Tema broja

POLITIKA I POLITIČKI SISTEM

SAVREMENA SHVATANJA GRAĐANSKE NEPOSLUŠNOSTI

Sažetak

Autorka na osnovu komparativne analize različitih savremenih koncepcija građanske neposlušnosti, nastoji utvrditi jedan relativno nesporan minimum elemenata koji bi činili differentia specifica ove prakse i sredstva političke borbe, bez obzira na to što u teorijskim krugovima postoji odsustvo saglasnosti po pitanju većeg broja svojstava ove vrste civilnog delovanja. Pri tom se ukazuje i na određena ograničenja i ekskluzivnost dominantnih shvatanja koja polaze od rolsovske dosta rigidne sheme nužnih uslova za sprovođenje i opravdanost građanske neposlu šnosti, čime se nepotrebno sužava i osiromašuje značenje ovog pojma, uz takvo limitiranje legitimnog područja, predmeta i uloge ovakvog tipa političkog delovanja da mnogi iskustveni primeri izlaze onda van okvira te prakse i koncepta. Zbog toga se podvlači značaj drugačijeg tumačenja neophodnog kontek­sta građanske neposlušnosti, gde se akcenat ne bi stavljao samo na nužni institucionalni, nego i na određen političko-kulturni okvir. Na osnovu toga se i izvodi zaključak da je Habemasova koncepcija, iako proizlazi iz slične teorijske matrice, ipak prijemčljivija za savremenu praksu takvih civilnih zahteva i protesnih akcija.

Ključne reči:

Reference

    1. Arendt, Hannah, „Civil disobedience”, у: Crisis of the Republic, Harcourt Brace Jovanovich, NY, 1972.
    2. Арент, Хана, „О насиљу”, прев. Јасна и Илија Вујачић, у: Чедомир Чупић, Политичка антропологија: хрестоматија, ФПН, Чигоја штампа, Београд, 2002.
    3. Bleiker, Roland, “Rawls and the limits of nonviolent civil disobedience”, Social Alternatives, 21, No. 2, 2002.
    4. Caplan, Bryan, “Nonviolent resistance: Theory and history”, Humane Studies Review, 9, No. 1, 1994; интернет: www.HSR.disobedience.htm.
    5. Carter, Alan, “In defence of radical disobedience”, Journal of Applied Philosophy, 15, No. 1, 1998.
    6. Dworkin, Ronald, “Civil disobedience”, у: Dworkin, Taking Rights Seriously, Cambridge, Mass., 1977.
    7. „Грађанска непослушност”, одредница у: Мијатовић, Бошко, Вујачић, Илија, Маринковић, Танасије, Појмовник либералне демократије, Службени гласник, Центар за либерално-демократске студије, Београд, 2008.
    8. Habermas, Jürgen, „Грађанска непослушност – тест за демократску правну државу”, Гледишта, тема броја: „Правна држава, људска пра­ва и владавина права”, бр. 10-12, 1989.
    9. Jelovac, Dejan, „Kako je moguća građanska neposlušnost u savremenom demokratskom poretku?”; интернет: www.radiostudent.si/projekti/demokracija/teksti/28html.
    10. King, Martin Luther, Jr., Chaos or Community?, Hodder and Stoughton, London, 1968.
    11. Матић, Милан, Човек и политика, у: Милан Матић, Одабрана дела, књига IV, Институт за политичке стидије, Београд, 2007.
    12. Матић, Милан, „Грађанин”, одредница у: Милан Матић, Војислав Становчић (урс.), Енциклопедија политичке културе, Савремена администрација, Београд, 1993.
    13. Александра Мировић, “Грађанска непослушност, право на отпор ти­рании и ‘помоћ угроженој држави’ као механизми заштите и (поновног) успостављања демократског уставног поретка”, Српска политичка мисао, бр. 4, ИПС, Београд, 2009.
    14. Мировић, Александра, „Савремена схватања цивилног друштва с посебним освртом на концепцију Џона Кина“, Политичка ревија, вол. 8, бр. 03/05, ИПС, Београд, 2005.
    15. Молнар, Александар, Расправа о демократској уставној држави 4: Грађанска непослушност, Самиздат Б92, Београд, 2002.
    16. Neumann, Franz, „O granicama opravdane neposlušnosti”, у: Franz Ne­umann, Demokratska i autoritarna država: Studije o političkoj i pravnoj teoriji, Naprijed, Zagreb, 1974.
    17. Павићевић, Владимир, Грађанска непослушност у савременој политичкој теорији, дипл. рад, ФПН, Београд, јануар 2001; интернет: www.vladimirpavicevic.info/tekstovi/gradjanska_neposlusnost_u_savremenoj_politickoj_teoriji
    18. Павловић, Вукашин, Друштвени покрети и промене, ФПН, ЈУПН, Београд, 2003.
    19. Подунавац, Милан, „Појам грађанина” (извод из: М. Подунавац, Принцип грађанства и поредак политике), Република, бр. 192-193, 1998; интернет: www.europe.com/zines/republika/arhiva/INDEX.htm.
    20. Подунавац, Милан, Принцип грађанства и поредак политике, „Прин­цип” и ФПН, Београд, 1998.
    21. Power, Paul, “On civil disobedience in recent american democratic tho­ught”, The American Political Science Review, 64, No. 1, 1973.
    22. Ролс, Џон, Теорија правде, Службени лист, Београд, ЦИД, Подгори­ца, 1998.
    23. Sabl, Andrew, “Looking forward to justice: Rawlsian civil disobedience and its non-Rawlsian lessons”, The Journal of Political Philosophy, 9, No. 3, 2001.
    24. Scott, James C., Weapons of the Weak: Everyday Forms of Peasant Resi­stance, Yale University Press, New Haven, 1985.
    25. Спасић, Ивана, „Грађанска непослушност”, у: Предраг Крстић (ур.), Критички појмовник цивилног друштва (II), Група 484, Београд, 2004.
    26. Становчић, Војислав, „Чему се покоравати државној власти? Увод у разматрање о условности и двостраности политичке обавезе грађана”, Наше теме, бр. 9, 1986.
    27. Становчић, Војислав, „О основама и карактеру политичке облигације грађана”, Анали Правног факултета, бр. 1-4/01, Београд, 2001.
    28. Становчић, Војислав, Власт и слобода, УПН, Чигоја штампа, Бео­град, 2003.
    29. Stevanović, Branislav D., “Theoretical and valuable foundations of the right to civil disobedience”, Facta Universitatis, Series: Philosophy, So­ciology and Psychology, 4, No. 1, 2005; интернет: www.ceeol.com.
    30. Торо, Хенри Дејвид, Валден, О грађанској непослушности, Српска књижевна задруга, Београд, 1981.
    31. Walker, Howe Daniel, Henry David Thoreau on the Duty of Civil Disobedience, Clarendon Press, Oxford, 1990.
    32. Walzer, Michael, Obligations: Essays on Disobedience, War, and Citizenship, Harward University Press, Harward, 1970.
    33. Welchman, J., “Is ecosabotage civil disobedience”, Philosophy and Geography, Vol.4, No. 1, 2001.
PERIODIKA Politička revija 1/2010 УДК: 323.25 1-20
ç