SOCIJALNI KAPITAL I JAVNA POLITIKA

Dragan Gostović

Sažetak

Osnovni cilj ovog članka je bolje razumevanje pojma socijalnog kapitala i sagledavanje njegovog mesta u akademskom polju i javnoj politici. Socijalni kapital čine elementi društvene strukture kao što su mreže, norme, vrednosti i poverenje, koji omogućavaju saradnju i delovanje različitih subjekata radi uzajamne koristi. Opšti nivo socijalnog kapitala u razvijenim zapadnim demokratijama značajno je viši od nivoa u postkomunističkim državama. U Srbiji postoji nizak opšti nivo socijalnog kapitala, što se posebno ogleda u indikatorima koji ukazuju na nizak nivo poverenja, skromno učešće u građanskim udruženjima i visok nivo korupcije. Potrebno je da kreatori javnih politika bolje razumeju vitalan značaj socijalnog kapitala jer on može bitno da doprinese blagostanju društvene zajednice.

Reference

1. Аврамовић, Зоран, „Култура и образовање – позитивни социјални капитал Србије“, у зборнику: Социјални капитал и друштвена интеграција (приредио: Милан Трипковић), Филозофски факултет, Нови Сад, 2006, стр. 203-214.
2. Анђелковић Бранка, Ковач Маја, Извештај о хуманом развоју – Србија 2016. Социјални капитал: Невидљиво лице отпорности, UNDP Србија, Београд, 2016.
3. Bobić, Mirjana, „Applying the Concept of Social Capital in Understanding Marriage and Family in Contemporary Serbia“, in: Social and Cultural Capital in Western Balkan Societies (edit. Predrag Cvetičanin, Ana Birešev), The Institut for Philosophy and Social Theory of the Universitiy of Belgrade, Belgrade, 2012, str. 41-58.
4. Bourdieu, Pierre, The Forms of Capital, Greenwood, New York, 1985.
5. Гостовић Драган, Коковић Драган, „Социјални капитал као чинилац спортског достигнућа“, у зборнику: Спорт, здравље, животна средина, Факултет за спорт, Београд, 2016, стр. 94-98.
6. Деспотовић, Љубиша, „Друштвени капитал, демократске вредности и цивилно друштво у Србији“, у зборнику: Социјални капитал и друштвена интеграција (приредио: Милан Трипковић), Филозофски факултет, Нови Сад, 2006, стр. 215-222.
7. Зарић, Синиша, „Социјални капитал у Србији – негативне импликације“, у зборнику: Економска политика и развој (редактори: Биљана Јовановић Гавриловић, Татјана Ракоњац Антић), Економски факултет, Београд, 2010, стр. 89-104.
8. Игњатовић, Сузана, Социјални капитал – од академских расправа до јавне политике, Институт друштвених наука, Београд, 2011.
9. Kolczynska, Marta, „Trust in Democratic Institutions in the Western Balkans“, in: Social and Cultural Capital in Western Balkan Societies (edit. Predrag Cvetičanin, Ana Birešev), The Institut for Philosophy and Social Theory of the Universitiy of Belgrade, Belgrade, 2012, str. 107-132.
10. OECD, The Well-Being of Nations: the Role of Human and Social Capital, OECD, Paris, 2001.
11. Патнам, Роберт, Куглати сам, Mediterran Publishing, Нови Сад, 2008.
12. Стојиљковић, Зоран, „Прилог истраживању социјалног капитала“, у зборнику: Годишњак ФПН 2010, Факултет политичких наука, Београд, 2010, стр. 77-95.
13. Tomanović, Smiljka, „Families and Social Capital in Serbia: Some Issues in Research and Policy“, Sociologija,  1/2008: 1-16, Beograd, 2008.
14. Field, John, Social Capital, Routledge, London, 2017.
15. Фукујама, Франсис, „Друштвени капитал“, у зборнику: Култура је важна (приредили: Лоренс Харисон, Самјуел Хантингтон), Плато, Београд, 2004, стр. 172-192.
16. Coleman, James, Foundations of Social Theory, The Belknap Press, Cambridge, 1990.
17. Šalaj, Berto, Socijalni kapital – Hrvatska u komparativnoj perspektivi, Fakultet političkih znanosti, Zagreb, 2007.
18. Šalaj, Berto, Socijalno povjerenje u Bosni i Hercegovini, Friedrich Ebert Stiftung, Sarajevo, 2009.
19. Štulhofer Aleksandar, Landripet Ivan, „The Dynamics of Social Capital in Croatia 1995-2003“, Sociologija, 3/2004: 199-210, Beograd, 2004.