RAZVOJ I JAČANJE DEMOKRATSKIH KAPACITETA U SRBIJI PUTEM PRIMENE PRAKSE GRAĐANSKE NEPOSLUŠNOSTI

Aleksandra Mirović Janković

Sažetak

U članku autorka analizira događaje od petog oktobra 2000. god. u Srbiji, njihov ishod i njihove različite karakterizacije. Ukazuje se na spornost njihovog učestalog određivanja kao revolucije ili prevrata, pa čak i puča. Primena metoda analitičkog testiranja nekih važnih obeležje ovih kategorija na razmatranom slučaju Srbije, ima za cilj ne samo da pokaže da se ona ovde ne mo­gu naći, te da je upotreba tih pojmova pogrešna, nego i da se markiraju i izdvoje suštinski elementi onoga što je u ovom primeru zaista primenjeno kao sredstvo političke borbe. A to je upravo evolutivna strategija masovne građanske neposlušnosti. Naime, sila jeste bila ključni faktor uticanja na pravac zbivanja, delujući tako i na sam njihov ishod; ali, to je bila jedna potencijalna i latentna sila koja se ogledala u masovnosti aktivnog građanstva i njegovoj iskazanoj spremnosti da se bori, ako bude trebalo, svim sredstvima za priznavanje svoje izborne volje. No, kako se scenario pružanja aktivnog, tj. pravog (oružanog) otpora režimu nije realizovao, protesti koji su se odigrali 5. oktobra ostali su na nivou građanske borbe za zaštitu postojećeg ustavno-pravnog poretka, koji je sama tadašnja vlast ugrožavala (tzv. uzurpacija legaliteta) svojim načinom vladanja. A to je upravo ključan momenat koji govori da se, i pored kvazidemokratskih uslova, odn. nepostojanja stricto sensu onog strogog institucionalnog uslova koji dominantne rolsovske koncepcije postavljaju za nužan okvir ovakve prakse, protestne akcije građana Srbije ipak mogu tretirati kao činovi građanske neposlušnosti. Sistemsko-institucionalni kontekst predstavlja svakako okvir ponašanja aktera. Ali, na društveno i političko delovanje građana utiču i društvene norme. A u slučaju Srbije upravo su civilne norme jedne nove političke kulture u nastajanju obezbeđivale nužan kontekstualni okvir za primenu prakse građanske neposlušnosti. Osnovni zaključak do koga se došlo glasi da analiziran slučaj Srbije, kao primer uspešnog sprovođenja građanske neposlušnosti radi demokratizacije političke moći, pokazuje koliko može biti velik socijalni kapi­tal i jaka politička snaga udruženih neposlušnih građana, odn. koliko aktivnost civiliteta može da doprinese razvoju, ali i jačanju demokratskih kapaciteta jednog društva i njegovih političkih institucija. Stoga je posebna pažnja posvećena i analizi današnjeg stanja civilnog društva u Srbiji, neiskorišćenosti njegovih socijalnih i političkih potencijala i tendencijama marginalizacije i neodgovorne diskvalifikacije prakse građanske neposlušnosti.

Reference

1. Almond, Gabriel A., Verba, Sidney, Civilna kultura: Politički stavovi i demokraci­ja u pet zemalja, Politička kultura, Zagreb, 2000.
2. Антонић, Слободан, „Природа петооктобарског преврата, ‘Милошевићево завештање’ и демократска Србија”, у: Ивана Спасић, Милан Суботић (урс.), Р/еволуција и поредак: О динамици промена у Србији, ИФДТ, Београд, 2001.
3. Арент, Хана, „О насиљу”, прев. са енгл. Јасна и Илија Вујачић, у: Чедомир Чупић, Политичка антропологија: хрестоматија, ФПН, Чигоја штампа, Београд, 2002.
4. Бакић, Јово, „Проблеми политиколошког формализма, научног провинциа­лизма и политизације политиколога”, у: Душан Павловић (ур.), Консолидација демократских установа у Србији после 2000. године: Годину дана после, Службени гласник, Београд, 2008.
5. Беланчић, Милорад, „Демократске промене и отпори”, у: И. Спасић, М. Суботић (урс.), Р/еволуција и поредак: О динамици промена у Србији, ИФДТ, Београд, 2001.
6. Bleiker, Roland, “Rawls and the limits of nonviolent civil disobedience”, Social Alternatives, 21, No. 2, Autumn 2002.
7. Caplan, Bryan, “Nonviolent resistance: Theory and history”, Humane Studies Re­view, вол. 9, бр. 1, лето 1994; интернет: http://www.HSR.disobedience.htm.
8. Деспотовић, Љубиша, „Политичка социјализација вредности цивилног друштва као нужан услов демократских промена у Србији”, у: Вучина Васовић, Вукашин Павловић (урс.), Услови и стратегије демократизације, ЈУПН, ФПН, Београд, 2004.
9. Diamond, Larry, “Is the third wave over”, Journal of Democracy, 3, 1996.
10. Gandhi, M. K., Autobiografija ili priča o mojim pokusima s istinom, Naprijed, Zagreb, 1966.
11. Ганди, Махатма, Борба ненасиљем, Комунист, Београд, 1970.
12. Гоати, Владимир, „Природа поретка и октобарски преврат у Србији”, у: Ива­на Спасић, Милан Суботић (урс.), Р/еволуција и поредак: О динамици про­мена у Србији, ИФДТ, Београд, 2001.
13. Habermas, Jürgen, „Грађанска непослушност тест за демократску правну државу”, Гледишта, бр. 10-12, 1989.
14. Јовановић, Милан, „Политички систем и институционални неред”, Политичка ревија, год. II, бр. 1/03, Институт за политичке студије, Београд, 2003.
15. Keane, John, Reflections on Violence, Verso, London, 1996.
16. Кин, Џон, Цивилно друштво: Старе слике, нове визије, „Филип Вишњић”, Београд, 2003.
17. King, Martin Luther, Jr., Chaos or Community?, Hodder and Stoughton, London, 1968.
18. Матић, Милан, Човек и политика, у: М. Матић, Одабрана дела, књ. IV, ИПС, Београд, 2007.
19. Мићуновић, Драгољуб, „Поглед на промене из перспективе политичара”, у: И. Спасић, М. Суботић (урс.), Р/еволуција и поредак: О динамици промена у Србији, ИФДТ, Београд, 2001.
20. Михаиловић, Срећко, „Политичке формуле одржања и промене режима у Србији”, у: Ивана Спасић, Милан Суботић (урс.), Р/еволуција и поредак: О динамици промена у Србији, ИФДТ, Београд, 2001.
21. Мировић, Александра, „Грађанска непослушност као једна еволутивна bot­tom–up стратегија демократских промена: Случај Србије”, Политичка ревија бр. 01/2011.
22. Мировић, Александра, „Криза легитимности и престаак политичке облигације, или право и дужност грађанске непослушности”, Српска политичка мисао, вол. 27, бр. 01/2010.
23. Мировић, Александра, „Нецивилно друштво и насиље у цивилном друштву”, Политичка ревија, год. (XVI) IV, вол. 9, бр. 04/05, ИПС, Београд, 2005.
24. Мировић, Александра, „Нормативност и демократија” , Политичка ревија, год. (XXII) IX, вол. 26, бр. 04/10, ИПС, Београд, 2010.
25. Мировић, Александра, „О грађанској непослушности као елементу цивилне политичке културе”, Политичка ревија, вол. 24, бр. 02/10, ИПС, Београд, 2010.
26. Мировић, Александра, „Савремена схватања грађанске непослушности”, Политичка ревија, вол. 23,бр. 01/10, ИПС, Београд, 2010.
27. Молнар, Александар, Расправа о демократској уставној држави 4: Грађанска непослушност, Самиздат Б92, Београд, 2002.
28. Орловић, Славиша, „Проблеми демократске консолидације Србије”, у: Душан Павловић (ур.), Консолидација демократских установа у Србији по­сле 2000. године – годину дана после, Службени гласник, Београд, 2008.
29. Пантић, Драгомир, „Политичка култура и вредности”, у: Мирјана Васовић (ур.), Фрагменти политичке килтуре, Институт друштвених наука, Београд, 1998.
30. Павићевић, Ђорђе, „Либералне вредности и политичка стабилност у Србији”, Филозофија и друштво, XIX-XX, ИФДТ; www.doiserbia.nb.rs/img/doi0353-5738/2002/0353-57380209165P.pdf.
31. Павићевић, Ђорђе, Спасић, Ивана, „Прелазна оцена: Промене у Србији као облик социјалног учења”, у: Ивана Спасић, Милан Суботић (урс.), Р/еволуција и поредак: О динамици промена у Србији, ИФДТ, Београд, 2001.
32. Павловић, Душан, Антонић, Слободан, Консолидација демократских уста­нова у Србији после 2000. године, Службени гласник, Београд, 2007.
33. Павловић, Душан, Антонић, Слободан, „Одговор на критике”, у: Душан Павловић (ур.), Консолидација демократских установа у Србији после 2000. године: Годину дана после, Службени гласник, Београд, 2008.
34. Павловић, Вукашин, Друштвени покрети и промене, ФПН, ЈУПН, Београд, 2003.
35. Павловић, Вукашин (ур.), Потиснуто цивилно друштво, Еко центар, Бео­град, 1995.
36. Пејковић, Марко, „Уставни суд у политичком систему Србије и компаративна искуства: Теорија и пракса”, Српска политичка мисао, год. 17, вол. 29, бр. 3, ИПС, Београд, 2010.
37. Подунавац, Милан, „Будућност либералне револуције у Србији”, у: И. Спасић, М. Суботић (урс.), Р/еволуција и поредак: О динамици промена у Србији, ИФДТ, Београд, 2001.
38. Подунавац, Милан, „Политичка култура и политичке установе”, у: Мирјана Васовић (ур.), Фрагменти политичке килтуре, Институт друштвених на­ука, Београд, 1998.
39. Радбрух, Густав, Филозофија права, Нолит, Београд, 1980.
40. Радојевић, Миодраг, „Уставни суд Србије”, Политичка ревија, год. (XXI) VIII, вол. 20, бр. 2/09, ИПС, Београд, 2009.
41. Ракић, Миле, Драган Јовашевић, Насиље и демократија, ИПС, Београд, 2009.
42. Ројтерс, „Оштар закон о информисању”, Вести Б92,09.2009; интер­нет: www.naslovi.net/2009-09-01/b92/rojters-ostar-zakon-o-mformisanju/130352g; 06/04/2010.
43. Ролс, Џон, Теорија правде, Службени лист, Београд, ЦИД, Подгорица, 1998.
44. Sabl, Andrew, “Looking forward to justice: Rawlsian civil disobedience and its non-Rawlsian lessons”, The Journal of Political Philosophy, 9, No. 3, 2001.
45. Симић, Драган, Позитиван мир: Схватања Јохана Галтунга, Академија Но­ва, Архив Кљакић, Београд, 1993.
46. Спасић, Ивана, „Грађанска непослушност”, у: Предраг Крстић (ур.), Критички појмовник цивилног друштва (II), Група 484, Београд, 2004.
47. Становчић, Војислав, „Шта данас и овде значи и подразумева демократија?”, у: Вучина Васовић, Вукашин Павловић (урс.), Услови и стратегије демократизације, ЈУПН, ФПН, Београд, 2004.
48. Становчић, Војислав, Власт и слобода, УПН, Чигоја штампа, Београд, 2003.
49. Stevanović, Branislav D., “Theoretical and valuable foundations of the right to civil disobedience”, Facta Universitatis, Series: Philosophy, Sociology and Psychology, 4, No. 1, 2005; интернет: www.ceeol.com.
50. Стојановић, Светозар, „Демократска револуција у Србији”, у: И. Спасић, М. Суботић (урс.), Р/еволуција и поредак: О динамици промена у Србији, ИФДТ, Београд, 2001.
51. Торо, Хенри Дејвид, Валден; О грађанској непослушности (са „Предговором” Зоре Миндеровић), Српска књижевна задруга, Београд, 1981.
52. Тркуља, Јовица, „Србија на историјској прекретници”, у: И. Спасић, М. Суботић (урс.), Р/еволуција и поредак: О динамици промена у Србији, ИФДТ, Београд, 2001.
53. Васовић, Мирјана, „Политичка социјализација и промене политичке културе”, у: Мирјана Васовић (ур.), Фрагменти политичке килтуре, ИДН, Београд, 1998.
54. Васовић, Вучина, Павловић Вукашин (урс.), Услови и стратегије демократизације, ЈУПН, ФПН, Београд, 2004.
55. „Закон о информисању неуставан”, Политика, 22.07.2010; инетернет: www. politika.rs/rubrike/Drustvo/Neustavne-kaznene-odredbe-izmena-Zakona-ojavnom-informisanju.lt.html (31/01/2011).