РУСКА ИДЕЈА – ИЗМЕЂУ НАЦИОНАЛНОГ ЕГОИЗМА, ЕМПАТИЈЕ И АНТИМИЛИТАРИЗМА И ОДЈЕЦИ КОД СРБА ДО 1914. ГОДИНЕ

Саша Марковић

Сажетак

Царска Русија је током деветнаестог века, у више наврата демонстрирала војно-политичку моћ. Као велика сила, Русија се трудила да се приближи другим европским силама и врло често је спроводила реформе. Њену политичку транзицију пратиле су бројне противуречности као и недовољно успешна рефлексија модерних идеја. У отпору, али и у креативном приступу друштвеним идејама, руска интелектуална елита је нудила своје одговоре. Посебно специфична иницијатива било је тзв. народњаштво односно „откривање Русије”. Налазећи упориште у хришћанству ова идеја је трагала за специфичном улогом руског народа и одбијала је да прихвати национални егоизам као водиљу државних интереса. Њена емпатија била је демонстрирана кроз словенофилство али и кроз бригу за човечанство. Наратив, кроз ставове значајног броја мислећих људи је алармантно указивао да свет, кроз империјализам, све више постаје позорница милитаризма у којем је рат извеснији од политичког дијалога. Бројни српски интелектуалци су помно пратили развој ове друштвено-политичке мисли.

Референце

• Берви-Флеровский Василий Васильевич, Свобода рѣчи, терпимость и наши законыи о печати, Типографίя, Неклюдова, С. Петербург, 1869.
• Билингтон Џејмс, Икона и секира, Рад, Београд, 1988.
• Водовозов В.В, «Милитаризмъ и капитализмъ», Русская мысль, сентябрь, Москва, 1889, стр. 70–91.
• Група авторов, Исторiя Россiи, отъ смутнаго времени до царствиванiя Николая II, V-aя часть, Иллюстрированной Россiи, Приложенiе 35, Парижъ, 1935.
• Данилевскiй Н.я, Россiя и Европа, взглядъ на культурныя и политическiя отношенiя Славянскаго мiра къ Германо-Романскому, Изданiе Н. Страхова, Типографiя брат Пантелеевыхъ, С. Петербургъ, 1888.
• Данилевски Николај, Русија и Европа, Службени лист СРЈ, 1994.
• Достоевскии Ф.М, Дневник писателя, Современик, Москва, 1989.
• Достоевский Федор, Братья Карамазовы, АСТ Москва, Хранитель, Харвест, 2007.
• «Европа и революцiя», Русская мысль, книга III, Москва, 1892, стр. 24–37.
• Јовановић Слободан, Културни образац, један прилог за проучавање српског националног карактера, Стубови културе, Београд, 2005.
• Кареев Н. И, Новйешее время, от 1859 до 1914. г.г, Наука и школа, Петроград, 1923.
• Кареев Н. И, Русская мысль, февраль, Москва, 2, 1882, http://az.lib.ru/k/kareew_n_i/text_1883_bismark_oldorfo.shtml.
• Козьмин Б.П, П.Г. Заичневский и «Молодоя Россия», Издательство политкатрожа, Москва, 1932, https://www.prlib.ru/item/436187.
• Козьмин Б.П, Нечаев и нечаевцы, Государственое социально-экономическое издательство, Москва, 1931.
• Количинский Э.И, Академия наук и Первая мировая война, Наука, техника и общество Роси и Германии во время Первой мировой войны, Российсая академия наук и Институт истори, естествознания и техники Санкт-Петербургский филиал Тюбингенский университет, Издательство «Нестор-История» Санкт-Петербург, 2007, стр. 184–207.
• Комаровский Л.А, «О стремленiяхъ народовъ къ миру», Русская мысль, Москва, 1888, стр. 17–33.
• Марковић Саша, „ʼКрстʼ против ʼмачаʼ. Русија, интелектуалци и национална идеја 1914”, Социолошки преглед, vol. LI, no. 3, 2017, стр. 392–413.
• Нај Џозеф , Како разумевати међународне сукобе, Стубови културе, Београд, 2006.
• Николаев Н.ю, «Идеи миротворечества в журнале «Русская мысль» в 80-е годы XIX века», https://cyberleninka.ru/article/v/idei-mirotvorchestva-v-zhurnale-russkaya-mysl-v-80-e-gody-xix-veka.
• Новаковић Стојан, Балканска питања и мање историјско-политичке белешке о Балканском полуострву 1886–1905, Државна штампарија Краљевине Србије, Београд, 1906.
• Марковић Саша, „Крст“ против „мача“. Русија, интелектуалци и национална идеја 1914“, Социолошки преглед, vol. LI (2017), no. 3, стр. 392–413.
• Перовић Латинка, „Српско-Руске револуционарне везе осамдесетих година 19. века”, Токови историје , број 1, 1991, стр. 1–14.
• Перовић Латинка, Планирана револуција, БИГЗ, Глобус, Београд, Загреб, 1988.
• Плеханов Г.В, Историја руске друштвене мисли, књига прва, Издавачко предузеће Веселин Маслеша, Сарајево, 1974.
• Поповић Никола, Србија и Царска Русија, Службени гласник, Београд, 2007.
• Радищев Александр Николаевич, Путешествίе изъ Петербурга въ Москву, 1790, въ Санкпетербургѣ, 1790, https://www.prlib.ru/item/361413.
• Соколовь Н.М, Объ идеяхъ и идеалахъ русской интеллигенцiи, Типографiя М.М. Стасюлевича, С. Петербургъ, 1904.
• Соловјов Владимир, Светлост са истока, Логос, Београд, 2006.
• Суботић Милан, „Рађање руске интелигенције, из духа просветитељства: Александар Радишчев”, Филозофија и друштво, број 3, 2009, стр. 293–311.
• Суботић Милан, „Н. Данилевски: Теорија културно-историјских типова и словенофилство”, Филозофија и друштво, VII, 1995, стр. 173–197.
• Суботић Милан, Тумачки руске идеје, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2001.
• Суботић Милан, Руске теме, месијанство, интелигенција, нација, Логос, Београд, 2013.
• Филимонов Владимир Альбертович, «Н.И. Кареев и Перваᴙ Мироваᴙ Война: Взглᴙд очевидца и рефлксиᴙ историка», Вестник Нижегородского университета им. Н.И. Лобачевского. № 1, 2015, стр. 106–112.
• Цвијић Јован, Анексија Босне и Херцеговине и српски проблем, Државна штампарија Краљевине Србије, Београд, 1908.
• Berdjajev Nikolaj, Ruska ideja, Osnovni problemi ruske misli, XIX. i početka XX. veka, Demetra, Filozofska biblioteka Dimitrija Savića, Zagreb, 2006.