj i afirmaciju sociologije u Srbiji. Autor ističe potrebu veće saradnje naših studij­skih grupa i katedri za sociologiju u Srbiji kao i po­trebu za profesionalno udruženja sociologa, u vezi sa statusnim pitanjima profesije sociologa. Ova programska, ali i brojna druga statusna pitanja diplomiranih sociologa, zahtevaju problematizaciju i akciju naših departmana i udruženja za sociologiju.

Reference

1. Botomor Tom, Sociologija kao društvena kritika, Naprijed, Zagreb, 1997.
2. Богдановић Марија, Социологија у Југославији: институционални развој социологије, Институт за социолошка истраживања, ФФ Београд, 1990.
3. Хабермас Јирген, Теорија и пракса, БИГЗ, Београд, 1980.
4. Милић Владимир, Социологија науке друштвене кризе, Правни факултет Београд, 1997.
5. Митровић Милован, Југословенска предратна социологија, IIC SSO, Београд, 1982.
6. Митровић Љубиша, Развој друштвених наука у Југославији крајем деведесетих, Social sciences in southeastern Europe, International social science council, Paris, 2001.
7. Turen Alen, Postindustrijsko društvo (Za sociologiju), Globus, Zagreb, 1980.
8. Група аутора, Социологија у Србији 1959 2009 институционални развој; „Службени гласник“, Београд, 2009.