СОЦИЈАЛНИ КАРАКТЕР МИСИЈЕ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У ПЕРИОДУ 1918. – 2018.

Борис Милинковић

Сажетак

Узевши у обзир ријечи Господа Исуса Христа које нам преноси Јеванђеље по Матеју (Мт. 22, 38-40), видимо да једна од двије основне идеје хришћанства, јесте љубав према ближњима. Ова чињеница представља полазну тачку за свако евентуално разматрање на тему улоге Цркве у рјешавању социјалних проблема било којег друштва које баштини хришћанске вриједности. Како бисмо препознали основне елементе социјалног карактера мисије Српске Православне Цркве у периоду од 1918.-2018. године, обратили смо пажњу на неке од кључних момената у том периоду. Први моменат је свакако улога Српске Православне Цркве у периоду након великих страдања у Првом свијетском рату. Након тога обратили смо пажњу на положај и могућности деловања Цркве у времену Другог свијетског рата и послије њега. Следећи моменат највећих изазова за Српску Православну Цркву у периоду 1918.-2018. свакако су ратови деведесетих година XX вијека на простору бивше СФРЈ и социјални проблеми са којима се суочавамо у последњих двадесетак година, а који су директно или индиректно последица ратних сукоба. Из те перспективе смо се и позабавили анализом социјалног дјеловања Српске Православне Цркве у таквим приликама у стогодишњем периоду који је обиљежен великим страдањима српског народа, које је директно условљавало потребу за социјалним служењем свих елемената друштва, а самим тим и Цркве. На самим примјерима харитативне дјелатности Српске Православне Цркве у наведеном периоду, указали смо на то у чему је посебност Цркве у том сегменту у односу на друге организације које се баве рјешавањем социјалних проблема друштва. Осим тога, поставили смо као додатно питање за проучавање какав је утицај ширења и јачања јеванђељског учења у српском народу на рјешавање истих.

Референце

• Архив, ВДС. – Архив Верског добротворног старатељства, Београд
• Архив, „Мајка Девет Југовића“ – Архив Добротворне организације „Мајка Девет Југовића“, Грачаница
• Архив, „Земља живих“ – Архив Центра за рехабилитацију и ресоцијализацијуоболелих од болести зависности – „Земља живих“, Нови Сад
• Аџић, Богдај, Дневник   Аџић, А. „Дневник дечијег склоништа Св. Николе у Битољу“, Сабрана дела Еп. Николаја Велимировића, I, Шабац 2013., 813-890.
• Васић, Прва српска игуманија   –   Васић, Т., Прва српска игуманија после средњег века, Београд 2006.
• ВДС 1967-1977 – Верско добротворно старатељство 1967-1977., Посебно издање, ур. Радомир Ракић, Милисав Протић, Београд 1977.
• Вуковић, Спасавање српске деце     Вуковић, С., „Спасавање и збрињавање српскедеце (из Шарварског логора) током II светског рата“, Календар Црква, Београд  1992., 51-68.
• Вуковић, Српски јерарси       Вуковић, С., Српски јерарси од IX до XX века, Београд, Подгорица, Крагујевац 1996.
• Давидовић, СПЦ у БИХ       Давидовић, С., Српска Православна Црква у Босни и Херцеговини, 960-1930 год., Нови Сад 1998.
• Јев. Мт.   „Јеванђеље по Матеју“, Свето Писмо Новог Завета, Београд 1999.
• Летопис ВДС – Верско добротворно старатељство, Летопис, ур. Владимир Марковић, Београд 2017.
• Петковић, Акција спасавања, Петковић, Г. „Акција спасавања деце српске и словеначке националности из логора Шарвар“, Словеника III, Београд 2017., 73-85.
• Петковић, Манастир Кувеждин   Петковић, С., Српски женски манастир Кувеждин, Сремски Карловци 1930.